субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.04.2011. у 22:00

Громобрани већа опасност од јода из „Фукушиме”

Фото М. Смиљанић

Опасности за Србију после удеса нуклеарне електране у Јапану нема, што значи да је ниво радијације на уобичајеном нивоу. У ваздух је отишао јод 131, чије је време ишчезавања око 80 дана.

– Готово  сваки елемент садржи радиоактивне изотопе. Има их у нашој животној средини, па и у људском организму – каже за „Политику” др Мирјана Раденковић, директорка Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност.

Иако не из „Фукушиме”, опасност нам вреба из ближег окружења уколико не почнемо са евидентирањем радиоактивних извора. Једну од таквих опасности представљају стари радиоактивни громобрани и детектори дима, нарочито ако их уклањају нестручна лица. Зато директорка Раденковић објашњава да је то посао за обучене људе.

– Они се морају складиштити искључиво у хангарима у Винчи, као радиоактивни отпад. Изгубљени извор је највећа опасност. А у Србији још не постоји јединствен регистар извора зрачења – истакла је наша саговорница.

Др Мирјану Раденковић питали смо и како ради агенција коју води, иначе основана 2009. године у складу са Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, као још један услов без кога се не може у ЕУ.

– Са радом смо почели средином прошле године и сада је у агенцији 16 запослених. Свакога дана физичари, физико-хемичари, нуклеарни инжењери... воде рачуна о нивоу радиоактивности у нашој земљи. Како смо део међународне мреже размене података, располажемо сличним подацима из целе Европе – објашњава директорка и истиче да је агенција независни орган, на чији рад нико не сме да врши притисак.

Пре него што је усвојен закон који предвиђа оснивање ове установе, нуклеарна сигурност и управљање радиоактивним отпадом било је у надлежности Министарства науке и технолошког развоја, док је заштиту од јонизујућег зрачења спроводило Министарство животне средине и просторног планирања.

– Инспекције се и дан-данас налазе при овим министарствима, али се очекује да се, као што је случај у европској пракси, прикључе нама. Издавање лиценци је један од начина финансирања, а други део потребног новца се обезбеђује издвајањем из буџета. Међутим, ова средства нису довољна – објашњава директорка др Мирјана Раденковић.

Она је, иначе, доктор физичко-хемијских наука и то у области радиохемије и нуклеарне хемије. Као директор Агенције ради од 1. августа 2010. године. Изабрана је конкурсом. Пре тога радила је 19 година у Институту „Винча” и бавила се научним радом.

Агенција активно сарађује и с Међународном агенцијом за атомску енергију, па запослени имају прилике да учествују на стручним скуповима, обучавају се и размењују знања и искуства с колегама из Европе. Извештај о стању у нашој животној средини агенцији свакодневно подносе институције, овлашћене за мерење радиоактивности у животној средини. Поред њих, у девет градова Србије агенција има аутоматске станице за мерење доза радиоактивног зрачења.

– Детектори зрачења постављени су метар изнад травнате површине. Мерења се обављају редовно, а резултати стижу аутоматски, на сваких пола сата мобилном телефонијом. Колика је доза зрачења зависи од састава земљишта, али и од надморске висине. Углавном су ти резултати слични – објаснила је за наш лист др Ведрана Вулетић задужена за мониторинг радиоактивности.

А др Јасминка Јоксић, заменица директорке Агенције, додала је да до маја, непуну годину од почетка рада, морају бити донета 24 подзаконска акта која регулишу ову област.

В. Дугалић

Коментари3
66718
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav Peric
Odlaganje jednog jonizacionog detektora dima kod ove Agencije je 10.000,00 dinara sto je u poredjenju sa 2.000,00 koliko je pre bilo odlaganje u Institutu Vinca veoma visoka cena. Treba napomenuti da se najveci broj ovih detektora nalazi u ustanovama koje se finansiraju iz budzeta (biblioteke, bolnice...), i koje nemaju sredstava da zamene te detektore. MIslim da je ta cena previsiko i da Vlada pravi gresku jer umesto da podtice odlaganje tih detektora i njihovu zamenu ona sa ovako visokom cenom samo produzava upotrebu tih detektora. To je ozbiljno pitanje o kome se malo prica ili se prica samo prilikom pojave neke ozbilnije opasnosti
Иван Маркоски
још су већа опасност антене за мобилну телефонију које у Америци, с пуним, правом зову - торњеви смрти (death towers).
J J
Logicna predpostavka je da zastitu zivotne sredine vode inzenjeri zastite zivotne sredine u timu sa fizicarima i ostalim usko specijalizovanim strucnjacima. Ako ne onda bar lepo ukinite te fakultete da ne trose pare za dzabe kad ih ionako niko nece...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља