субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:26
ОДЛОЖЕНО ПЛАЋАЊЕ

Чекови за штедише, картице за трошаџије

Коришћење платних картица и чекова грађана често се појављују као међусобне алтернативе плаћања. Оба начина представљају одложен начин плаћања, али са различитом ценом. Наиме, чекови су по корисника готово бесплатно одложено плаћање, док платне картице представљају исти начин плаћања али уз цену која се кориснику обрачунава на месечном нивоу
Аутор: kamatica@comсреда, 06.04.2011. у 22:00

Портал Kamatica.com је истраживао предности и недостатке у коришћењу чекова грађана и кредитних и чарџ-картица, које се сматрају савременом заменом за чековне бланкете

Народна банка Србије је пре неколико година забранила есконтовање чекова грађана пословних банака, што је до тада био врло уносан посао за банкарски, али и трговачки сектор у Србији. Есконтовање чекова је ранији откуп чекова од трговаца по нижим вредностима од оних наведених на чековном бланкету, уз исплату умањене вредности одмах. Трговини је овај начин пословања одговарао, јер су готов новац добијали одмах, а истовремено су могли нудити погодности купцима у погледу одложеног плаћања чековима. Банкарски сектор је на овај начин зарађивао од разлике у цени при есконтовању чека и доспелости чека. Једино је била незадовољна Народна банка Србије, која није могла да контролише количину новца у оптицају, с обзиром на то да се на овај начин појављивао ток новца који није кредитни, а који наставља да циркулише пре своје реалне покривености и доспелости. То је отварало велики потенцијал за стварање инфлације кроз „непокривену” потрошњу становништва.

Укидањем есконтовања чекова, чековни бланкети су постали права реткост у савременом начину плаћања у Србији. Наиме, појавиле су се кредитне и чарџ-картице, које су у великој мери преузеле улогу чекова из угла грађана. Кредитним и чарџ-картицама грађани плаћају одложено, али се утрошени новац евидентира као кредитно задужење и грађани плаћају камату за његово коришћење. Пословне банке преко Кредитног бироа имају увид у задужење грађана и не постоји могућност неограниченог задуживања по овом инструменту плаћања.

Увођењем кредитних и чарџ-картица уместо чекова, терет одложеног плаћања више не сносе трговине које су плаћале банци есконт чекова већ грађани, који на овај начин плаћају кроз камату одложено плаћање картицом. Кредитне и чарџ-картице су донеле и многе предности, као нпр. могућност одложеног плаћања на много дужи период него што је то био случај са чековима.

Утисак је да је велики број грађана отворио и почео да користи кредитне и чарџ-картице без праве информисаности које обавезе оне са собом носе. Медијска промоција да је то савремена замена за чекове, која је уз то много комфорнија за употребу, изгледала је грађанима као да су добили „пластичне чекове”.

Употреба картица у претходним годинама је указала и на многе недостатке, који нису били толико уочљиви на почетку коришћења. Свакако најважнији од недостатака су камате и накнаде које грађани плаћају за коришћење картице. Чланарина, камате и преко 20 одсто посматрано на годишњем нивоу, систем отплате пет одсто месечно, који се са сваком куповином продужује и не дозвољава „излазак из картичног дуга” само су неки од недостатака који нису постојали код чекова и који се тек у времену кризе и „стезања каиша” примећују.

Сумирано, предности и недостаци коришћења кредитних (чарџ) картица и чекова грађана изгледају овако:

Коришћењем кредитне картице у Кредитном бироу се евидентира пет одсто одобреног лимита по картици као кредитно задужење. Због овога ћете имати мање могућности задуживања по осталим кредитним инструментима: минус по текућем рачуну, готовински и потрошачки кредити, стамбени кредити. С друге стране, пословне банке неће дозволити неограничено коришћење чекова, те ћете добити само онолико бланкета, за чије коришћење на свом текућем рачуну имате новац.

Кредитне картице за трговце представљају исто што и готовина, тако да ћете често моћи у трговинама, које нуде попусте за готовину, да остварите попусте плаћањем кредитном картицом. Овакав третман немају чекови, тако да и уколико не купујете одложеним плаћањем већ само испуњавате чековни бланкет, који ће одмах скинути новац са вашег рачуна, нећете моћи да остварите попусте за готовину.

Када су у питању камате, кредитне картице подразумевају обрачун камате на преостали дуг сваког месеца. Тако ће пословна банка месечно скидати са вашег рачуна рату предвиђену уговором и камату по уговореној стопи. Изузетак су поједине чарџ-картице, које омогућавају плаћање одложено до месец дана без камате, а у другом месецу почиње камата да се обрачунава. Уколико плаћате чековима одложено, сав терет преузимају трговци, који ће преузети трошкове одложеног плаћања на себе, а све ради постизања конкурентске предности у односу на друге.

Коришћење чекова се не наплаћује и корисник углавном банци плаћа симболичну накнаду за чековни бланкет. Код кредитних и чарџ-картица се плаћа квартална или годишња чланарина, а поједине банке ослобађају кориснике ове накнаде ради конкурентности, али то се често одрази кроз висину каматне стопе која покрива трошкове банке према издаваоцима картица.

Генерални закључак може бити да су чекови јефтинији инструмент плаћања од кредитних и чарџ-картица, али и да са собом носе низ недостатака, који се углавном одражавају у некомфорности коришћења грађана (попуњавање, вођење ручне евиденције издавања и сл.) и повећању ризика од злоупотребе, ако се неадекватно користе и немогућности одложеног плаћања на дужи период.

На крају, грађанима остаје избор да изаберу инструмент плаћања који им више одговара. Сигурно је да ће „штедише” радије одабрати чекове, а они којима је потребно мало више комфора или одложеног плаћања на дуже рокове (посебно за трајна потрошна добра) остаје да потраже кредитну или чарџ-картицу која највише одговара њиховим потребама.


Коментари1
67caf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

j. blagojevic
"Tако ће пословна банка месечно СКИДАТИ са вашег рачуна рату предвиђену уговором и камату по уговореној стопи." Грешка: Пословна банка месечно скида САМО рату, а камату ПРИПИСУЈЕ остатку дуга (Алфа банка). И тешко да се изађе из овог зачараног круга.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља