среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.03.2007. у 17:41 Бошко Јакшић

ОЗИДАНИ КОНФЛИКТИ

Некада су ограђивали градове. Данас ограђују државе.

Човек би помислио да је после недавног рушења зида са грчке стране последњег подељеног града у Европи, Никозије, сванула нова зора најављена ранијим падом најславнијег од свих зидова савремене историје, Берлинског.

Уколико добре ограде праве добре суседе, онда би значило да је свет суочен са изливима добросуседства. А није. Стално се ограђује.

Феномен зидова као симбола моћи – и немоћи – пао ми је на памет пошто нисам једном чуо како овде неко бесно каже да би најбоље било када би се од косовских Албанаца оградили малтером и циглом или армираним бетоном. Висок зид би, тврде, најефикасније зауставио њихов демографски продор на српске територије.

Зидови су стална пратиља историје. Велики зид је на спектакуларном потесу од 6.400 километара вековима штитио Кину од ратничких племена Азије. Римски император Хадријан је у 2. веку подигао зид у Енглеској како би своје центурионе одвојио од "варвара". Средњовековни зидови опасивали су градове-државе и штитили их све док на сцену није ступила артиљерија. Одбрамбена функција зидних фортификација од тада је замењена мноштвом нових задатака.

Амерички председник Томас Џеферсон је 1802. секуларизам увео у праксу фразом "зид раздвајања државе и цркве". Берлински зид је од 1961. симболизовао хладни рат и његове сучељене идеологије. И данас памтим Чек-поинт Чарли у Фридрихштрасе, најчувенији пролаз Гвоздене завесе дуж 155 километара дугог зида. Када је срушен 1989, многи су се надали да се свет више неће озиђивати.

Европа се отад уједињује, руши границе. Ретко подсећање на стара времена су жице које ограђују шпанске енклаве Сеуту и Мелиљу на мароканској обали. Већина нових зидова данас се подиже како би се спречили терористички напади или илегална имиграција.

Неко би морао да каже шта се озиђује на споља, а шта на унутра, али у недостатку ваљаног одговора политички и војни неимари широм света не одустају од гетоизације коју зидови доносе.

Последња земља која је почела да гради зид, "безбедносну ограду" како се то еуфемистички каже, је Тајланд. Подиже се баријера дуж 75 километара готово неприступачног дела границе према Малезији. Циљ је да се спрече упади исламских "терориста" у јужну тајландску провинцију коју махом насељавају муслимани.

Судећи по ономе што се ради по Азији и ова граница ће пре или касније бити претворена у зид. Пакистан гради жичану баријеру према Авганистану дужине 2.250 километара. Узбекистан је такав зид већ подигао према Таџикистану.

Индија је, такође, на путу да буде ограђена, искључујући Хималаје и делове спорне територије Кашмира где је природа тај посао обавила уместо човека. Граница према Пакистану претворена је у 3.000 километара дугу запречну линију од два жичана реда висока три метра између којих су минска поља. Још дужа баријера, 3.300 километара, подиже се према Бангладешу, мада не због војних разлога, већ да би се спречила илегална имиграција.

И док индијски зидови имају за циљ да непожељне задрже напољу, запреке око Северне Кореје подигнуте су да би Севернокорејци остали – унутра. Тако је то још од времена рата 1953. када је полуострво подељено, а демилитаризована зона претворена у бедем заштите југа од комунистичке опасности севера. Сада ограду према северу подиже и Кина, кажу да би се предупредио талас избеглица уколико падне режим у Пјонгјангу.

Има и примера да зидови служе одбрани прижељкиваних граница. Као у Западној Сахари, коју је Мароко анектирао 1975. да би је потом на дужини од 2.700 километара оградио од Алжира, одакле су све до примирја 1991. долазили герилци.

Исти је случај са Израелом који би најрадије да подигне зид ћутања око "зида апартхејда", како га зову Палестинци, јер ова висока бетонска запрека 12 одсто Палестинаца са Западне обале де факто одсеца од матице, док 200.000 Палестинаца из источног Јерусалима потпуно одваја од Западне обале.

То није једино блискоисточно одвајање зидом. Уједињени Емирати подижу баријеру на граници са Оманом. Кувајт дограђује постојећи 215 километара дуг зид према Ираку. Саудијска Арабија улаже 8,5 милијарди долара да затвори пропулзивну границу са Јеменом, али приоритет Краљевине је да високо технолошки огради 900 километара границе са Ираком.

На другом крају света никако да се затвори дебата поводом предлога да САД своју 3.360 километара дугу границу према Мексику, такође, овако или онако озидају као превентиву од илегалаца. Конгрес је Џорџа В. Буша овластио да трећину границе огради жицом, мада председник радије експериментише "виртуелном жицом" – на радост америчких лобија који желе да очувају изворе јевтине "недокументоване" радне снаге.

Можда парадоксално, али и између зидова постоје зидови који симболе омраза или страха ограђују од заштитних знакова нове "аеросол уметности", графита, или "виртуелних зидова". У Вашингтону је један такав посвећен жртвама Вијетнамског рата. У међувремену би могао да буде изграђен још један: за 400.000 страдалника Дарфура.

Постоји и Зид толеранције у Монтгомерију, у држави Алабама, на коме су исписана имена људи који су се успротивили расној мржњи, неправди и нетолеранцији.

У свету какав је, овакви зидови су мањина. Пробијање зида на кипарској Зеленој линији раздвајања у Улици Ледра само је повод да се подсети на нове зидове који по свету и даље ничу. И неће брзо бити рушени.
Коментари0
9b177
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља