понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:59

Седам деценија од немачког напада на Југославију

уторак, 05.04.2011. у 22:00
Београд у рушевинама Фото Танјуг

За разлику од неких других назива војних операција, „Страшни суд”, како је названо бомбардовање Београда 1941. године од нацистичке Немачке, јасно и недвосмислено говори о намерама које је вођа Трећег рајха Адолф Хитлер имао када је започео ову операцију: брутално казнити и уништити Југославију. Пре тачно 70 година, недељно јутро 6. априла претворило се у кошмар: већина становника још је спавала када је у 6.30 сати започело бомбардовање, погинуло је око 2.500 људи, а срушено и уништено више стотина зграда. Био је то Хитлеров одговор на демонстрације одржане девет дана раније, 27. марта, против приступања Тројном пакту и одбијања савезништва са Немачком.

Југославија је 25. марта 1941. године добила јединствену шансу да заобиђе Други светски рат кроз Тројни пакт, који није имао драматичне обавезе војног или савезничког типа, вероватно се могло избећи оно што се касније десило, тврди историчар Бојан Димитријевић из Института за савремену историју Србије.

– Чини ми се да је тада пропуштена историјска шанса, али нити је тадашња влада то адекватно припремила у јавности нити је овдашња јавност разумела то као одговарајући политички потез. Веровало се да ће савезништва бити јака, да је добро одбити такав пакт и чини ми се да је то трагично уверење преовладало у јавности, у делу политичке елите, па чак и у војсци и у цркви које су учествовале у том догађају, који је већ после неколико дана донео ратну катастрофу и разарање. После свега 11 дана војска је капитулирала – подсећа Димитријевић.

Разматрајући другу могућност – шта би се десило да је Југославија остала уз Силе осовине – Димитријевићев колега, Чедомир Антић, председник Напредног клуба, каже да се Југославија вероватно не би ни тиме спасла и да би је Хитлер окупирао у сваком случају, ако не током те 1941. године, онда можда 1943. године, за време савезничког искрцавања у Италији.

– Традиције српске државе су биле традиције демократије и било је логично да она буде против Сила Осовине и наступа Немачке. Међутим, реалност је била да осим Велике Британије и Француске ниједна друга земља није тако устала против Хитлера и оне саме су, на неки начин, увучене у рат. Ми смо прошли тако што смо изгубили десет, а можда чак и седамнаест пута више становника него било која од суседних земаља. Да није наша војска одведена у ропство, питање је да ли би комунисти победили, а да је Југославија остала уз Силе осовине, иако јој ни тада не би било лако, њен распад не би био тако страшан, вероватно да не би била успостављена усташка држава у Хрватској, а страдање српског народа на тим просторима било би свакако мање – истиче Антић.

Он наглашава да би данас могло и да се постави питање да ли су људи који вуку важне потезе спремни да истрпе последице тога – када је реч о вођама пуча 27. марта, то није био случај. Неки од њих  су и после геноцида над Србима у Хрватској говорили да је добро што је Југославија ушла у рат зато што је добила Истру и део словеначког приморја уз Трст.

– Упркос моралној кризи тадашње елите и страдању великих размера, треба истаћи да Априлски рат није само слика неуспеха, већ и херојске одбране. Наши пилоти су страдали у великом броју, поједине наше јединице су се добро браниле, погинуло је скоро 4.500 непријатељских војника, што је изузетно велики број. О томе најбоље сведочи чињеница да је на територији Србије током четничког и партизанског устанка из 1941. године погинуло 200 немачких војника за седам-осам месеци – наглашава Антић. 

Ј. Чалија


Коментари25
c7fd8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aca slavkovic
Sve, te, fasisticke zemlje su prosle extra posle rata. Nemci, za razliku od Francuza, a pogotovo Engleza, postuju svoje saveznike i vode racuna o njihovim interesima, i dan danas. To su dokazali kad su podrzali svoje saveznike u okviru SFRJ, iz Drugog. sv. rata Hrvate, Slovence i Muslimane da se izdvoje iz Jugoslavije. Kako su veliki Srpski prijatelji Francizi (imamo i onaj udvoricki spomenik na Kalemegdanu, posvecen ptijateljstvu....), Englezi, a posebno Amerikanci zastitili nase interese? Znate kako, tako sto su nas opet ( po drugi put) bombardovali za Uskrs. Mator sam covek, al jos uvek mi nije jasno ko je tu bolje prosao????
Djordje Hajdukovic
Kao dvadesetogodisnjak ucestvao sam neprekidno 24 casa u 27 martovskim demonstracijama demonstracijama da se odbije pristupanju Trojnom paktu.Bili smo svesni zrtve koju smo dali da bi se porazio Hitler i nacizam.Zrtvovali smo drzavu Kraljevinu Jugoslaviju za koju su i predhodne generacije vec mnogo zrtvovale!..Nasa ocekivanja su se isponila.Hitlera je na kraju porazen.Ali nikad ne mozemo oprostiti prema Saveznicima los odnos prema nama Srbima.Zahtevali su sve vise zrtava a sve manje i manjepruzale nekakvu pomoc koja je i ona nestala odlaskom misija njihovih iz Vrhovnog staba Jugoslovenske vojske u otadzbini.Na kraju osudise ji ubise Jugoslaviju,Srbiju slobodarsku nasu rasturise,otese Kosovo i Metohiju i Pecku Patrijarsiju SRPQKI JERUSALEM prodase Siptarima,a ijedan dio zemlje Srpskih kraljeva Nemanjica UZURPIRASE i na njoj svoju vojnu bazu BONDSTIL napravise!!Zar je moguce takvo zlocinacko ponasanje Saveznika prema narodu koji se za njih zrtvvao!
учитељ Брансим
"Србија је пропустила прилику 25. марта 1941. године да избегне Други светски рат", - каже господин Димитријевић. "Можда да - можда не" - нмазив је једне редовне ТВ-емисије. Само је г. Димитријевић пропустио да спомене да је и тада био крив Слободан Милошевић, као што му спочитавају "савремени историчари", међу којима и и г. Б. Димитријевић, за 1999. годину, и отераше га у -смрт - "ни лук јео, ни лук мирисао"!
jozo rajkovic
svicarska nikada nije bila neutralna jer je od svojega osnivanja koristena kao svjetska ratna banka da su nas tada kao shs nahuskali u neutralnost izbombardirali bi nas i jedni i drugi kao sto se je i zbilo 1941 slusamo churchila i njemci bombardiraju i 44 bombardiraju isti saveznici kao i 99´ u grabezi za vlast su tadasnji politicari kao i uvijek izdali vlastiti narod
Jagodinac Bgd
Da li ce se ikada saznati koliko su ljudi ubili Nemci aprila 1941? Po tadashnjim procenama ubijeno je i nestalo 25.000 ljudi gradjana Beograda. Sada je taj broj od 2500 do 4000. Pa koliki je to broj zaista? U Saveznickim bombardovanjima je kazhu poginulo 4000. Znachi Nemci su manje Beogradjana ubili. Uskoroc e taj broj biti sveden na par stotina i to ubijenih nstradalih sluchajno bez nemacke namere da strada bilo ko. Naravno Nemci su gadjali samo vojne ciljeve i svi stradali su kolateralne zrtve. Zivela bracha i prijatelji Nemci!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља