среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.03.2011. у 22:00 Предраг Марић

Сектор за ванредне ситуације покрива целу Србију

Сектор за ванредне ситуације при Министарству унутрашњих послова, којем су припојени делови служби из Министарстава за екологију и народну одбрaну, као и део цивилне заштите, има укупно, заједно са ватрогасним службама, око 4.000 запослених. У поређењу са другим земљама приближно истог броја становника – то је мало, јер земља са више од седам милиона становника треба да има седам хиљада ватрогасаца. Такође, каснили смо за земљама у региону приликом формирања овог сектора, али наша предност је у томе што су све снаге за дејства у ванредним ситуацијама ,,под једним кровом”, тако да могу да буду брзо ангажоване где се за то укаже потреба. То се односи и на три хиљаде ватрогасаца спасилаца, који не делују само у случају пожара него су оспособљени и за спасавање људи у поплавама, у случају земљотреса итд. Сектор има и новоформирану управу за управљање ризицима која се бави предвиђањем, планирањем и управљањем ванредним ситуацијама. Имамо укупно 27 организационих целина које покривају територију целе Србије. Иако малобројна, служба је показала своје квалитете, поготово прошле и претпрошле године, кад смо се читавих девет месеци суочавали с поплавама и на крају и са земљотресом у Краљеву.

Нови закон обавезује све општине и градове да израде процену ризика на сопственој територији, на основу чега се ради план заштите и спасавања за сваку конкретну средину. На крају би до 2012. требало да буде донет републички план заштите и спасавања.

У току је и израда националне стратегије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

Примена ових планова и стратегија претпоставља финансијска улагања, и то не само у службу која се бави заштитом него и у инфраструктуру. Јер да би се смањио ризик од поплава треба регулисати водотокове и поправити насипе које тридесет и више година нико није дирао. За ове радове треба много пара, па је прошле године помињана идеја о коришћењу кредита Европске банке (реч је о 120 милиона евра).

Превенција од природних катастрофа код нас је отежана и због кршења прописа о начину и месту градње објеката. Индивидуалне зграде се подижу као дивља градња, без поштовања грађевинских стандарда, па су зато оштећења током земљотреса већа. Исто је са заштитом од поплава: многе куће су бесправно изграђене управо у зони насипа.

И проблеми са клизиштима се игноришу. Верујем да и иза тога стоји недостатак новца, али паре свакако нису потребне да бисмо бар регистровали где се све клизишта налазе. Или да покушамо да решимо стамбени проблем људи чије су куће изграђене на таквим теренима. Међутим, превенција је у Србији тешка јер то кошта. Мада није увек реч о новцу. Понекад до поплаве дође и зато што локалне комуналне службе не чисте одводне канале.

Како људи код нас доживљавају поплаве и земљотресе? У најкраћем, то може да се опише у две речи: туга и бес! Туга, зато што ове катастрофе највише погађају сиромашне, који у једном трену изгубе све што су целог живота с муком стицали. А одмах потом код њих се јавља и бес према некоме ко није нешто урадио да им се то не деси. Међутим, ако хоћемо да упоредимо ниво превентивног деловања у Јапану и у Србији, онда је очигледно да смо ми на дну те листе, ако не светске, а онда бар европске, док је Јапан у самом светском врху.

Да бисмо јачали свест о превентивном деловању предлагали смо да се у школске програме унесу садржаји који ће допринети томе да деца уче основна правила заштите. Залагали смо се и за штампање породичних приручника са основним упутствима о понашању у ванредним ситуацијама. Коначно, трећи начин је едукација у школама, тако да би ускоро требало да се појави плакат са штампаним упутствима о томе како поступати у случају пожара.

Кад је о нуклеарним акцидентима реч овде такође нема одговарајућих припрема становништва за заштиту у условима евентуалне нуклеарне хаварије.

Једина наша предност је, дакле, јединствена организација, на основу које можемо лакше да усмеравамо запослене у овом сектору да пружају помоћ тамо где је то најпотребније. Тако да захваљујући томе ми сад имамо 250 људи обучених да помажу онима који се нађу у рушевинама. Ове наше екипе обучавају Французи. Имамо и стотину оспособљених за спасавање у поплавама. Они су досад спасили неколико десетина људских живота, али о томе се мало зна.

Помоћник министра, начелник сектора за ванредне ситуације

Коментари3
364df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Душко Радновић
Уз сво поштовање ове службе морам да напоменем да су заборавили армију добровољних ватрогасаца који им итекако помажу како у превентиви тако и у спасавању.Спомените мало и њих!
darko dragović
ovo je jedna od retkih službi u Srbiji koja radi kako treba.SVAKA ČAST
Младен Пјановић
Више пута сам имао прилику да слушам господина Марића, ради се о једном од најспособнијих људи у нашој државној управи. Да нам је више тако енергичних и савесних функционера Србија би веома брже напредовала.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља