петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

У живот сам ушао возом без возног реда

Аутор: Славко Трошељсубота, 09.04.2011. у 22:00
Да нисам отишао у науку и политику, сигурно бих био сликар: Петар Шкундрић Фото Томислав Јањић

Он се и сад изјашњава као ортодоксни комуниста, па и рођеног брата Саву ословљава са друже. Али, за то има оправдање: „Сава је у том смислу још ортодокснији од мене”!

Петар Шкундрић (64) рођен је у Грачацу. Докторирао је на Технолошком факултету у Београду. Редовни је професор тог факултета и члан Председништва Главног одбора Социјалистичке партије Србије и председник њеног Политичког савета.

У марту му је, при реконструкцији Владе Србије, звање министра замењено улогом саветника премијера за енергетику. Септембра 2010. изабран је за председника Спортског друштва Црвена звезда.

У браку с Ружицом има двојицу синова: Милоша (33) и Владимира (31), а од Милоша двогодишњу унуку Милу.

О чему сте сањали док сте одрастали?

Три месеца после рођења родитељи су ме однели у Горјане код Ђакова. Били су, са нас петоро деце, у једном од оних возова без возног реда којима је један део људи из пасивнијих крајева колонизиран у Славонију и Војводину. У живот сам ушао са жељом да завршим највишу школу. Читао сам све о Николи Тесли због онога што је чинио, али и због локалпатриотизма. Личанин је као и ја.

Од када сте у Београду?

У Београд смо се доселили 1962. Упис у Пету београдску гимназију је већ био завршен. Кад сам показао своје оцене директорки Љубици Тописировић, а ту су биле само петице, она ми је казала: „Уписан си!” Одужио сам јој се одличним успехом.

Кад сте ушли у политику?

Био сам члан Савеза комуниста од трећег разреда гимназије. То је породично васпитање. У нашој кући се увек причало о социјалној правди, које је више било у Југославији, него што је то случај данас. Мајка ми је говорила: „Где год дођеш, направи себи кућу”. Тиме ми је, у ствари, казала да никад не чиним ништа лоше, већ само добро да би ме људи поштовали.

А социјална правда и 1968?

Био сам, као студент, партијски секретар Конференције СК Технолошког факултета. Али, био сам и активни учесник тих демонстрација. И, као сви млади људи, опседнут револуционарним идејама у односу на тадашњу праксу. Ишао сам на Филозофски факултет да слушам ватрене говоре професора Мићуновића против десних скретања, а данас смо обојица председници политичких савета својих странака. Ипак, све се завршило помирењем с Титом и козарачким колом у коме сам био и ја.

Како сте доживели умирање СКЈ...

То се догодило у мају 1990. У Београд су тада дошли само делегати из Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и понеки делегат из Хрватске. Тада сам обављао дужност генералног секретара ЦK. Тим заседањем је престао да постоји СКЈ. Био сам погођен тиме што с политичке сцене одлази партија која је била окосница обједињавања свих југословенских народа.

...а како рађање СПС-а?

Доживео сам то као нову шансу левих страна. Био сам први генерални секретар СПС-а. Тада смо имали 467.000 регистрованих чланова, а сад нас има око 200.000.

Какав је био Милошевић?

Врло духовит, брзомислећи и веома отворен. Наша сарадња је била веома коректна. Није се сводила на наредбе председника генералном секретару. Ипак, одбио сам његов захтев да будем председник владе, признајући да тај посао не могу да радим зато што га не знам! И тада смо се определили за професора Драгутина Зеленовића.

Потом Вам се изгубио траг...

С Милошевићем се 1992. нисам сложио око неких принципијелних питања. Рецимо на спољњем плану. Сматрао сам да морамо више да се окрећемо Европи, посебно Немачкој и Русији, што није ништа ново. То је и Никола Пашић говорио. А Милошевић је сматрао да би наше кључне проблеме требало да решавамо кроз добре односе са Америком.

Да ли је било још неслагања?

Јесте. Био сам против увођења школарина и партиципације у примени здравствене заштите. За мене је то било делимично одустајање од програмских начела. Сматрао сам да смо добили велико поверење народа и да на то морамо да одговоримо на најбољи начин. А после тога сам одлучио да останем члан странке, али да више не прихватим ниједну политичку функцију!

Како сте им то објаснили?

Рекао сам им: „Нећу се враћати у политичку оперативу док не изгубите власт, јер до тада вам и нисам потребан! Кад изгубите власт, онда многи од вас неће више бити у СПС-у, јер ће прећи у партије које ће добити власт. Тада, ето мене назад да се поново, са онима који то желе, борим за друштво социјалне правде”. У Главни одбор СПС-а вратио сам се после осам година, у другој половини 2000.

Да ли сте Ви довели Русе у Звезду?

Не волим никад себе да истичем у први план, али кад ме конкретно питате тако ћу и одговорити: да, учествовао сам у договорима с Русима. „Гаспромњефт” спонзорише Црвену звезду, а планирана је и заједничка изградња стадиона с пословним центром. Наше спортско друштво би тада требало да буде и финансијски моћан спортски колектив с 27 клубова. Звезда ће увек бити већински власник своје имовине.

А кад ће фудбалери бити власници неке титуле?

Моје је да бринем о ономе што је свим екипама Звезде потребно за миран рад без материјалних брига. А кад је о фудбалерима реч, мислим да у Роберту Просинечком имају талентованог и мудрог тренера који ће умети да их води на најбољи начин. Ту је и један од најбољих младих фудбалера Србије, а кажу ми и Европе, Срђан Мијаиловић (17) који би следеће сезоне требало да заблиста у пуном сјају као централни везни играч.

Каква је Ваша финансијска моћ?

Кад сам се оженио факултет ми је обезбедио стан и требало је да добијем станарско право. Али, у то време ми је умро таст, па је моја супруга наследила пола ортачке куће. Због тога сам се одрекао права да се уселим у стан, јер сам сматрао да можемо да се сместимо у тај део куће, који је припадао тасту, а нешто смо и доградили. Кад ми је, као члану Централног комитета СКЈ, понуђено да пређем на Дедиње, и то сам одбио. Све што имамо у породици је искључиво резултат нашег рада.

А шта је Ваше богатство?

Ако се породица подразумева, онда су то путовања по Европи и свету. Упознао сам најзначајније људе из науке, посебно у области хемије и технологије, а и у политици. И то ми је испуњавало живот. Било је занимљиво разговарати са великим бројем истакнутих личности, као што су Вили Брант, Раџив Ганди, Гадафи, Берлускони, Путин, Медведев... Дружио сам се, а и данас се дружим, са истакнутим научним радницима, уметницима и спортистима из земље и света.

Чиме поправљате укус живота?

Волим дружења. Ту потребу носим из породице. Било нас је петоро деце, па нас је, кад се окупимо једанпут месечно, било тридесетак. Лепо ми је и с пријатељима. Сад волим да прошетам с унуком. Пријају ми одмори и дуге шетње на планини. А волим и да се усамим и тада сликам. Да нисам отишао у науку и политику, сигурно бих био сликар. Откако су ми се родили синови разбио сам све могуће страхове. У томе сам видео континуитет, наставак и свог живота.


Коментари3
47311
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Teca Peca
Nisam upucen u kretanja umutra partija i lidera pre i sada.Medjutim, prateci Skundrica dugi nis godina iz njegovih nastupa i ponasanja, bez imalo lazne skromnosti, pitao sam s e , a verovatno i mnogi drugi, kako je moguce da jedan politicar osrednjeg ili niskog iskustva i znanja moze da orbitira tako visoko u Srbiji za vreme Milosevica i post scriptum?Sta to poseduje Skundric sto je toliko vredno i znacajno da je neophodan u najvisem vrhu Srbije?Moj odgovor je nista ili barem beznacajno i to govori o nasim slikama i prilikama.To govori da neko vuce konce iza zavese i namerno nam ubacuje Skundrice, Dragine, Dolovce i druge drugove i drugarice da nas jov vise uglave u mulj i upropaste.Zalosno je da se ovakvi nesposobni ljude provlace i nagradjuju!!Zar Srbija nema nista bolje??
Kosta Gavric
Ovo je velika neistina koju plasira drug Škundrić. Milošević ga nije ni voleo ni cenio. Ugurao se u vrh SPS preko Mire Marković i njenog Univerzitetskog komiteta SK u kome je bio aparatčik najtvrđe linije što se njoj inače sviđalo. Sloba ga je najurio iz rukovodstva SPS zbog potpune nesposobnosti i rigidnih stavova o svemu i svačemu. Protivio se participaciji u zdravstvu, iako je ona uvedena u svim evropskim zemljama i danas je regulatorni mehanizam potrošnje. Protivio se školarinama iako je to bio jedini način ostvarivanja dopunskih prihoda fakulteta i motivacioni faktor povećanog rada na univerzitetu. Protivio se svačemu i otežavao i usporavao rad nove partije činio je neefikasnom. Milošević ga je najurio uprkos protestima iz Univerzitetskog kruga SK. NIKADA NIKO NIJE ČUO DA JE P. ŠKUNDRIĆU NUĐENO PREMIJERSKO MESTO. Sad bez ključnog svedoka on priča takve stvari. MM je potvrdila sve ovo što Vam pišem, a Vi kako hoćete ne morate da objavite. Čuvajte lik i delo ovog čoveka skromnih moš
plitvicka jezera
jel to gracac u lici? onda nam je bivsi ministar i hrvatski drzavljanin, po rodjenju...a lika ostade pusta...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља