Јединица за мерење активности јесте бекерел (Бq=1/с)), а одговара једном нуклеарном распаду у секунди. У нуклеарном распаду се, иначе, емитујејонизујуће алфа, бета или гама зрачење одређене енергије, а одликује га језгро које се распада. Поменуту енергију упија (апсорбује) свака радиолошка препрека.

Јединица апсорбоване дозе зрачења јесте греј (Гy =Ј/кг или џул/кг). Оштећења људског ткива се разликују према врстама јонизујућег зрачења. Због тога се апсорбована доза множи телесном тежином да би се одредио учинак на здравље. Таква величина се назива еквивалентна доза. Еквивалентна доза појединачних органа се потом множи с тежинским чиниоцем ткива, чиме се одређује радијациона осетљивост органа. И тај збир се зове ефективна доза. Јединица је опет Ј/кг, али се овог пута назива сиверт (Св=Ј/кг), за разлику од апсорбоване дозе која се изражава у грејима.

Радијациони стандарди постављају захтеве лицима изложеним зрачењу у послу, а државе су одговорна за поштовање. Нормална експозиција је она која не прелази прописану граничну дозу за дати случај. Примери:

Штетним се сматра професионална експозиција активности радона на нивоу концентрације веће од 1.000 бекерела по кубном метру (Бq/м³).

Није дозвољена професионална експозиција зрачењу већа од 20 милисиверта годишње (мСв/година) у току петузастопних година или 50 милисиверта у једној.

Студенти и ученици у добу од 16. до 18. године током обучавања не смеју примити ефективне дозе веће од шест милисиверта годишње.

Повишена активност у односу на природну до 100 пута остаје у професионално прихватљивим границама здравственог ризика. Учинак дозе је кумулативан, тако да експозиције зрачењу јачем од природног (на пример, 1.000 пута у једном дану), изискује избегавање излагања зрачењу следећих десет дана.

Крунослав Суботић