понедељак, 27.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:24

Српкиња планетоловац

Аутор: Станко Стојиљковићпетак, 01.04.2011. у 22:00
Јасмина Блечић

Јасмина Блечић једина је Српкиња ловац на далеке планете. Са астрономском дружином чија је чланица недавно је открила прву планету богату угљеником, за коју смо на страницама „Политике” у шали написали да би заувек усрећила жене. Зашто? Зато што би васцели дан предано сакупљале дијаманте.

Наша саговорница, која на Универзитету Централна Флорида спрема докторат, подсећа да само у нашој галаксији, Млечном путу, има више од 50 милијарди планета, од којих 50 милиона могу бити смештене у тзв. настањивим зонама око својих звезда. А крајњи циљ свих трагања јесте да се негде другде у космосу, изван Земље, пронађе живот.

Од малих ногу волела је да ноћу посматра звездано небо и да одгонета свет око себе.

Којим поступком откривате далеке планете које нису оптички видљиве? На основу чега знате да сте у праву?

Године 1992. откривене су прве екстрасоларне планете, 980 светлосних година далеко од нас, а већ 1995. прва која кружи око звезде сличне нашем Сунцу, 50 светлосних година од нас. И то је означило велики помак у астрономским истраживањима, која су прерасла у ново поље тзв. езгзопланетарних наука. Циљ је проучавање атмосфера и орбиталних карактеристика звезда и планета. Анализом атмосфере стичемо увид у температуре планете, састав атмосфере и могуће присуство тзв. биоиндикатора који упућују на постојање живота.

До данас је потврђено више од 500 екстрасоларних планета, а у фебруару је најављено више од 1.000 нових кандидаткиња, са 68 сличних Земљи. Проучавање егзоатмосфера ограничено је на индиректна посматрања, кроз примарне и секундарне еклипсе (затамњења). Наш тим се, управо, тиме бави користећи инфрацрвену камеру свемирског телескопа „Спицер”.

На шта указује блага промена звездиног сјаја испред које нешто пролази? Како на основу тога процењујете величину, изглед и састав тела?

За време примарне еклипсе планета пролази испред своје звезде у односу на посматрача на Земљи, и тада се уочава опадање осветљености (приближно један одсто). То је одређено односом величина звезде и планете, чиме се аутоматски израчуна колико је она велика и на којем се растојању окреће. Пролазећи кроз атмосферу планете, зраци матичне звезде откривају њене одлике и састав.

У току секундарне еклипсе планета пролази иза звезде. Укупно инфрацрвено зрачење двојца звезда-планета се смањује (око 0,4 одсто), а то директно открива дневни део планетарне атмосфере. Примарне и секундарне еклипсе омогућују да се установе орбиталне карактеристике система звезда-планета (удаљеност, ескцентрицитет, присуство прецесије и слично).

И једно и друго довело је до зачуђујућих сазнања којa су пољуљала досадашња схватања: планета топлија од неких звезда (Харингтон, 2007) и прва планета богата угљеником (Мадусудан, 2011).

Зашто сте се определили за ову грану астрономије? С каквим сте се знањем отиснули из Београда?

Завршила сам физику на Београдском универзитету, под вођством сјајног професора и дивног човека Ивана Аничина. Астрономија је одувек била моја велика љубав. За дипломски сам одабрала тему „Космично зрачење у магнетосфери Земље”, која ми је отворила пут којим данас идем. Примљена сам на Универзитет Централна Флорида и шест месеци пре почетка студија понуђено ми је да будем истраживач у екстрасоларној групи којом руководи чувени Џозеф Харингтон.

Откуда толика журба у трагању за новим световима? Није ли главни разлог што пре пронаћи Земљи сличну?

Са увећањем моћи наших осматрачких уређаја и све дубљим проницањем у свемир, глад за нечим што је човеку миленијумима изгледало тајанствено и изазовно све је већа. Да ли смо сами? Има ли живота негде другде? У каквом је облику? Личи ли на наш или је нама непојмљив?

После прошлогодишње објаве бактерије која живи на арсенику у језеру Мона (Калифорнија), као облика живота до сада непознатог на Земљи, микробиолози, природњаци и, напослетку, астрономи суочени су с питањем да ли биолошки живот може бити заснован на другачијим принципима од досадашњих убеђења?

Колико далеко допиру постојећи осматрачки уређаји – на тлу и надомак наше планете?

Процењено је да наша галаксија има преко 200 милијарди звезда, са више од 50 милијарди планета, од којих 50 милиона могу бити смештене у тзв. настањивим зонама (вода је у течном стању и постоји теоретска могућност за развиће живота). Млечни пут има пречник већи од 100.000 светлосних година, а Сунчев систем је смештен на око 26.000 од центра. Постојећи осматрачки уређаји, на Земљи и у свемиру, виде само делић тог огромног свемирског пространства.

Поступком астрометрије (изучава кретања и положаје небеских тела) за сада можемо да уочимо планете Јупитерове величине на удаљености до 500 парсека (1 парсек је приближно 3,2 светлосне године), што ће рећи до 1.600 светлосних година. Техником радијалних брзина, којом се мере брзине звезде (користи се Доплеров ефекат да би се опазио благи померај изазван присуством других тела у близини), видимо, чак, до 2.000 парсека (6.000 светлосних година).

Код великих свемирских телескопа (и оних на тлу) даљине зависе од разлучивања (резолуција) два блиска тела на небу. Свемирски телескоп „Кеплер” уочава планете Земљиног типа на растојању од 600 до 3.000 светлосних година.

А помоћу гравитационог увећања (релативистичко искривљење просторно-временског континуума), када светлост удаљене звезде пролазећи поред визуелно поравнате звезде ближе посматрачу ствара ефекат сочива, могу се открити планете ван наше галаксије. До сада без успеха.

Који су то најбитнији услови за настанак живота?

Донедавно се веровало да су сунчева светлост и угљеник кључни. Има неколико разлога зашто се вода сматра неопходним условом. Први и основни јесте да је она универзални растварач: молекули и једињења се лако растварају и одстрањују из раствора. Вода је, наиме, једини молекул који је истовремено и база и киселина, чинећи пренос елемената и хранљивих састојака веома делотворним и лаким. С обзиром на то да јони слободно постоје, она је изванредан електролит који омогућује мишићима, нервима и мозгу да делају и размењују информације.

Други разлог је тај што је водоник најзаступљенији хемијски елемент у универзуму, а кисеоника има у великим количинама у суперновама. Теоретска претпоставка, у највећој мери потврђена, говори да је вода прилично заступљена у свемиру. Да би постојала у течном стању, температуре на планети треба да буду од 0 до 100 Целзијусових степени (између 273 и 373 келвина). Средња на Земљи је око 15 Целзијусових степени. Подручја око звезде у којима се вода налази у течном стању називају се насељиве зоне.

Сви живи организми, као што је познато, изискују тзв. фундаменталне хемијске елементе, неопходне за биохемијске функције, који се уобичајено зову „великих шест” (BigSix), са акронимом CHNOPS (угљеник, водоник, азот, кисеоник, фосфор и сумпор), који удружено образују нуклеинске киселине, протеине, липиде и већину живе материје.

У којој су мери наши астрономи/научници уважени у свету?

На Западу немају предрасуде према образованим, даровитим и вредним људима. Милутин Миланковић и Никола Тесла су овде веома познати и често спомињани у студентским амфитеатрима. У САД има неколико наших истраживача са звањем професора у астрономији и планетарним наукама, на високо рангираним америчким факултетима, што говори да су подједнако цењени као домаћи. Нажалост, у Србији се не улаже довољно у астрономију, и поред квалитетних стручњака.

Намеравате ли да се икада вратите?

Јако бих волела да се вратим након одбране доктората. Србија је моја земља, нигде није као код куће. Сваке године долазим. Причинило би ми велико задовољство да се укључим у програм проучавања екстрасоларних планета, ако постоји. Наше школе дају велико теоријско знање, али су изгледи за наставак истраживања знатно мањи. Упоређујући се са америчким колегама, ми имамо дубље и шире теоријско знање са основних студија; део градива које они уче на последипломским студијама, ми савладамо на основним.

----------------------------

Машта свуда води

Последњих неколико година живим на Флориди. Наш истраживачки тим посматра планете око звезда у Млечном путу и смишља алгоритме за анализе добијених података, с циљем да сазнамо што више појединости из атмосфера које их окружују.

Некада сам се такмичила у тријатлону, данас, на сличан начин, усклађујем истраживање, докторске студије и приватни живот.

Из Београда ми недостају шетње градом, Ада и људи на улицама. Прижељкујем боља времена у Србији и жудим да се вратим. Мој животни мото је: „Буди вредан и добар човек”. Волим уметност и надарене, паметне и добронамерне људе, не волим себичност и неискреност. И сама се трудим да у свој научни рад унесем креативност следећи мисао Алберта Ајнштајна: „Логика ће те довести из А у Б, али машта ће те одвести свуда.”


Коментари3
f70e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Risto Apostoloski
Bravo Jasmina, ponosni smo na tebe. Pozdrav od Makedonija
Vanzemaljac Svemirko
To Jasmina, pronadji me.
Zoran Simic
bravo sestro voli te ponosni brat! :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља