понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 27.03.2011. у 22:00 Дубравка Лакић

Крхки мушкарци, снажна жена

Сузан Бир са Оскаром за филм „У бољем свету”

Посвећеност филмском стваралаштву и ауторска страст краси лик данске редитељке Сузан Бир, овогодишње добитнице Оскара за најбољи страни филм – „У бољем свету”, чије је приказивање у биоскопима Србије, после премијере на Фесту, заказано за крај априла.

Многи од филмова Бирове доживели су и свој холивудски римејк. Они су храбри и изазовни, њени јунаци су хероји са људским ликом, не спашавају човечанство нити лете, већ живе у савременим друштвима превазилазећи препреке које су свакодневно узроковане спољним или унутрашњим факторима. У филмовима, као што су „Фројдова дневна соба”, „Отворена срца”, „После венчања” (њен први филм номинован за Оскара) или у овом последњем, „У бољем свету”, Бирова се, уз отворено показивање фасцинираности мушком крхкошћу, односи према својим ликовима брижно, разуме их и подржава, саосећа са њима, не оптерећујући публику сопственим страховима од случајности догађаја и људског инстинкта освете.

 Разговор за „Политику” поводом њене ретроспективе на фестивалу у Солуну, почео је питањем да ли она сматра да су очи филмске јавности јаче упрте у њу, с обзиром да је жена редитељ, да је прошлогодишњег Оскара такође освојила жена – Кетрин Бигелоу, и да је за филм „У бољем свету” освојила  и Златни глобус, на шта Сузан Бир је одговорила:

– Мислим да је генерално веома депресивно колико је мало жена филмских стваралаца и колико мало жена заузима важне позиције у друштву. Ни филмска индустрија ту није изузетак. Предпостављам да ту негде леже узроци за појачану пажњу јавности кад год се жена појави на неком врху. Међутим, никада нисам осетила, на било који начин, да ме третирају другачије. Једино што ја, везано за све ово, имам више обавеза и што више пажње морам да посвећујем одласцима код маникира и педикира.

Штаје инспирисало идеју за филм „У бољем свету” ?
Имала сам дуге разговоре са својим пријатељем и косценаристом Андерсом Томасом Јенсеном, око тога како Данскаизгледа као идеалистичкои веома хармонично друштво, а у ствари никада нијесавршенау стварном животу. Почели смо да размишљамо о причи у којој непредвидиви догађаји могуимати драматичне последице на људе,која би могла да поремети слику о блаженом месту у којем живе. Прича о двојици дечака који су постали пријатељи, али онда један од њих изненада постане насилан, постепено је почела да се развија. Обично верујемо или желимо да верујемо да су мали дечаци добри, да су створења љубави, али у овом случају 12-годишњи дечак постаје злобан, постаје злозато што је љут.

Шта би Ви рекли, о чему је заиста овај филм?

Филм се фокусира на ликМикаелаПерсбрандта, који игра идеалистичког лекара при хуманитарним мисијаманегде у избегличком кампу у Африци. Он жели да уради праву ствар, али га догађаји тестирају, а ми видимо колико далеко то може ићи. Његова прича се преплиће са причом о дечаку, његов лик је веома занимљив и интригантан, он се носи са својим ожиљцима у животу, али и даље сања о бољем свету.

Вас очигледно занимају комплексни мушки ликови које судбина изненада тестира и приморава на скоро херојске одлуке?

Мислим да волим стварна људска бића које њихови животни проблеми чине интересантним.У филму „У бољем свету” лик којег тумачиМикаел Персбрандт је романтичан, идеалиста, али је далеко од савршеног. Он је прави човек у свим његовим слабостима, са сумњама и неизвесностима. Као жена редитељ, ја сам вођенаод стране ових мушких личности. Глумци често имају јаку женску страну, а ја покушавам да то у њима откријем, да то скривеноблагоизнесем на површину.

Прошлог јануара сте имали проблема са владом Судана која вас је оптужила да снимате анти исламски филм и приказујете непостојеће услове у Дарфуру. Како сте се осећали током ових напада?
Мој филм нема никакве везе са Дарфуром. Он је само делимично сниман у Африци, у Кенији, а радња филма се догађа негде у Африци, али ни на једном одређеном месту. Уз све то, ни сама прича нема уопште везе са религијом. Све су то биле потпуно погрешне оптужбе!

Жена редитељ, а један од најпознатијих скандинавских филмских стваралаца чији се филмови приказују широм света? Како мушке колеге на то реагују?
Ако и имају нешто против, не кажу то гласно. Ја не снимам авангардне филмове које нико не жели да види. Уживам да стварам филмове који ће ме повезати са публиком ма где она била. Искључиво мислим на публику када стварам филм.

Многиевропски аутори желе да стварају филмове на енглеском језику, сматрајући да је то пут за успех пред међународном публиком. Да ли је то и за Вас важно?

Мишљења сам да филмски ствараоци морају да раде ствари из правих разлога. Дакле, морате да направите филм због приче, због интересантних ликова и због тога што у њима нешто постоји. Снимати филм на енглеском језику не значи гаранцију за добар филм. Често то може бити гаранција за лош филм.

Већ трећи пут сарађујете са истим сценаристом. Сродне душе?
То је веома слично игрању пинг-понга. Андерс Томас Јенсен и ја пуно разговарамо, ускачемо једно другом у реченице и онда се одједном изгради трећа прича. Андерс онда почне да пише сцене, а када ја дођем и поново почне наш „пинг-понг”, све на крају постане сасвим нешто друго. Увек су ликови главни погон, а драмски развој је детерминисан тиме како их ми видимо, а не обрнуто.
----------------------------------------------------------

Снимања САД као у у Европи

Недавно сте завршили снимање у Холивуду, филм „Ствари које смо изгубили у ватри”. Какво је било то искуство?

Била сам веома обрадована тиме што су у продуцентском тиму „Дримворка” били Сем Менедес и Сем Мерсер, дакле, уметнички продуцентски тим. Рад за „Дримворкс” чинио ме је мало нервознијом, а мој рад интензивнијим, али не сматрам да се снимање у САД много разликује од снимања у Европи, јер оно што ја радим или што раде моји глумци, у основи је исто. Једина разлика је што је током снимања, на сету увек било око 150 људи са слушалицама на ушима. Никога од њих не упознате, али је све ефикасно.

Коментари0
12a15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља