уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:32

Инфлација мери поверење у гувернера

среда, 06.04.2011. у 22:00
Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић Фото Д. Ћирков

Гувернера Народне банке Србије Дејана Шошкића не напушта оптимизам да ће се инфлација у овој години зауставити на нивоу који је централна банка прописала. Упркос томе што ће у априлу и мају раст цена можда достићи повеликих 14 одсто (прецизних статистичких података још нема), монетарне власти верују да инфлација на крају године може износити највише до шест одсто. Прецизније 4,5 плус минус 1,5 одсто.

Економисти, међутим, кажу да је такав развој догађаја мало вероватан. Аналитичар Економског института у Београду Иван Николић каже да је сасвим извесно да ће инфлација у овој години бити изнад пројектованог циља.

– У најбољем случају инфлација ће износити између осам и десет одсто. Раст цена на мало у априлу ће достићи 14 одсто, а да би се до краја године стигло до шест одсто, неопходно је да у сваком следећем месецу инфлације уопште не буде. Ко мисли да је то могуће, онда, вероватно, мисли и да је могуће постизање инфлације у границама циља – каже Николић.

Према његовим речима, у свим наредним месецима може се очекивати пад инфлације, али то није последица искључиво рестриктивних мера монетарне политике, већ пре основице с којом се поредимо. У другој половини прошле године инфлација се захуктавала, а у истом периоду ове године очекује се њен пад. И да гувернер није повећао репо стопу с девет одсто колико је она била када је преузео кормило централне монетарне институције, могли бисмо да очекујемо пад инфлације у другој половини 2011. године.

– Код нас су традиционално висока инфлаторна очекивања. Нестабилна валута и неликвидност у привреди су генератори инфлације. Када неко нешто произведе, а зна да ће му то бити плаћено тек кроз пола године, да не би био у губитку, увећава цену производа. То је све због тога што нису извршене структурне реформе, реформа јавних предузећа – додаје Николић.

Ни економиста Драгован Милићевић не верује да ће инфлација циљати у мету и око ње, јер нису отклоњени кључни фактори инфлације у Србији, а то је притисак трошкова. Поскупљење електричне енергије ће се, како оцењује, неминовно одразити на пораст цена чак и оних производа у чијој производњи трошкови енергије не заузимају значајну ставку из простог разлога што је тржиште Србије на ниском нивоу ефикасности, затим присутан ефекат домина код раста цена, тј. ланчана реакција већег броја привредних субјеката.

– Јачање динара неће спустити цене увозне робе због познатог ефекта полуге у детерминисању инфлације, односно цене су по правилу нефлексибилне наниже. Такође, раст цена других услуга, пре свега јавних предузећа, биће генератор инфлаторног набоја, као уосталом и нестабилност на тржишту енергената (нафте) и њеног константног раста – каже Милићевић.

За Владимира Глигорова, са бечког Економског института, то што НБС најављује да ће инфлација, дакле раст цена, бити шест одсто значи да ће то бити брзина којом ће расти цене.

– То није исто што и инфлација од јануара до децембра ове године, која ће бити виша, нити је то просечна инфлација, дакле просечан раст цена ове године у односу на раст прошле године, који ће такође бити бржи. То што НБС каже требало би, претпостављам, разумети тако да ће се брзина раста цена, или стопа инфлације, смањити на шест одсто крајем године. То не значи ни да ће ове године инфлација бити шест одсто, јер неће, како год да се мери. Нити да ће она бити шест одсто следеће године, јер је сва прилика да неће. Посебно би требало запазити да ће и та стопа инфлације од шест одсто на крају године бити изнад оне која би требало да представља циљ Народне банке, мада сада више и није јасно која се стопа инфлације заправо циља – каже Глигоров.

Привредници, пак, инфлацију мере односом снага на девизном тржишту. За Немању Попова, генералног директора „Це производа”, то што је динар у последње време стабилан охрабрује да ће инфлација бити ниска.

– Држава је вукла добре потезе, почев од тога што се одлучила да емитује обвезнице индексиране у еврима. Додатно, уколико дође до додатних страних инвестиција и ако „Телеком” буде продат чиме би се решило питање дефицита у буџету, курс може остати стабилан што је предуслов за ниску инфлацију – истиче Попов.

Привредници су, иначе, „оптужени” да су за ову годину у цену својих производа урачунавали нереално високе девизне курсеве динара према евру због високих инфлаторних очекивања. И сам Шошкић је оценио да ће они „сада сигурно кориговати те цене, јер је динар већ месецима стабилан“ и да је боље да са сниженим ценама остваре већи промет робе и услуга.

– Тачно је да су привредници рачунали с курсом динара у распону од 111 до 116 динара за један евра. Међутим, садашњи позитивни развој догађаја доноси преокрет и ако се овако настави неће бити повећања цена – каже Попов.

Стручна јавност која, такође, не дели гувернеров оптимизам сматра да нас од високе инфлације може спасти берићетна година, то што је у првом делу године држава повећала цене из свог домена и што се даља административна поскупљења не очекују, као и то што желимо да постојећи аранжман с ММФ-ом завршимо с добром оценом. У противном, негативно мишљење овог светског финансијског полицајца да не водимо рачуна о макроекономској стабилности отерало би инвеститоре и, практично, гурнуло нас уназад.

Јована Рабреновић

------------------------------------------

Банке имају могућност да помогну клијентима

Банке у Србији имају могућност да помогну клијентима у отплати кредита, али не би било добро да буду приморане да примењују исти модел олакшица, оценио је председник Управног одбора Сосијете женерал банке у Србији Горан Питић. „Сосијете женерал банка је спремна да се укључи у програм Владе Србије за репрограм кредита грађанима, али нисмо за униформисани модел који би се примењивао у свим банкама”, рекао је Питић у интервјуу агенцији Бета.

Питић је указао да банке и при одобравању кредита имају различите процене ризика отплате кредита у складу са својом пословном политиком, због чега би требало да се предвиди само минимум критеријума за одлагање измирења доспелих обавеза који би били прихватљиви за све банке. „Банке нису социјалне установе које ће прихватати све клијенте који су у проблему и који немају никакву перспективу, већ ће настојати да сагледају да ли ће после истека рока репрограма клијент бити у ситуацији да настави да измирује своје обавезе”, рекао је Питић.

Он је додао да ће се банке и понудом услова за репрограм кредита борити за клијенте. „Не би смело да се догоди да зарад добре идеје банке буду угрожене преузимањем већег ризика, који ће бити пребачен у будућност”, нагласио је Питић.

Сосијете женерал банка је, према његовим речима, одмах по покретању иницијативе за репрограм задужења грађана понудила кредите за рефинансирање потрошачких, готовинских и ауто кредита са грејс периодом до 24 месеца. „Укључићемо се и у програм који би корисницима стамбених кредита омогућио да добију грејс период током којег ће плаћати само камату, а услови ће бити прецизирани након конкретизовања мера од стране релевантних државних органа”, најавио је Питић.


Коментари4
4d9ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ве га
Ако сам ја добар математичар,у првих 6 месеци инфлација 14%,у других 6 месеци 0%,кад се то сведе аритметичка средина нас води на 7%.Ово је заиста илузија,у домену бајке,или смо ми сви заиста на инфалтилном нивоу.С друге стране постојала су нека друга обећања о повећању примања спрам раста инфлације,али очигледно да су и то биле бајке.Желим да ми неко озбиљан објасни како то мени стандард расте у оваквој ситуацији.
Petar N
Zaprepascujuce je sta ekonomista Milicevic konstatuje da jacanje dinara nece spustiti cene uvoznih roba, pa sva uvozna roba je i skuplja zbog pada dinara. Samo sa dugorocnim trendom jacanja dinara na kotu ispod 100 mozemo imati sve nize cene i inflaciju, jer su upravo sve i podignute jos sredinim prosle godine, u maju kada je evro presao granicu od 100 dinara, to je bio signal svima da povecaju cene i sva dosadasnja poskupljenja su samo uskladjivanja na tom paritetu kursa preko 100 i nastvice se dok god dinar ne ojaca na kotu oko 95 za evro i to ne odmah kada bi sutra kurs bio ispod 100 potrebno je minimum dva meseca da trgovci reaguju i spuste cene zbog toga da bi se uverili da se vise nikada nece vratiti na ovaj nivo iznad 100 za evro, a prva pojeftinjenja kao odgovor na jacanje dinara su nize cene svinjskog i juneceg mesa i u tom smeru ce ici svi artklli ali samo pod uslovom da dinar konstantno jaca, ali ako se ponovo vrati na 103' 104 sve pada u vodu i rast ce se nastaviti.
дипл. економиста
@Драган Здравковић: Шта је професор Шошкић крив што уместо да смањују јавне расходе повећавају плате просветним радницима?
Dragan zdravkovic
Jel to onaj guverner koji nije ispunio prosle godine obecanje, a 150-ti je na listi najboljih guvernera u svetu i takvog strucnjaka i coveka od reci placamo samo 500.000 dinara. Zasluzujemo bolje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља