среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Ожиљци насиља и даље на Бајракли џамији

понедељак, 28.03.2011. у 22:00
Бајракли-џамија и помоћна зграда чији је део потпуно неупотребљив Фото А. Васиљевић

„Колатерална штета” погрома 17. марта 2004. године на Космету, када су у једном дану Албанци уништили или до темеља спалили 35 храмова Српске православне цркве, била је и Бајракли џамија у Београду, једина исламска богомоља у престоници. Искоришћена за безумну освету, у ноћи између 17. и 18. марта Бајракли-џамија је спаљена, ишарана графитима, уништене су све просторије објекта поред ње, спаљено је 7.000 књига, међу којима и вредни рукописи београдских муслимана из османског периода, као и повеља о постављењу првог реис-ул-улеме Исламске заједнице Краљевине Југославије написана на арапском језику из 1930. године.   

Ожиљци стари осам година на верском објекту у којем се моле верници Исламске заједнице Србије, видљиви су и данас и на неке од њих указује нам генерални секретар Ријасета Исламске заједнице Србије, Елдин Ашћерић. Он показује импровизовани под џамије, спољну фасаду која се осипа, унутрашњу на којој се још могу видети трагови гарежи око прозора. Последице напада на џамију нису, међутим, само на објекту – од 2004. године пред сваку већу утакмицу, митинг или сличан догађај, Бајракли џамију чува кордон полиције.

– Дошли смо у незавидну ситуацију да се осећамо као да смо у резервату. Увек постоји неки чувар који треба да вас чува као да смо нека угрожена врста – наводи Ашћерић.

Пожар и рушење џамија стара више од 300 година прегурала је без тежих конструктивних оштећења, али је објекат поред ње много горе прошао – део зграде и данас је неупотребљив. Исламска заједница, захваљујући помоћи амбасаде САД у Србији, платила је 20.000 долара да се уради пројекат експертизе, после којег је требало урадити и пројекат санације, али се са тим стало. Што се тиче саме Бајракли џамије њена реконструкција почела је непосредно после уништења и финансирана је средствима Града Београда.

– Ти радови су били јако површни. Џамија јесте добила лепши изглед споља у односу на стање које је било раније, добила је нове прозоре, јер су сви стари били полупани, али сада можете да видите да се зидови џамије осипају, прозори у унутрашњости објекта нису завршени, нема квалитетно урађене електричне инсталације које је имала пре паљења, унутрашњи зидови џамије нису конзервирани ни до дан-данас, нема под, јер смо ми стари избацили, будући да је, осим што је био спаљен местимично, због гашења био пун влаге и воде и почео је да трули. Град Београд је био у обавези да је реконструише и сам се обавезао на то – истиче Ашћерић.

У кабинету градоначелника Београда кажу да будући да је Бајракли џамија споменик културе под заштитом државе о њој бригу води градски Завод за заштиту споменика културе. Према подацима из ове градске институције, током лета 2004. године изведени су радови на рашчишћавању, оправци и замени прозора и врата, са прањем фасаде објекта за шта је град Београд, односно Секретаријат за културу, издвојио 2.335.470 динара. У другој фази радова, када је рађена санација фасаде и кровног покривача крајем 2004. године, издвојено је 1.233.780 динара. Архитекта Зоран Туцић из Завода за заштиту споменика културе каже да је било планирано да радови на Бајракли џамији буду настављени.

– Приликом реконструкције 2004. године урађени су само хитни радови, а рачунали смо да се касније уради комплетан објекат када бисмо почели са уређењем дворишта џамије. Наиме, требало је да се ради на абдестхани, простору за ритуално купање муслимана, који се налази у дворишту, преко пута улаза у Бајракли џамију, на увођењу подног грејања у саму џамију, као и на огради дворишта џамије. Минарет данас јесте у лошијем стању него што је био 2004. године, али да би било који од тих радова били предузети Завод мора да добије пројекат радова које ми онда одобравамо и с таквим пројектом може да се конкурише за средства из градског буџета. Пројекте, међутим, нисмо добили од Исламске заједнице Србије и иницијатива за наставак радова је, дакле, на њима – каже Туцић.

Објашњавајући да Завод не може да уради ове пројекте за Исламску заједницу, јер он прописује конзерваторске услове и даје сагласност на пројекат, па би дошло до сукоба интереса, Туцић наводи и да би изменама плана детаљне регулације требало решити питање објекта поред џамије, како би он био уредан, али да и у томе Исламска заједница Србије неће моћи да има помоћ Завода, јер то није у њиховој надлежности.

Јелена Чалија

----------------------------------------

Молитва у две смене

Према попису из 2002. године у Београду има 20.366 муслимана, мада Исламска заједница Србије процењује да их има много више. Једини простор у којем могу да моле је Бајракли џамија која има око 120 метара квадратних. У време великих празника, испуњена је не само унутрашњост џамије, већ и зграда поред, двориште, али и улица због чега се понекад дешава да се молитве о великим исламским празницима организују у две смене, а верници клањају напољу по снегу, сунцу, киши. Захтев да муслимани добију још једну џамију у последње време је актуелизован, али како каже Ашћерић још није пронађено одговарајуће решење.

-------------------------------------------

Једини објекат турске сакралне културе

Бајракли џамија, задужбина султана Сулејмана Другог, подигнута је између 1660. и 1688. године и једини је сачувани објекат турске сакралне архитектуре у Београду. Назив је из осамдесетих година 18. века, по барјаку који је истицан на џамију као знак за почетак молитве у свим варошким џамијама. За споменик културе проглашена је одлуком Уметничког музеја 1946. године, а за културно добро од великог значаја за републику Србију проглашена је 1979. године.


Коментари11
8d4a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nana n
Zao mi je zbog Bajrakli dzamije. Ali mi je isto tako toliko zao i svih Srba stradalih u nasiljima od strane Siptarskih i drugih terorista
Jovan Jakovljevic
Za mene je ova dzamija jednako moja kao i spomenici na Kosovu, ako ne i vise s obzirom da sam rodjen i odrastao u ovom gradu (a ne npr. u Pristini). A sto se tice para za obnovu, steta jeste sto snose svi poreski obveznici a ne samo fasisticke hulje koje su je i zapalili. Da je pravde, davno bi se naplacali svi clanovi dveri, nasih, 1389, i ostale nac-brace koji mozda nisu direktno ucestvovali ali uvek bili spremni da nadju opravdanje za zlocine.
Dragoslav Obrenovic
Bilo bi korisno, da se javno objavi ta posleratna odluka kojom je Bajrakli dzamija proglasena zasticenim spomenikom. Arhivi su dostupni, i to nije drzavna tajna. Eto lakog zadatka za novinare '' Politike'' ! Da se zna, po cemu je ta dzamija tako specificna u odnosu na druge dzamije u svetu? Jer, takvih dzamija ima puno po zemljama nekada okupiranih od Turaka, gde je sprovodjena nasilna islamizacija, sto je naucno dokazano i to niko ne moze poreci. . Sa druge strane, stetno je, kada neko hoce da jedan usamljeni incident uravnotezi sa rusenjem i groznim skrnavljenjem nasih manastira i crkava koji su na Kosovu i Metohiji gradjeni pre 10 vekova. To nije isto i ne moze nikad biti u istoj ravni.
Stanisa Ostojic
Svakako da bi trebalo da se verski objekat popravi i sluzi svojoj svrsi, pa makar bio i djamija. Medjutim zelim da uputim pitanje g. Marku. Koliko pravoslavnih ili uopste hriscanskih bogomolja ima u Saudijskoj Arabiji ili naprimer Iranu, Turskoj i dali hriscani imaju prava ka muslimani u Srbiji ili Evropi? Treba biti iskren i razuman i ne vredjati srpsku naciju da je puna mrznje, uostalom svi znamo srpski narod je samo obazriv i pazljiv kada je u pitanju Islam, jer imamo dugo i bolno iskustvo sa tom religijom.
marko Petrovic
Manipulacija srpskim narodom i srpskim bićem od strane političara, crkve, akademije i inih "institucija" je dovela do toga da je mržnja ušla u Srbe. Srbija mrzi . Teško je reči da li će se ikada izlečiti od te opake bolesti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља