среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59

Као на тобогану

Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 30.10.2006. у 17:50
Осне Сејерштад (Фотодокументација "Политике")

Гошћа 51. Међународног београдског сајма књига је и Осне Сејерштад (1970), новинарка из Норвешке, чију је књигу "Портрети из Србије" објавила београдска "Лагуна", у преводу Игора Солунца. Ово је прва књига Сејерштадове, која је од 1998. до 2000. године радила за норвешку државну телевизију НРК. извештавала је и са Косова 1999. године. За своје ратне репортаже добила је неколико угледних норвешких награда, међу којима је и "Златни рам". Њена прва књига Србију приказује очима познатих личности, затим просечних грађана и сељака и оних који живе на ивици сиромаштва или у изгнанству. Врата својих интимних живота Осне Сејерштад отворили су Бојана Лекић, Љубиша Ристић, Зоран Живковић, Рамбо Амадеус, али и деда Бора, Мишел, Катарина, отац Света, Верица и други. Као новинар, Осне Сејерштад нарочито се истакла репортажама из Авганистана и Ирака, и аутор је бестселера "Књижар из Кабула. Породична драма" ("Лагуна") о једној авганистанској породици.

Какве промене примећујете приликом посета Србији?

– Приметила сам много промена. Када сам 1999. године дошла на Косово, то је била моја прва посета Србији. Поново сам дошла крајем те године и када је и даље на снази била Милошевићеве диктатура. Друштво је било дубоко подељено, неки људи били су за режим, други су били противници. У току једне од тих посета, 5. октобра 2000. године све се распало и измешало, људи су сасвим променили позиције. Некадашњи победници постали су губитници, и обрнуто. Последњи пут била сам овде 2004. године. Тада сам приметила да су неки одустали, други су започели нови посао. Људски живот овде изгледа ми као велики тобоган.

• Како сте дошли на идеју да све што сте видели преточите у књигу?

– Све моје књиге настају из потребе да нешто разумем и да то себи објасним. У време рата на Косову већи део Запада био је на страни Албанаца, док су Срби сматрани агресорима и "лошим момцима". После рата у Босни сва кривица сваљивана је на њих. Желела сам да сазнам како је то бити Србин и живети у земљи која је више од десет година у ратној атмосфери, и која је посматрана са толико предрасуда. Да објасним шта је иза тога.

• Какве су биле реакције људи из Норвешке на ову књигу?

– Реакције су биле врло добре. "Портрети из Србије" је књига која се разликовала од свега што су они, живећи на Западу, слушали о Милошевићу и политичкој ситуацији у Србији. Мало су имали информација о томе како је било заиста живети  у том режиму.

• Како сте бирали саговорнике у Србији?

– У ствари, имала сам план. Тражила сам оне који су били за режим или против њега, младе и старе, уметнике и представнике цркве, која је јачала. Почела сам са омиљеним деда Бором. Пријатељу из Србије рекла сам да ми је потребан неко ко подржава Милошевића, а воли и Тита. Он ми је предложио свог деду. На сличан начин, преко амбасаде или познаника, дошла сам и до Бојане Лекић, затим демократе Зорана Живковића, који ме је упознао са свештеником Светом, такође из Ниша.

• Да ли Вас је неко од саговорника испровоцирао или Вам се није свидео?

– Сви су ми се углавном свидели. Једино је Љубиша Ристић током разговора тежио да ме испровоцира. Нападао ме је као представника Запада. Размишљала сам овако: "У реду, ја сам новинар, морам ово да поднесем." Не морају вам се као новинару свиђати нечији ставови, али може вам се свидети његова личност. На пример, деда Бора је подржавао Милошевића, али он је најдивнија особа на свету. Љубазан је према суседима, брине се о својој породици, а према мени је био изузетно пажљив.

• Наслов књиге на норвешком гласи "Леђима према свету. Портрети из Србије". Да ли овакав наслов и даље важи за овај простор?

– Мислим да и даље постоје два табора. Део који и није и онај који јесте отворен према Европи и свету.

• Да ли су неке нације склоније тоталитарном начину мишљења од других?

– Вероватно јесу. Тоталитарни режими су доминантни у муслиманском свету. У Русији је тоталитаризам дуго био на снази. Међутим, мислим да су Срби склонији демократском поретку, упркос томе што појединци мисле да Срби још нису спремни за демократију.

• Причали сте са супругом ратног злочинца и са избеглицама. Како сте доживели њихову причу?

– Посебно ме је дотакла судбина избеглица, петочлане породице која је пет година живела у једној просторији. Тада сам почела да се питам како се Србија стара о сопственим избеглицама. На Косову су имали посао и кућу, а одједном су изгубили све. Мислим да нису збринути онако како заслужују. Погодила ме је и прича жене чији је муж затворен због ратних злочина. Она не зна која је његова кривица, да ли да верује њему или Хашком трибуналу. Изабрала је да верује мужу.

• У бестселеру "Књижар из Кабула" истраживали сте Авганистан. Шта Вас подстиче да пишете о другачијим и ратом захваћеним подручјима?

– Увек је то радозналост. Желим да сазнам шта се уистину дешава. На задатак у Авганистан и Ирак ме је послала телевизијска станица НРК, после терористичких напада на Њујорк септембра 2001. године. После обављеног посла одлучила сам да се вратим и да се боље упознам са тамошњом културом, живећи један период у авганистанској породици. У књизи ствари можете да доживите и опишете дубље. У новинарству се ипак држите само површине. Кроз књигу, прича се развија, временом издвајате психолошке портрете људи, и њихову способност да се прилагоде променама. Верујем да је тако слика потпунија. 

• Какве утиске носите из Србије?

– Уживала сам овде. Људи су ми се стварно свидели. Врло су отворени и љубазни и тешко ми је да их повежем са тешкоћама које су преживели.


Коментари0
4302d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља