среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:59

Хрватска: Својатање дубровачке поезије у српској едицији

Аутор: Танјугпетак, 08.04.2011. у 16:45

ЗАГРЕБ – Хрватско министарство културе реаговало је на то што је дубровачка ренесансна поезија уврштена у едицију „Десет векова српске књижевности”, истичући да је реч о присвајању и отимању хрватског културног наслеђа, о чему коментар треба тражити од Министарства културе Србије.

„Припадање Дубровника хрватском националном и културном корпусу није неупитно, што потврђују јасне чињенице којима није потребно додатно доказивање за све оне којима чињенична истина говори сама за себе”, саопштила је портпарол министарства културе Ивана Крушец о издању Издавачког центра Матице српске. У првом колу едиције „Десет векова српске књижевности” трећу свеску чини „Поезија Дубровника и Боке которске”.

Крушец је навела да неки још настоје погрешно да интерпретирају дух ширине, отворености грађана света који су кроз векове настојали да негују хрватски уметници и књижевници из Дубровника, расадишта ренесансног духа.

Хрватски електронски медији цитирали су изјаву главног и одговорног уредника Матице српске Мира Вуксановића, дату приликом објавјивања првог кола едиције, да се поштовало правило да буде заступљена књижевност писана на српском језику, на свим његовим облицима и наречјима, у десетвековним временима и наречјима. Тако су заступљени и дубровачки и бококоторски песници ренесансе, барока и просветитељства, као што ће своје књиге имати Марин Држић и Иван Гундулић, рекао је тада Вуксановић.

Библиотеку „Десет векова српске књижевности” покренуо је Издавачки центар Матице српске, а у намера је да се у свим жанровима објави око 200 књига у тврдом повезу и електронској верзији.

Коме припада дубровачка књижевност, српској или хрватској, тема је дуготрајног спора књижевних и културних посленика два народа.


Коментари11
4ee6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dunavac posavac
@ Rundo - gospodine Rundo, molim Vas da mi pojasnite, u kojem je to zborniku to objavljeno 1888 i da li je 1888 godine postojala Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti i da li se tako zvala? Hvala
ante pavelic prosperov
Pa eto vam prilike u Hagu pa dokazujte.......
Михаило Рундо
Радује ме да се јавио лијеп број коментара и да су сви културно и поштено написани. А и име "Антуна Фабриса" ме радује, он је постојао у Дубровнику , био је Србин католик и уредник листа Дубровник. Страдао је , затваран , па је ускоро и умро. Највише је написао и урадио крајем 19 вијека. Дуровчани су били већим дијелом католици, али СРБИ и то су гласно говорили! Последњих 10 година 19. вијека у Дуровнику је на власти - Српска странка! Приликом прославе Гундулића 1893 виорила се на брду СРЂ српска застава! Прво пјевачко друштво из Београда пјевало је и донијело сребрен вијенац Гундулићу! Одатле су продужили на прославу 400 година ОКТОИХА на Цетињу. Данас је поразна слика! Када би то тамо поменули- прогнали би вас из Дубровника! Сачувао сам чланак објављен у Вијеснику 29. српња 2001, написао Слободан Новак Просперов, свеучилишни професор књижевности у Загребу, наслов : "Вријеме је за политичке санкције против оних који и даље покушавају доказати српство Дубровника!" Ево и поледица!
Pero M.
kako je Simo Matavulj u pripovetci "Pilipenda" napisao, "Kljaku i drutovima mu Pilipenda bješe živi, oličeni prijekor" za pounijacene Srbe ... Hrvatska je prisvajanjem dubrovacke kulture i umetnosti trazila nacin da popuni jednu veliku istorijsku prazninu i proglasi svojim nesto sto joj nikada nije pripadalo. Ipak radovi koje je iza sebe ostavio Ivan kan. Stojanovic kao sto su "Dubrovacka Knjizevnost" ili "Povijest Dubrovacke Republike" najbolje pojasnjavaju odnos Venecije i Srba koji su tu ziveli kao i mesto Hrvata u celokupnim desavanjima ... "Suze, koje sronise sijedi starci nad grobom Njegovijem, ulijevaju nam nade, da ce zdrava svijest narodna doskora slaviti trijunfe nad nepravdom i obmanom, i da ce braca koja se jos otugjuju od srpskog imena, uvidjeti namjere zavodnika, i pristati s nama u bratsko srpsko kolo", Dubrovnik, decembra 1900 - Srpska dubrovacka akademska omladina .
Vita Trifun
Zaista, na stranu srpski argumenti ma kakvi oni bili (slabi ili jaki), ali gde je taj podatak kada su se stari Dubrovcani izjasnjavali Hrvatima? Obzirom da su Turcima dali izlaz na more kod Neuma tesko je verovati da taj podatak postoji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља