среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 26.03.2011. у 22:00

Људска грешка у „Фукушими”

И у „Фукушими” је згрешио човек, али знатно раније. Поставио је дизел-агрегате у приземљу и изненадни морски талас их је потопио и онеспособио. Остало сте, надамо се, већ читали.
У каквом су стању нуклеарне електране које окружују Србију, колику претњу представљају, хоће ли нас угрозити зрачење из Јапана, када ће наша земља изградити трајно одлагалиште за нуклеарни отпад? На ова и још нека питања за одговоре смо се обратили др Илији Плећашу, научном саветнику и некадашњем генералном директору Нуклеарног института „Винча”, врхунскoм стручњаку за радиоактивни отпад и зрачење.

Какве последице очекују наше становништво после удеса у „Фукушими”? Зна ли се коначан учинак велике несреће у „Чернобиљу”?

С обзиром на то да је прошло више од две седмице од почетка удеса у „Фукушими”, треба очекивати да Институт „Винча” и друге научне установе ускоро региструју радиоактивне честице из Јапана. Ови радионуклиди, у ваздуху и можда тлу, моћи ће да се измере на нашим просторима, без обзира на велику удаљеност. Имајући у виду искуство с највећом нуклеарном катастрофом, 1986. у „Чернобиљу”, претпостављам да ће опасност од контаминације у Србији бити веома мала, такорећи занемарљива.

Пре 25 година моје старије колеге у „Винчи” једине су у свету детектовале извесне „фисионе трагове” у ваздуху, што је пријављено Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА) у Бечу. После неколико дана испоставило се да је у Индији, 4.500 километара далеко од нас, извршена тајна проба нуклеарне бомбе!

У каквом су стању нуклеарке у суседним земљама? Колико их често Међународна атомска агенција надгледа?

Познато је да је на растојању од 500-600 километара од границе Србије у погону 18 нуклеарних електрана (Словенија, Мађарска, Чешка, Словачка, Бугарска, Румунија). ИАЕА их редовно контролише, зато мислим да су у добром стању. У случају Фукушиме, према мом мишљењу, кривац је човек. Нуклеарне електране у Јапану пројектоване су за, чак, 10 степени Рихтера, тако да нису страдале од земљотреса. Људи су заборавили на цунамије, па су дизел-агрегати у приземљу били потопљени (кажу да је талас премашио десет метара) и пумпе за хлађење реактора су остале без струје. Без обзира на савршеност технике, чак и у 21. веку је човек пресудан.

Којем поколењу и врсти припадају ти реактори? Када су направљени?

Осим словеначко-хрватске нуклеарне електране у Кршком (амерички „Вестингхаус”) и „Черне воде” у Румунији (канадски „Канду”), остале су руског порекла и старе су више од 25-30 година. С обзиром на то да је просечан век 40-45 година, уз вишеструке ремонте, оне се полако приближавају крају радног века.

Да ли су дотеривани након „Чернобиља”? Колико су у међувремену пооштрени услови коришћења?
Свака нуклеарка једном годишње има детаљан ремонт који траје најмање два месеца, а након извесног броја година – зависно од стручног мишљења ИАЕА, изводи се детаљан вишемесечни ремонт. Наши стручњаци из „Винче” годинама су успешно учествовали у делу ремонта „Кршког” (заштита од зрачења и провера радиоактивног отпада). Сада су готово сви у пензији.

„Козлодуј” у Бугарској нам је остао у најгорем сећању. Какве су кварове и отказе до сада претрпеле НЕ?

Познато је да су у „Козлодују” затворени први, најстарији реактори. Колико ми је познато, нису задовољили строге међународне прописе и изгубили су дозволу ИАЕА.

Мора ли Србија да гради нуклеарку? Ко ће то одлучити?

То је веома тешко питање. Прво, на снази је мораторијум на изградњу до 2015. који би морао да се укине. Друго, најмања нуклеарна електрана кошта пет милијарди евра, што је за Србију у овом тренутку превише. Треће, припреме за градњу након претходних студија, тендера и свега што следи пре започињања изградње трају 8-10 година за земље са искуством у нуклеарном програму, што би за Србију значило, најмање, 14 година!

Сматрам да је нуклеарна енергија једина реална будућност за цео свет у следећих 50-100 година, чак и за неколико будућих векова, јер се смањују количине нафте и угља, а поготово што преостале нису равномерно расподељене! Сунчева енергија, ветар и биомаса су изванредне и чисте технологије, али допунске, с највише једним процентом удела. Споменимо хидроенергију, али погодних река нема много, да не призивамо у сећање велике несреће због рушења брана у Италији, Бразилу и Индији. Није чудо што Француска има 57 нуклеарки јер нема довољно ни угља, ни нафте, ни погодних река.

Србији ће недостајати енергија, зато она мора да преиспита своју енергетску будућност на дужи рок, а не само за мандат једне до две следеће владе. Навешћу чувену реченицу славног Алберта Ајнштајна која, у слободном преводу, гласи : „О будућности нуклеарне енергије треба расправљати јавно, али одлуке морају донети стручњаци...”

Када ће бити изграђено трајно одлагалиште радиоактивног отпада у нас? Шта се све чува у привременом у „Винчи”?

Прошле године започета је студија која треба да проучи могуће локације за коначно одлагање јер је недопустиво да се сав радиоактивни отпад налази у „Винчи” на само 14 километара од Београда. А он потиче из нашег реактора, других истраживања, индустрије, медицине... Као што знате, успешно смо уклонили осиромашени уранијум са свих места у јужној Србији и сада га чувамо надомак најнасељенијег града!

Свуда у свету трајно одлагалиште је удаљено од насеља. Надам се да ћемо што пре почети пројектовање, јер у овој области располажемо домаћим знањем и вишегодишњим искуством. У току мојег радног века променило се 7-8 министара за науку. Свакоме сам предложио да изградимо коначно одлагалиште, и сваки ми је одговорио: „Одлично!”

Станко Стојиљковић

 

Коментари0
ec4ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља