среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:31

Вила која чува многе тајне

Аутор: Ј. Церовинанедеља, 03.04.2011. у 22:00
Вила „Златни брег” (Фото Р. Крстинић)

Смедерево За „Златни брег“ многи су чули тек пре неколико дана када је из кабинета председника Србије најављено да је баш та вила надомак Смедерева одабрана за састанак председника Србије и премијера Хрватске и Словеније. Међутим, за „Златни брег“ први пут су чули и многи Смедеревци. Или су бар тако тврдили. Долазећи на овај састанак распитивали смо се, пролазећи кроз град за пут до виле, али су сви с којима смо причали питали „Који Златни брег? Нема никаквог Златног брега. Можда мислите на вилу Обреновића?”. Онда би нам објашњавали да је тај назив „Златни брег“ новијег датума и да је за њих то искључиво била и остала вила Обреновића. Уосталом тако пише и на табли која показује пут ка вили.

Како год, вила је заиста репрезентативно здање. Налази се на изласку из Смедерева у насељу Плавинац, тачније у брду и доминира читавим крајем. Одатле пуца поглед на краљеве винограде и Дунав.

А прошлог петка овде се и све буквално плавило од припадника жандармерије којаје обезбеђивала скуп који је захтевао да све буде без грешке. Многи од њих нису били ни видљиви на први поглед јер су окупирали околна брда и висове, а Дунавом је читаво време крстарио брод речне морнарице.

Бројна репортажна кола телевизијских екипа из Србије и Хрватске и понека из Словеније, „монтирала“ су се у дворишту виле, али на пристојној, безбедносно прихватљивој раздаљини. За стотинак новинара у непосредној близини виле био је разапет огроман бели шатор. Било је пића, а служила се и горка кафа.

Када се после извесног чекања појавила колона црних аутомобила словеначког премијера Борута Пахора, који је стигао први, председник Тадић се с њим срдачно загрлио и онда су обојица десетак минута чекали на долазак Јадранке Косор. Загрљај и са хрватском премијерком, али је њена уздржаност учинила да он не буде толико срдачан као са Пахором. У оделу сиве боје, свиленој беж кошуљи и високим потпетицама Косорова је деловала елегантно, али оштром оку колегиница из хрватских медија није промакло да је била на, за њу, неуобичајено високим штиклама. Из кратког куртоазног разговора на дочеку било је јасно да су троје високих званичника прескочили неке баријере, између осталог нису ни персирали једно другом.

Сусрет иза затворених врата трајао је готово сат дуже од предвиђеног, а своје обраћање медијима Тадић је почео похвалама на рачун старе виле у којој је угостио своје саговорнике и у којој је и сам био први пут.

Ова смедеревска вила из 19. века, познатија као летњиковац Обреновића заиста је вредна хвале. Она је један од најрепрезентативнијих објеката који Србија има. Сведок је многих сусрета и одлука, у њој су током сто педесет година боравиле различите личности, од краљева до комунистичких владара, припадника тајних служби, фудбалера, глумаца.

На овом месту Милош Обреновић је најпре, 1831. године засадио винограде на 36 хектара, а потом је његов син Милан наставио са уређењем и опремањем летњиковца. У време краља Александра и краљице Драге Машин у летњиковцу су приређиване забаве и окупљали су се познати уметници и књижевници. Долазили су Лаза Костић, Милован Глишић, Милан Ракић. У вили се и данас налазе Ракићев кревет, библиотека и радни сто.

За време Првог светског рата претворена је у немачку болницу, а после Другог светског рата постала је државно власништво, прво вила Извршног већа, а потом и резиденцијални објекат Владе Републике Србије. Део намештаја и вреднији предмети однети су за време Другог светског рата када је ту била смештена команда немачке војске. Највећи део намештаја који данас краси вилу набављен је после Другог светског рата на аукцијама у европским метрополама, а део је откупљиван од старих београдских породица.

Вила је реконструисана два пута. Први пут на захтев краљице Наталије, која је вилу добила после развода са Миланом, а други пут пред Самит несврстаних у Београду 1961. године, када је Тито, одушевљен вилом и природом око ње, наредио да се она обнови. У вили су снимани филмови „Четврти човек“ и „Пљачка Трећег рајха“као и серија „Крај династије Обреновић“.


Коментари5
ded0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nataša Vuković
Vila je lepa. Okruženje,dvorište,vinograd još lepši. Pogled na Dunav i Vojvodinu još lepši. To će Vam kazati sigurno svi koji su imali priliku da se nađu u njenoj neposrednoj blizini ili stanovnici ovog naseqa. Tužno je što vodimo decu da obilaze svetske gradove,gledaju njihove dvorove, slušaju priče o tuđim vladarima, a u svoju prošlost nisu imali prilike da zavire. U ovu vilu đaci, građani i oni željni daha istorije ne mogu da uđu. Mi se divimo Vili kroz zatvorenu kapiju ,šetamo svetom i slikamo se ispred piramida. Sreća te se u vili Obrenovića snimaju filmovi,serije, svrati po neki političar ili sportista, pa možemo da zavirimo...
Matija Soskic
Ne znam ko je projektovao ovu vilu, ali dati ulazu u podrum tako znacajno mesto je bez presedana u arhitekturi.
Natasa Milicevic
U tekstu se misli na unuka Jevrema Obrenovica (najmladjeg brata Knjaza Milosa Obrenovica) Inace Jevrem je ima sina koji se isto zvao Milos. Koji se ne spominje mnogo jer je poginuo kada je Milan ima 6 godina, a brigu o njemu je preuzeo Knez Mihajlo Obrenovic koji posle ubistva nije ima svoje naslednike pa ga na prestolu nasledjuje Milan, sa 14 godina. A sin Knjaza Milosa, Milan II Obrenovic, je ziveo samo 20 godina a vladao je samo 25 dana.
Darko Polić
Pretpostavljam da se u tekstu misli na Milana II Obrenovića koji je nasledio svog oca, a vladao veoma kratko jer je umro kao vrlo mlad. nasledio ga je brat Mihajlo (III Obrenović)
Живорад Лазић
Да ли је грешка и или незнање у питању то заправо не знам, али краљ Милан није био син Књаза Милоша Обреновића, него његов унук по брату Јеврему. Занимљиво је да се Јевремов син, а Миланов отац, такође звао Милош.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља