уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Пупинови су пореклом Власи?

Аутор: Петар Кочовићпетак, 08.04.2011. у 22:00

До села Москополе у Албанији се не стиже лако. Иако је ваздушном путањом двадесетак километара од граничног прелаза Свети Наум, а око 45 од Охрида, лош асфалтни пут води најпре у брда, затим у само насеље. Чим уђете у ово месташце, поглед на цркве Света Богородица, Свети Архангели, Свети Никола, Свети Атанасије и Свети Харалампије подсети вас да сте у православној средини.

Данас село има око 2.200 становника, готово је незамислив податак да је у доба Отоманске империје било један од највећих трговачких центара са око 70.000 житеља. Од села Москополе, које са данас назива и Воскопоје, били су већи само Истанбул и Солун у овом делу царства. У ондашњем граду живели су махом Власи, који су славили славу Света Богородица. На темељу тога се и дан-данас у Вевчанима прича да су преци Михајла Пупина били Власи.

Нешто ближе Охридском језеру, на албанској страни, налази се село Нича до којег се стиже планинским путем. Има око 400 душа које све до једне говоре матерњим језиком – влашким, а иду у албанску школу. На православном гробљу, поред старе цркве, можете видети натпис на крсту „Василе Пупа Коза”.

Према казивању мештана, овде су у 17. веку због неке кавге убили поменутог домаћина, па се његова жена Пупа с четири сина (Ђорђи, Никола, Константин и Стојан) и стоком (500 оваца и 100 коза) иселила. Прошли су кроз многа села, делимично или потпуно насељена влашким живљем. Одлучили су да се зауставе у селу Вевчани, где су од сеоског коџобаше добили плац и кућу. За Константина се зна да је имао два сина, Арсенија и Михајла. Арсеније се оженио Станом (обоје су рођени 1770. године, али се не зна када је Арсеније умро).

Арсеније, који је по баби Пупи узео презиме Пупин (тада су се деца, иначе, презивала по оцу), и Стана су имали троје деце. Године 1690. аустроугарски цар је позвао Србе, Црногорце, Грке, Македонце и остале да се прикључе аустроугарској војсци, нудећи заузврат акт („Привилегије”) по којем ће моћи да уживају повластице у Аустроугарској монархији. Тако су настале Бела и Војна крајина и одбрамбена утврђења на левој страни Дунава у Војводини.

Када је тачно Михајлов деда Арсеније прешао Дунав, није познато, али у Земунском магистрату постоји документ да турски поданик „MichaelConstantinPopp” (рођени брат деде Михајла Пупина) треба да плати државну таксу од 773 пијастри због превоза памука из Македоније у Србију. Деда-стриц Михајло био је познати трговац, као многи Власи који су се преселили у Војводину.

Према речима Михајла Пупина, у аутобиографском роману „С пашњака до научењака”, његов деда Арсеније је за крајње одредиште добио Идвор, тридесетак километара од Панчева. Арсеније и Стана су имали три сина: Живана (1790–1847), Николу (1806–1848) и Константина (1814–1873). Последњи је Михајлов отац и рођен је у Идвору. Константин, који је у неким документима заведен као Коста, оженио се ћерком Танасија и Марије Миловановић, Алимпијадом. У селу су носили надимак „Алексић”. Алимпијада је рођена 1814. године у Опову, где је венчана 1832. године за Константина Пупина, „по овдашњим банатским обичајима”.

Михајло Пупин је, по регистру црквене општине Идвор (страна 26, редни број 237), рођен 27. септембра по старом или 9. октобра. по новом календару 1854. године, од оца Константина, по занимању граничара и мајке Алимпијаде. У ствари, право име Михајлове мајке је Олимпијада, а не Алимпијада.

