среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Туристички прстен на сат од круга „двојке”

субота, 26.03.2011. у 22:00
Фото Туристичко друштво Гроцка

Где Београђани могу да проведу викенд за мале паре? Један од одговора гласи – у предграђу. Манастири, шуме, салаши, језера, планине само су неке од дестинација у ободним престоничким општинама где може да се оде на дан или два. А у будућности, ако се приградске локалне самоуправе потруде, расути бисери могли би да се претворе у туристичку огрлицу.

Како би „ивицу” престонице учинило видљивим на туристичкој мапи Београда, Туристичко друштво Гроцка започело је пре пет година пројекат „Београдска излетишта”, како би промовисало дестинације за одмор које су удаљене мање од 60 километара од центра града.

Перица Луковић, „спиритус мовенс” овог подухвата, родоначелник је идеје о предграђима која би, уз улагања, могла да постану прави рај за „викенд-путнике”.

– Када се помену излетишта, већина суграђана помисли на Аду Циганлију, Кошутњак, Звездарску шуму... Таква представа је погрешна јер је реч о парк-шумама у центру града, намењеним првенствено за шетњу и рекреацију. Права излетишта су ван главних градских „артерија”, попут дунавске обале Гроцке или шуме Забран у Обреновцу – говори Луковић.

У дугорочној стратегији Београда до 2018. предвиђене су три „кровне туристичке институције”: осим Туристичке организације Београда, постојала би агенција која би се бавила улагањем и профитом у потенцијале, а трећу групу чиниле би „филијале” ТОБ-а на нивоу општина, које би афирмисале локалне дестинације. Проблем је што нико није заинтересован да инвестира у туризам, каже Луковић и наводи пример запуштеног излетишта на језеру Трешња.

– Тамо постоји хотел који је изгорео пре више од десет година, а још није дефинисано чије је то власништво. Такође, језерска вода захтева хитно чишћење. Неискоришћених потенцијала око ширег центра Београда има још много, а тако ће и остати док општине не препознају туризам као могућност да зараде – објашњава Луковић.

У прилог овој тврдњи наводи Космај, за који сматра да има потенцијал да буде атрактивнији од Авале.

– На Авали постоји само торањ и хотел, а Космај има манастир Тресије и цркву Павловац, ту су и остаци манастира Кастељан. Ту су и два стара рудника, још из римског доба. На планини постоји чак десет базена у махом приватним угоститељским објектима. Проблем је што сва три тамошња одмаралишта, ЕПС-ово, „Пошта Србије” ихотел „Ред стар” – не раде. Једини ресторан исувише је мали за све који долазе. Тужно је зими гледати родитеље који долазе са децом на санкама, а немају где да седну и попију чај – истиче Луковић и наводи да је кључна потешкоћа у томе што Космај припада двема општинама, Младеновцу и Сопоту.

Док поменуте локалне самоуправе не размрсе „пограничне проблеме” и одреше своју или кесу неког амбициозног инвеститора, поклоницима туризма надомак града преостају Лазаревац, Обреновац, Сурчин или Барајево. Ова места одавно нису синоним за угљену прашину, дим из термоелектрана, заштићене сведоке или котрљајуће лежајеве...

Димитрије Буквић

-----------------------------------------------------------

Историјско село у порти цркве

Барајево, где је једина „знаменитост” дуго била „Индустрија котрљајућих лежајева”, ускоро ће се подичити историјским селом у порти цркве у Вранићу.

У двориште храма ускоро ће – камен по камен, односно греду по греду – бити премештене све старе куће, амбари и чатрље из овог краја. Заједно са археолошким налазима још из римског доба који се чувају у храму, етнорестораном „Зорнића кућа” и оближњим језером Дубоки поток чије је уређивање у току, и овај део престонице могао би да привуче посетиоце. А смештајни капацитети су дуж читаве Ибарске магистрале.

-----------------------------------------------------------

Од рударских копова до вајарског парка

Копови „Колубаре” прва су асоцијација када се помене Лазаревац, а овај градић је управо захваљујући рударском басену „виђен” као српска престоница индустријског туризма.

Због мањка смештајних капацитета, градић на Колубари је погоднија дестинација за излет од ујутру до увече. У центру је Црква светог Димитрија у којој је спомен-костурница, где су заједно сахрањени остаци српских и аустроугарских војника из Првог светског рата. Недалеко од храма је Модерна галерија са вредном збирком слика, као и Центар за културу. У близини је и Каменград, парк који красе радови чувеног вајара наивца Богосава Живковића. И око Лазаревца има занимљивих садржаја – цркве брвнаре, манастир Ћалије, Враче брдо где је погинуо Димитрије Туцовић...

-----------------------------------------------------------

Обреновачке шуме и топла вода

На обреновачкој обали Саве је шума Забран, до које може да се дође чамцем, јер постоји пристан. У шуми су уређене трим-стазе и места за роштиљ. Ни хотел „Обреновац”, око којег су термални извори, није далеко од Забрана. Од садржаја у околини најзанимљивије је етнодвориште у селу Скела, у којем постоји и мини зоо-врт.

-----------------------------------------------------------

Туризам се разгранао из Бојчинске шуме

Сурчин, који је до пре неку годину био познатији по индустријским погонима и криминалним клановима, сада је перјаница туризма у конкуренцији ободних општина.

База коју су чиниле Бојчинска шума са земуницама и манастир Фенек у међувремену је добила надградњу у виду наутичког села, ту је и салаш „Стремен” у Јакову, а сама шума је богатија за етноресторан „Бојчинска колеба” и позорницу на отвореном, на којој се читавог лета одржава културни програм.


Коментари2
33583
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alternativa nema evropu
sjajan clanak, pun pogodak! trebalo bi vise pisati ova ovakvim stvarima.
dragan gligorijević
Odličan tekst,sve pohvale autoru.Sacen International,Međunarodni centar za razvoj turizma godinama pokušava da ubedi graske vlasti u turističke potencijale koje ima Beograd u svom okruženju i razvoj istih.Turistička ponuda prestonice ne samo da bi bila bogatija nego bi povećala broj zaposlenih i odličnu zaradu.Posebno bi se poboljšao životni standard i ubrzao razvoj prigradskih opština.Spremni smo da pomognemo graskoj vladi i opštinskim u realizaciji projekta bržeg razvoja izletničkog turizma.Ako dodamo da se u tim opštinama mogu razvijati još agrarni turizam,održivi i eko kao i sporski onda smo svi na dobitku.Problem je u lošoj putnoj mreži kao i nedostatak razvojne banke i posebnih fondova za razvoj i unapređenje ugostiteljstva i turizma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља