среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.03.2011. у 22:00 Бранислав Радивојша

Краљево и поплаве наша „Фукушима”

Јапанци су навикли да живе са природним катастрофама можда више него ико други на свету, па и да се од њих штите. Али ни Јапанци не могу увек да се такмиче са ћудима природе. Једанаестог марта се испоставило да у своје прорачуне нису уградили цунами. Иако им је познато да је још 1960. године, дакле пре изградње ,,Фукушиме”, такав морски талас у Чилеу достигао висину од 25 метара.

Из тог једног детаља проистиче јапанска драма над којом данас страхује цео свет, па и Србија, која нема нуклеарку, али их има 18 у окружењу. Да се на некој од њих догоди нешто попут удеса у ,,Фукушими” да ли постоји јасан сценарио шта бисмо ми предузели и како бисмо се понашали? Из прилога објављених у нашој серији рекло би се да су прве грубе верзије таквог претпостављеног сценарија тек недавно исписане: 2009. усвојен је закон о ванредним ситуацијама, крајем прошле године почела је са радом агенција за нуклеарну сигурност, формиран је мобилни сектор за ванредне ситуације. У току је и израда планова заштите и спасавања, али све су то радње које би нам, мора се признати, мало помогле у случају неког озбиљнијег нуклеарног акцидента. Надлежни су нас додуше уверавали да Министарство здравља, МУП, Министарство одбране и надлежна регулаторна тела имају разрађен начин комуникације чак и у случају нуклеарне хаварије у неком нашем суседству, али очигледно је да и овдашња јавност, после онога што се десило у Јапану, треба да тражи пуну информацију о томе колико смо заиста спремни на такве несреће. Можда је зато време да одговарајући скупштински одбори затраже од поменутих регулаторних тела извештај о томе докле смо стигли у организовању друштва за разне ванредне ситуације. И можда би негде требало организовати неке експерименталне ситуације и „лажне узбуне” на терену да бисмо видели како се стварно у таквим ситуацијама понашамо. И да бисмо знали са каквом опремом и искуствима располажемо, шта нам недостаје итд.

Помисао на значај бољег организовања у разним катастрофама пружају нам ових дана слике из далеких јапанских градова, али и наша искуства с прошлогодишњим земљотресом у Краљеву и дуготрајним поплавама широм Србије. Земљотрес је показао и то да су људи који су истрчали из својих кућа остали без било каквих извора информација, па се поставило банално питање чему у таквим ситуацијама служе мобилни телефони, а чему стари мегафони. А и како се код нас зидају куће и да ли држава може да жмури пред чињеницом да се у овдашњим сеизмички трусним подручјима за изградњу објеката не користи одговарајућа арматура. Поменути су примери Аустралије и САД, где су надлежне стручне установе прописале стандарде градње у зависности од степена сеизмичности. И наравно, тако су сачуване многе куће. Зашто и наши грађевински стручњаци не би прописали стандарде за подизање кућа у овдашњим трусним подручјима и тако спречили многа рушења и страдања људи?

Неко ће рећи да је ниво заштите од природних катастрофа у вези са материјалним богатством друштва и да зато и код нас и у свету највише страда сиротиња. И да порекло наших поплава треба тражити у чињеници да нам је потребно 120 милиона евра да бисмо подигли нове речне насипе. Али неке поплаве су овде настале и из много ,,јефтинијих” разлога, када се испоставило да локални комуналци нису чистили канале.

Поука јапанске катастрофе, дакле, своди се на потребу за студиозним преиспитивањем свих наших искустава са несрећама и катастрофама и на хитна побољшања рада многих служби које су за то задужене. Јапанска катастрофа нам у ствари за ту поуку није ни потребна, довољне су нам наше поплаве и земљотреси. Нуклеарни акцидент у ,,Фукушими” и проблеми са радиоактивношћу су, међутим, догађаји из којих ћемо и ми у Србији, али и свет у целини, тек морати да извлачимо крупне поуке.

(Од сутра нова серија: Кад ће Београд, Загреб и Сарајево да напишу заједнички уџбеник историје)

Коментари1
1ac9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vero vatno
Kada se troši neracionalno i razuzdano nema se ni za osnovno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља