Компанија Барака Маршала, из Тел Авива, друга је која ће се представити публици на осмом Београдском фестивалу игре.
Тачно један сат на позорници Мадленијанума вечерас ће бити њихов „Певац”, комад који је кореографу Маршалу, зимус у Лос Анђелесу, донео награду A.W.A.R.D (Artists With Audiences Responding to Dance).
Живот овог уметника, иначе, тече између његовог поменутог родног града у Америци и престонице Израела, где је седиште компаније која нам се представља. Некадашњи студент филозофије на Харварду а данас, поред осталог, предавач савремене игре на престижном УЦЛА универзитету, сасвим случајно је, чујемо, крочио у свет плеса и, претпостављамо, сасвим намерно опробао се и као кореограф. Већ његова прва представа, „Тетка Леа”, била је и прва награда Барака Маршала за кореографију, да би уследили нови успеси који се зову: „Венчање Еме Голдман”, „Шошанин балкон”, „Трговац”...
„Певац”, кога ће, од 20 сати, гледати Београђани, светску премијеру имао је 2009. у Израелској опери. Аутор је инспирацију за своје дело проналазио на више страна: једна је „Бонча Нечујни”, прича И. Л. Переза, затим чувена Бекетова драма „Чекајући Годоа”, као и текстови из Библије и фолклорно наслеђе јеменских Јевреја, битно другачије од оног које карактерише Ашкеназе, Сефарде и друге групе овог старог народа. Звучни рам представе је традиционална музика, цвркутања, ангажован је и један сопран... У више димензија може се посматрати насловни јунак ове представе: то је мали човек који живи у складу са својим (малим) жељама, или гласни најављивач свадбе са трагикомичним елементима, каткад жртва која се приноси да би се
искупили грехови и, напокон, такав кочоперан, са крестом и перјем које подрхтава, са својим кљуцањем, кукурикањем и празноглавошцу, певац је слика и прилика провинцијалног духа, грабежљивости и љубоморе, досадног оговарања и хвалисаве сујете.
Ето, за таквог „Певца” кажу да је имао симпатије и публике и критике.
М. Ш.