Преостала прича је позната: он се из Аустроугарске одселио у САД, чији је постао држављанин. Оженио се Саром, с којом је имао ћерку Варвару (енглеско име Барбара), доцније удату за Хјуа Вилоубија. Варвара није имала деце. Године 1896.умире Сара Кетрин Џексон-Пупин од хеморалгичне (мишје) грознице, у току Пупинових испитивања икс-зрака, а Михајло се једва извукао. После тога је престао тиме да се бави.

Сви Пупинови су славили, а и данас,славу Света Богородица. Треба да се зна да Власи имају једну важну одлику: стално су у покрету, тражећи стално повољне услове за живот и рад. То се, свакако, односи ина Пупинове. И још нешто – трговачки дух који је красио Пупинове претке испољио се и код Михајла.

АНТРФИЛЕ

Дан пре дипломирања држављанство и стипендија

Михајло Пупин је имао тежак пут до завршетка студија. Након искрцавања с брода „Вестфалија” на Лонг Ајленду (26. марта 1874. године), радио је физичке послове све док се није уписао Колумбија универзитет 1878. године,смер физика. За време студија био је веома вредан, а бавио се и спортом, нарочито веслањем и рвањем. Дан пре дипломирања добио је америчко држављанствои стипендију.

Хтео је да настави усавршавање у области светлосне теорије код легендарног Џејмса Клерка Максвела, али му је професор Џон Тиндал предложио да најпре иде на Универзитет у Берлин код чувеног Хермана фон Хелмхолца. Тако је Пупинов пут до Тринити колеџа водио преко Берлина.

На докторским студијама срео се с радовима Жозефа Луја Лагранжа, а „Research sur la nature et la propagation de Sou” му је био основа за патент којим је стекаосветску славу (дужинателефонирања). Михајло Пупин је, наиме, сматрао да је телефонски импулс таласне структуре.

Изучавајући Лагранжове једначине, наишао је на радове Оливера Хевисајда (1850–1925), енглеског инжењера и иноватора у области телекомуникација. Када је склопио неопходне теоријске чињенице, бацио се на прорачуне. Тако је 1899.патентирао патент број 652.630, први из серије који му је отворио врата великих телеграфских и телефонских компанија. Иако је имао патентно право у руци, нико није хтео да му плати све док није намотао први калем и показао га. Од тада па до истека важности добијао је паре од израде тзв. Пупиновог калема, темеља за телефонирање на даљину.

Оливер Хевисајдје, међутим, био уверен да је Пупин искористио његова знања за осмишљавање свог патента, зато је тужбом тражио део новца. Суд га је одбио. Судски вештак Џон Кембел оценио је Хевисајдов рад као непотпун и недовољан.

АНТРФИЛЕ

Музеј у мотелу

Михајло Пупин никада није посетио село Вевчани. У његово време то је било тешко путовање. Па ипак, даљи рођаци очували су успомену на лик и дело овог великана. Његова лоза је угашена, јер ћерка није имала деце.

У селу Вевчани данас се налази Пупинова кућа, здање које је пре неколико година претворено у мотел, а чију је обнову помогао USAID у Македонији. У приземљу je ресторан, а једна просторија је претворена у музеј. Целокупна поставка је из 18 и 19 века.

Село Вевчани данас има око 2.500 становника, статус општине и градоначелника. Сваке године се за дан Светог Василија (13-14. јануар) одржава маскенбал, а село је због ове манифестације ушло у заједницу светских карневалских градова. Овај маскембал има традицију дугу око 300 година.

У селу постоји извор који представља природну лепоту, због чега је увршћен у све светске туристичке водиче, па Вевчане у току године посети велики број туриста.Мушко становништво је печалбарско – и данас зидари из Вевчана праве врхунске фасаде широм бивше Југославије.

Из суседног села Боровец је др Илија Шуменковић, министар у српској влади, који је упозорио да ће, у случају да се граница између Југославије и Албаније одреди супротно препорукама комисије америчког председника Вудро Вилсона, његово и село Пупинових предака остали у Албанији. Препорука је усвојена, а међудржавна међаје исцртана преко високих планинских врхова. Тако је постојбина предака Михајла Пупина остала у Југославији.

Село Вевчани у којем живе православци имавише православних цркава, а једна се зове Света Варвара, по којој је, према казивању, Михајло Пупин својој ћерки наденуо име (Barbara, на енглеском).

Звоно ослобођења Македоније у Манастиру Мајке Свете Богородице Свевидеће (Свети Климент), у старом граду Охриду,поклонио је 1923. године. У данашњем новцу то износи 14.540 долара.


Коментари14
ad93f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

naum popeski
Vevcani je oduvek, cisto makedonsko selo, gde su ziveli i vlasi, vredni i dobrocudni stocari, koji skoro po celu godinu su ziveli u planini, cuvali ovce, proizvodili sir, .vunu od ovaca i tako dalje... U makedonskoj istoriji, Vevcani je sa zlatnim slovima zapisano kao mesto koje raga hrabre sinove i cerke, borce za slobodu. Komite, vojvode i kako to ide redom. I danas su otvoreni za svakog putnika dobronamernika, a razvija se i planinski turizam...
Dragos Bechi
Naravno da je Pupin cincarskog (vlaškog) porekla.Malo je poznato da je Mihailo čak iz Amerike dolazio da prosi Jelisavetu (Dutu), iz poznate pančevačke cincarske porodice Hadija.Ako se zna da su se u to doba pripadnici cincarskog (armanskog) naroda najčešće ženili sa osobama istog porekla, ne čudi ko je bio Pupinov prvi izbor.Na žalost ta veza se nije ostvarila.
Djurdja Stojanovic
Stanovnistvo u Vevcanima Wikipedija je cudo! I netacni podaci u rukama prepisivaca postaju istina. Ono sto treba da se zna da u Vevcanima ne zivi ni jedan Albanac, pa ni pravoslavnog porekla. A Vlaha ima - velika familija Pupin ostala je da zivi i ovde. I jos nesto za medjuversku i medjunacionalnu netrpeljivost: Vevcani je cisto pravoslavno selo. U okruzenju se nalaze i mesovita i cisto muslimanska (citaj albanska) sela. Ali jedan tipik ostaje na snazi vekovima: Muslimani (koji su u vecini u ovom kraju) mogu slobodno da se setaju, dolaze u goste kod prijatelja, ali ne smeju da kupuju posed ili otvaraju biznis na teritoriji opstine Vevcani. Gotovo svi Vevcanci imaju puno prijatelja medju Muslimanskim i Albanskim zivljem. "Dobro cini - dobrome se nadaj" je tamo opstepoznato pravilo.
Добривоје Jojic
ИМАЈУ СМИСАО ЗА АДАПТАЦИЈУ Власи или Цинцари, највише ,од свих народа, имају смисао за претварање и уклапање у средини у којој живе или у којој се нађу. Али пре свега они су Власи, па тек онда могу да буду све и срби и албанци и македонци , по потреби. У Византији , да би се домогли бенефиција и утицаја на двору најчешће су постајали евнуси, иѕјашњавајући се као грци. Тако да и Пупин , да би сачувао углед и богатство одрицао се цинцарства , претстављајући се као Србин међу Србима, а дубоко у души и међу цинцарима био ортодоксни цинцар. То је својствено цинцарима. Тако и један од српских утицајних владика , чије је порекло из Струге,када су му у манастиру Калишта код Струге пришли његови ближи и даљни рођаци да ,,запросе,, благослов од њега и да му се претставе, он се од тога оградио и да се не би офирао пред осталих српских владика који су били са њим ,изгрдио људе и побегао.
Marija
Pupij je bio VELIKI srpski rodoljub kojem Srbija duguje NEIZMERNO
Препоручујем 0
Andras Rural
U opstini Vevčani nema Cincara ili Vlaha. Po popisu iz 2002, ovde živi 2.419 Makedonaca (99,4%), 3 Albanca (0,1 %) i 3 Srbina (0,1 %).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља