уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Ни он ни ја нисмо веровали у љубав до гроба

Аутор: Славко Трошељсубота, 26.03.2011. у 22:00
Брза сам жена, добрих рефлекса, одличне моторике: Љиљана Лашић Фото Жељко Јовановић

Она је изузетна глумица која се, од почетка овог века, доказује и као писац. Њене представе се играју у „Славији”, Београдском драмском, па и широм Србије, а по позиву, и у иностранству. Две од четири имале су ових дана велике јубилеје: једна је играна 300. пут, а друга 200! То су „Слободне жене балканске” и „Јасмин на странпутици”, а упорно их, по броју играња, прате „Кафана код заједно” и „Кућа без прозора”.

Љиљана Лашић је рођена 17. децембра 1946. у Крагујевцу, али у Београду је проходала и ту се школовала.

Била је 40 година стални члан Београдског драмског позоришта. Али, велику популарност, широм Југославије, стекла је улогом Тине у чувеној ТВ-серији „Позориште у кући”!

У браку с Владиславом Лашићем, сценографом, има сина Ђорђа (41), архитекту, а од њега унуку Јовану (9).

У ком окружењу сте одрасли?

Моји родитељи Љуба и Михајло Алексијевић су се развели кад сам имала три године. Међутим, моје одрастање је било прелепо. Живела сам на Неимару. То је одмах испод Чубуре. Спојило се ту грађанско васпитање овог првог и боемски дух овог другог дела Београда, а ту је и Храм Светог Саве. Све то је мене и моје пријатеље из краја обележило. Веома смо верни српској цркви, обичајима, традицији...

Како сте бирали правац кретања кроз живот?

Правац кретања је бирао мене. Удала сам се веома млада што никоме не препоручујем. Удати се у 18. години значи лишити се великог дела младости. Имам брак у коме делимо исти систем вредности. И та заједница траје 46 година! Добри смо пријатељи. Знамо се од детињства – из исте смо улице. Он је старији осам година. Учио ме математику.

Зашто сте изабрали глуму?

Прво сам се уписала на архитектуру, а Владислав се, као архитекта, бавио сценографијом за филмове. Схватила сам да би у тим условима мој брак пропао, па сам, у жељи да ускладимо ритам кретања, положила пријемни на Факултету драмских уметности. Била сам ту у дивној класи с Петром Божовићем, Светланом Бојковић, Бранком Милићевићем Коцкицом... На трећој години сам, после пет година брака, родила сина...

Шта дугујете Тини?

Серија је емитована од 1972. до 1984. Снимљено је 128 епизода и све су приказане на целој територији Југославије. Ми смо били најпопуларнији глумци од Ђевђелије до Марибора! И тада ми је то пријало. Али, иживи се и то. Као што се иживи и љубав. Променио се мој систем вредности. „Тина” ме и пореметила. Била сам глумица изразито драмског потенцијала, а та улога ме истрошила. Публика поистовети глумца са оним што игра. То сам компензирала тек последњих десетак година од када пишем и играм значајне улоге у којима водим публику од смеха до суза.

Али, лакше се игра трагедија...

Рекли сте праву и велику истину. Комедија се игра озбиљније него трагедија да би се произвео прави ефекат. Јер, очекује се реакција публике. Драма се игра сама од себе. Одрасла сам поред великих комичара у позоришту: Чкаље, па госпође Радмиле Савићевић, Жике Миленковића... И од њих сам учила занат.

Да ли неко стоји иза Вас?

Потпуно сам своја. Можда се некоме нисам допадала као глумица или чак ни као личност, али, тежећи искрености и правди, нисам поткупљива. Не занимају ме више ни политичке странке да бих имала било шта. Била сам чак, од оснивања 1989, потпредседник Српског покрета обнове. Али, кад сам видела да се ништа не мења, тихо сам, 1993, напустила то друштво. Нисам од оних који увек мисле као вођа.

Кад сте заволели писану реч?

Играјући у неким представама осетила сам и шупљине у текстовима које гледаоце наводе на зевање, па и на излазак из сале. Тада сам решила да напишем текст који ће публику, у току целе представе, натерати да се смеје или да плаче. Учинила сам то пре десет година и „Јасмин” је још на репертоару. Број извођења довољно говори о његовој вредности. А ниједног тренутка нисам подлегла лошем укусу и отрцаним односима. Све што сам хтела у странци то кажем у својим представама. И често чујем овације: „Браво, Љиљо!”.

Да ли сте неког глумца лансирали?

Ивана Босиљчића сви знају по улогама у серијама направљеним по делима Мир-Јам и да лепо пева. А ја сам још пре десет година, кад је имао 22, открила да је глумац великог драмског потенцијала, па сам му дала главну улогу у „Јасмину на странпутици”. И с том представом ових дана по позиву путујемо у Лондон.

Да ли сте верник?

Не само што сам верник, него сам од оних који изванредно познају хришћанство. Не постоји књига о њему коју нисам прочитала. Недавно сам у Цариграду посетила и Васељенску патријаршију. Заљубљена сам у православље као филозофију. Много волим и свој народ. Велики сам патриота, готово као Французи, за које се каже да, и кад воде љубав, узвикну – „Вив ла Франс”!

Како сте се бранили од удварача?

Ако сам их и имала, било је то сасвим дискретно. Била сам удата. То је било време чувених кошаркаша, фудбалера... То није било као данас. О томе се није писало у новинама. Поштовала се личност.

Да ли Вам је некад брак био у опасности?

А који брак, неки пут, није био у опасности? Сигурна сам да је и он волео неке жене и ја неке мушкарце. Али, нас двоје смо одлучили да живимо једно с другим. Атипичан је то однос. Ни он, ни ја нисмо веровали у љубав до гроба. Сад, наравно, да. Са толико година, са толико искушења...

Колико сте окренути спорту?

Сви у породици обожавамо скијање. Раније смо одлазили на Јахорину, па у Словенију, а сад имамо своју кућу на Копаонику и скијање нам је постало велика љубав. Волим и море, али не бих дала два дана скијања за двадесет дана летовања на мору. Од сунчања и купања више волим студијска путовања на којима много шта видим и сазнам. Уз то, пошто сам велики естета, мислим да жени мојих година више и није место на плажи.

Како се борите с годинама?

Тешко, врло тешко. Нисам на себи направила никакву интервенцију, нити хоћу. Са те стране нисам сујетна. То сам што јесам. Брза сам жена, добрих рефлекса, одличне моторике... Али, запажам да нити ауто возим исто, нити скијам исто, нити кућу спремам исто...Ужасно се плашим немоћи.

Какви сте приватно?

У неким ситуацијама сам „бржа од себе”, па се постидим нечега. Некад је то однос према породици, некад према другима. Али, никад не заборављам реч: извини. Изванредна сам свекрва и бака. Кад псујем, то није спонтано већ циљано. Сви знамо како се завршава „Марш на Дрину”. Та псовка је казала више него – цео филм.


Коментари3
28bc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

andjelka milosevic
postovana LJiljana vi ste vrsna glumica,a sada sam se odusevila da ste toliko dugo u braku.......ponosni smo sto imamo takve likove
Ivana Obradovic
Predivna glumica neverovatne harizme! Obozavam je! Veliki pozdrav za Ljilju!
Veljko b
Divni ste Ljiljo! Svako dobro vam zelim.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља