понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:34

Племенито звучање свемирског млина

уторак, 05.04.2011. у 22:00
Милосав Тешић Фото Томислав Јањић

Воденица ме је од раног детињства привлачила и својом мистичношћу. То је подгревано и воденичким легендама са демонским бићима: вампирима, вештицама, вилама, а особито оним вишеваријантним причама о Сави Савановићу, вампиру из оближњег села Зарожја, који је давио воденичаре у тамошњој воденици.

Ово су речи Милосава Тешића (1947), коме је недавно, у издању Завода за уџбенике из Београда, објављена нова књига песама „Млинско коло”, у едицији „Нова дела”.

Милосав Тешић, у октобру 2000. изабран је за дописног члана, а у новембру 2006. године за редовног члана САНУ.

Откуда тако снажне слике из детињства управо о воденици и води?

Никако не желим да накнадно рационализујем нити да извештачим и мистификујем тај свој изворни доживљај воденице и воденичишта, али је истина да су се преда мном, у стваралачком смислу, воденички призори час отварали час затварали. То је ишло све дотле док се није образовала једна изазовна поетска тема, али знатно шира од свог основног повода. У ствари, радом на циклусу „Пашум воденичког бука” почели су се вишесмерно, али без унапред тврдо смишљеног плана, песнички обликовати симболи млина и уопште воде. Сликовитије речено, у писању тог циклуса ишао сам – али отворених очију и опрезно – онуда куда ме је насушна вода наводила. Чинио сам то носећи се с воденом стихијом, али и са притајеним и тајновитим воденим шумовима. Да би мој „свемирски млин” смисленије и племенитије зазвучао, биле су му неопходне воде са античких, библијских, библијско-хришћанских и национално-фолклорних врела. У мом случају, без тих дотока не би он ни перушке брашна извејао.

Шта писцу значи завичај?

Још увек ме и греју и растужују одласци у завичај. У аутобусу Београд – Бајина Башта, и обрнуто, обрћу се, у распону од рђавих до лепих, и моја расположења. Чешћим одласцима на пијац, понекад и без икаквог разлога, покушавам да се нађем, мада је и то пуко заваравање, у неким другачијим пејзажима, посебно у оним у којима још увек царује биљни свет и где се не примећују наговештаји погубних урбаних насртаја.

Много је старих, заборављених речи. На крају књиге сте дали објашњења појединих речи?

Тај млин би био потпуно глув без млива од воденичке лексике, при чему сам гледао да свака употребљена реч из сфере воденичарства не буде само гола ознака одређеног појма него и сликовит детаљ са извесним симболичким потенцијалом. Можда неће бити сувишно да поменем неке од тих речи, чија се објашњења налазе у пратећем тексту у књизи „Млинско коло”: бадањ, витао, вретено, горњак, доњак, жрвањ, колесо, кош, мељава, мучница, мучњак, омаја, пераје...

Млин има посебну симболику?

Изван централног циклуса „Пашум воденичког бука”, у књизи „Млинско коло” налазе се још три песме, у које је, шире схваћено, укључив и симбол млина, као и покретачког и сатирућег устројства света. Ваљда је то довољно видљиво и у национално-елегичној песми „Жички натпис” и у породично-елегичној, у основи општесрпској породичној песми „Белег Стеванов”, као и у песми „Пустиња, у Поћути”, у којој има и удаљенијих назнака исихазма (тиховања). Уложио сам приличан метрички напор (што ће пажљивији читаоци, мада су такви веома ретки, вероватно приметити) да честим изменама ритма дочарам радни звук млина – стварног и имагинарног.

У редакцији сте која ради Речник српскохрватског књижевног и народног језика?

Већ деценијама радим на изради Речника САНУ,прво као обрађивач речничке грађе, касније као редактор и уредник. Наши најзначајнији лексикографи, они прави, увек су и говорили и писали да је то веома тежак и одговоран стручно-научни рад од непроцењивог националног значаја. Иако у таквој оцени нема ни трунке претеривања, мало је то ко чуо а камоли разумео, укључујући понекад и надлежне службе у САНУ, која је издавач тог капиталног дела, уосталом њеног далеко најважнијег издања. Није довољно јасно зашто је то тако. Са друге стране, вредновање речничког рада у периоду од 2000. године до данас крајње је неподстицајно, готово увредљиво. На тим бодовним степеницама неупоредиво боље стоје мање важни, осредњи научни радови, па чак и они рђави, за које је унапред јасно да не би могли издржати ни најнаклоњеније вредносно поређење са квалитетом и значајем рада на изради Речника САНУ. Отуд се све чешће стиче утисак да се свесно настоји не само да се омета рад на Академијином речнику, него да се он и коначно прекине и то после његових објављених 18 томова, што износи близу 15.000 страница густог петитног текста. Један озбиљан народ не би се играо са оваквим стварима!

Докле се стигло у овом великом послу?

Тренутно се увелико ради на довршењу 19. тома Речника,који обухвата лексику с краја слова Ои нешто мање од 30. секција лексике с почетка слова П. Реално је очекивати да се тај посао доврши идуће године. За сваку је похвалу чињеница да је ауторски колектив Речника САНУзначајно ојачан младим сарадницима. Међутим, њима ће бити потребно неколико година мукотрпне обуке за потпуно самосталан речнички рад, односно за стицање уредничког звања. То не би било ништа забрињавајуће кад би се њихово обучавање изводило нормалним током, али је због осипања уредничког кадра тако нешто тешко изводљиво. Тренутно на изради Речника САНУради свега петоро стално запослених уредника и толико хонорарних, али ови други или имају умањен обим посла или су, пошто се ради о пензионерима, без јасно одређених принадлежности.

Каква је судбина Речника, када ће тај давно започети посао бити завршен?

Што се тиче будућности Речника САНУ,извесно је тек ово: за неко време на њему ће се још радити, а надаље, без битно другачијег односа свих чинилаца према том пројекту, то ће ићи све теже и теже.

Зоран Радисављевић


Коментари6
29060
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maca Petrović
A hoćete li nam gospodine Tešiću objasniti o kakvom se to rečniku radi?Srpskohrvatski jezik ne postoji (to je lažna kovanica iz Titovog perioda, da se braća Hrvati ne bi osećali potcenjeno). Zašto se zalažete za izdavanje takvog Rečnika?.Zašto se ne borite da u SANU shvate da je sada srpski jezik jezik kojim govori srpski narod,kako je oduvek i govorio. Čemu licemerje. Iako ste pesnik morate poštovati svoj Ustav i svoj narod, a ne odmahivati rukom i zatvarati oči.
Svetlana Popovic
Pesnici prvog reda su S. Rakitic, B. Radovic, A. Vukadinocic, V. Markovic i R. Nogo. Ali nisu članovi Akademije. Da su zaposleni pod krovom Bkademije, sigurno bi bili tzv. akademici!
Ana L.
@Svetlana Pešić @ Ima pesnika који не иду на посао у Академију. Лакше је постати академик у Србији ако си запослен у Академији. А о реткој публици која слуша и чита песме тога академика - муцава сарадња!
stevan rodic
Celoga zivota osecao sam da mi nesto nedostaje, sad sam shvatio da su to pesme o nestalim mlinovima. Pa se posle pesnici zale sto poeziju niko ne cita.
Svetlana Pesic
Draga Ana L. ne razumem šta biste vi? Da radite, ili d a budete akademik? Tešić je iz prvog pesničkog reda, rad na rečniku je važna stvar za kulturu i ovde nema mesta ni trunci ironije!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља