Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црногорци се одмарају од свог идентитета

Матија Бећковић Фото: Никола Ратковић

Требиње – У Требињу, на научном скупу о песмама, поемама и поетици Матије Бећковића (1939), једног од најзначајнијих српских песника, „Под платанима”, на благом требињском сунцу, разговарамо с песником о новом тумачењу његове поезије, Херцеговини, Црној Гори, српству... Бећковић одговара кратко, свака његова реченица звучи као афоризам.

Овде у Требињу, о вашој поезији, говоре, углавном, млади тумачи српске поезије. То је један нов поглед на ваше песме?

Нови погледи не долазе с годинама него са сваким новим даном. Потреба за креативношћу не умире. Млади још увек заснивају свој живот не само на вери у поезију него чак и на њеном тумачењу. Ко пише песме или свира обоу, а верује да од тога може живети у Србији, доказује да је још жив народ Дучића и Мокрањца...

Негде одозго, с господске висине, гледа нас Дучић. Шта му поручујете из његовог завичаја?

И Дучић гледа како та прича траје. Остварен, рано је пребринуо бриге око свог дела, па се о другим питањима изјашњавао са његошевском отвореношћу и самопоуздањем. Кад је написао: „Верујем у Бога и у Српство” нико није веровао ни у једно ни у друго. Ко није сигуран у своје дело довија се и калкулише. Сасвим неостварени брину своју бригу и сваки дан се, не ризикујући ништа, с лакоћом изјашњавају о свему и свачему.

У Херцеговини, када кажу да су Херцеговци, подразумева се да су Срби. У Црној Гори више није тако?

У време транзиције, опуштања и рекреације један број Црногораца одмара се и од свог идентитета. Срби који тврде да нису Срби подсећају на оног који је рекао: „Хвала ти, Боже, што сам атеиста”! Из визуре пилота авиона који нас надлећу и мало-мало бомбардују, свеједно је која је од тих тачкица које представљају Србију, Црну Гору, Републику Српску – лево, а која десно.

Може ли се ваша поезија преводити на црногорски језик?

Срећом, ко пише на српском – пише на неколико језика. И не зна да ли пише или преводи.

Постоји ли могућност да писци сачувају српски културни простор, ако политичарима није успело да сачувају државни простор?

Језичко законодавство је старије од државног устројства. И не зависи од уставног поретка.

Да ли вам се чини да овде у Херцеговини има више Србије, него у Србији?

Србија може томе само да се радује.

Како оцењујете изборну скупштину САНУ?

Доста је хаоса у Србији и без хаоса у САНУ.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------

Антологија и монографија

После свете литургије, коју је служио владика херцеговачки Глигорије и помена Јовану Дучићу, у Херцеговачкој Грачаници, представљене су антологија „Бећковић” (састављач Селимир Радуловић) и монографија „Матија” (аутор Радован Поповић) које су објавили „Орфеус” и „Православна реч” из Новог Сада. О књизи су говорили Јован Делић и Селимир Радуловић, а у музичком програму учествовао је мушки хор „Свети Роман Слаткопојац”.

У Дому културе приређено је вече посвећено поезији Матије Бећковића. Песник је надахнуто казивао своје стихове, а у уметничком програму учествовали су: Андрија Виденовић, Ђорђе Марковић, Жељка Здјелар, Драгољуб Бајић, Невена Живковић, Дуња Петковски, Јелена Ковачевић и Камерни хор „Херцеговачка Грачаница”.
 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.