понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:26

Навијачи ме „сахрањују”, а власт не реагује

Аутор: Славко Трошељсубота, 02.04.2011. у 22:00
Животно опредељење „никад се не предај” као слика карактера: Жарко Зечевић (Фото Жељко Јовановић)

Он је човек који зна готово све важне људе у свом послу са простора Југославије, па и света. У свим осталим контактима понекад је то за њега био и ход по жици, али увек је знао да одржи равнотежу између онога што жели и онога што може! О свом животном путу никад јавно није говорио, али сад је то, ипак, у одређеној мери, учинио!

Жарко Зечевић (61) био је десетак сезона кошаркаш Партизана и 43 пута државног тима, а потом 30 година вођа администрације „црно-белих”, првих седам година у спортском друштву, а потом у фудбалском делу.

Затим је три године радио као саветник у руском „Југоросгасу”, а пре три месеца именован је за специјалног саветника у „Енергопројекту”.

Дипломирани је економиста. У браку с Миром има сина Славка (32) и ћерку Миу (28), а од сина једногодишњег унука Жарка.

У ком окружењу сте одрасли?

Кад су ме мајка Мирослава и отац Славко донели на свет, ту је већ био мој две године старији брат Родољуб. Међутим, нисмо се дуго задржали у Београду. Шест месеци касније отац је именован за првог секретара амбасаде у Канади, а у другом мандату био је отправник послова, па амбасадор у Етиопији. У Адис Абеби сам ишао у француску школу.

А потом?

После краћег боравка у Београду одселили смо се у Крагујевац. Отац је добио нови задатак. Био је председник тог среза. Ту сам 1961. закорачио на кошаркашки терен, а пет година касније играо сам за први тим Заставе! Кад је отац 1966. постављен за министра унутрашњих послова Србије вратили смо се у Београд, а ја сам, од тада, као члан омладинске репрезентације Југославије, добио, заувек, дрес Партизана.

Чему су Вас учили родитељи?

Мајка ме учила скромности и лепом понашању, а отац ми је говорио о поштењу и упорности у раду. Био је строг према себи, а и према другима. Али, никад није бежао од туђих мука и проблема. Помагао је знанима и незнанима. Био ми је узор у свему!

Да ли сте у спорту могли и више?

Могао сам, али кад сам био у најбољој форми – сломио сам руку, а био сам на списку чланова државног тима 1971. уочи Олимпијских игара у Минхену. Ипак, био сам користан клупски играч. У Партизану сам играо уз Радовића, Бојовића, Јелића, Чермака, Кићановића, Далипагића, Тодорића, Фарчића, Латифића, Поповића, Керкеза, Петровића, Пешића, Марића, Грбовића...

Које титуле посебно памтите?

Имам их и у кошарци, али посебно су ми драге оне из времена кад сам био генерални секретар фудбалског клуба. Освојили смо тада 17 титула! Подвиг је и што смо Марјановић, Ћурковић, Бјековић и ја, крајем осамдесетих, довели у Партизан тада једног од најбољих тренера Европе Ивицу Осима. Он је у фудбалски темељ Партизана уградио врлине ове игре за сва времена. Тада бисмо, од 1992, направили чудо, и у Европи, да нас нису погодиле санкције.

Како сте пунили касу?

И у тим условима имали смо изванредну маркетинг службу. Други извор прихода били су трансфери играча у иностранство, а трећи је био у томе што сам организовао разне лутрије, а формирао сам и више фирми, за низ делатности, у окриљу Партизанове спортске куће.

А како сте се бранили од сумњи да ту није све чисто?

Уопште се нисам бранио. Те оптужбе ме нису погађале. Знао сам како радим, па нисам имао разлога за било какав страх упркос свим инспекцијама које су тада долазиле у Партизан, а било их је и више од 20 у току мог рада у клубу. Не знам ко ми све од инспектора није листао документа, долазила је и полиција, а ту се уплитала и политика.

Да ли сте плаћали навијачима?

Нисмо им давали новац, али имали су више могућностида нешто зараде. До сукоба с њима дошло је пре седам-осам година кад су звиждали Ћирићу при извођењу пенала и тражили смену тренера Вермезовића! Управа је тада охладила односе са навијачима, а они су свој бес празнили „пуцајући” на мене. Чак су организовали и моју „сахрану” поред стадиона, а претходно су, с крстом на коме је исписано моје име и презиме, у поворци, прошли кроз цео град. Ипак, власт тада није реаговала! Из клуба сам отишао две године касније.

Ипак, „сарађивали” сте са земунским кланом?

Догодило се то 2002. кад је отет Милија Бабовић. Он је мој велики пријатељ. Наш друг Данко Млађеновић из Холандије и ја све време смо провели с фамилијом Бабовића. Преговарали смо с отмичарима, уговарали састанке, били „курири”... И све тако док Милија није ослобођен. Четири године касније сам о овом догађају сведочио на суђењу земунском клану. Али, све ово што ми се догодило није ништа према ономе шта је доживео мој отац.

Шта је доживео?

Четници су 1944. у Липовцу, месту између Тополе и Аранђеловца, заклали бабу и деду, а Славко је, да би сахранио родитеље, морао такве да их гледа и да им – намешта одсечене главе!

Како Вам је на новом послу?

Овде је добра атмосфера. „Енергопројект” је једна од фирми које су преживеле санкције и све остале недаће. Није на месту на коме је била, али има све услове да достигне и тај ниво. А баш то је посебан пословни изазов за мене.

Да ли имате телохранитеље...

Немам. Никад о томе нисам ни размишљао.

...а јавну имовинску карту?

Имам. Никад ништа нисам крио. Јавно радим и јавно уживам у свим плодовима свог рада.

Да ли Мира зна све о Вама...

Е, сад да ли зна... То морате да питате њу (смеје се).

...а Ви о њој?

Нисам сигуран да све знам... Тек смо 37 година у браку.

Какав сте отац...

Мислим да сам добар отац. Уосталом, мој унук носи моје име, а то сигурно нешто значи. Деца су ми успешна. То је и мој највећи успех.

...а деда?

У том односу сам још приправник, а јуче смо се играли.

Које су све Ваше љубави?

Моја највећа љубав је спорт. То се овако развијало: Прво ми је био хоби, па професија, а сад ми је велика опсесија. Ту су ми сви пријатељи. Спорт ме у свим односима пуни позитивном енергијом. Сад сам највише посвећен скијању.

Како доживљавате људе на послу, а како у дружењу?

Жене су на послу одговорније и успешније. А мушкарци су склони ризику, па ме доводе у проблеме. Али, мушкарци су у дружењу стабилнији, а жене у том односу нису увек доречене.

Шта Вас чини срећним?

Свакодневни живот.

Колико Вас у животу воде емоције?

У спорту сам добијао и губио, па сам у тим околностима научио да контролишем све своје емоције.

Шта је Ваш мото?

Никад се не предај!


Коментари4
7cf31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Митар Опленачки
Зар Жарко Славков Зечевић, заиста, може бити срећан са оваквом биографијом? А кипти од среће! Србија и Шумадија још памте Славка по злу, а не по добру, који је, дебело, многим српским главама наплатио трагичну смрт својих родитеља. А син му се Жарко тиме се поноси, сећајући се Канаде, Етиопије, Адис Абебе и школе француског језика... и осталих поратних, и удворичких привилегија, до дана данашњег.
Dragan Partianforever
Zeko, vrati se u klub kao vlasnik,, molm te!
dragan radosavljevic
zeka je posle skromnog i amaterskog vodjenja fkpartizan od strane Vojske menadzerskim odnosom postavio fk na mesto gde i treba da bude.Sve cestitke za taj rad i zelim da se opet vrati u klub.
Navijac bez kluba
Klasicna partizanska prica. Uostalom, kao i familija Kapidzic. Sve je tu izmesano, zasluzena inostranstva, cetnici, sport, udbasi, uspela deca i unuci koji ce sve to jednom da nastave i unaprede.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља