понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:33

Неиспуњена жеља Јована Дучића

субота, 09.04.2011. у 22:00
Јован Дучић

Требиње – На Благовести, у Херцеговачкој Грачаници, свету литургију (и помен Јовану Дучићу) служио је владика херцеговачки Глигорије. На Црквину, да ода пошту великом песнику, дошло је читаво Требиње.

Јована Дучића, песника и дипломату од блиставе каријере, Други светски рат затекао је у Мадриду, где је био на месту краљевско-министарског посланика. Из Мадрида, Дучић је отишао у Америку, у Гери (држава Индијана), код свог рођака Михаила Дучића. Умро је 4. априла 1943. године. Привремено коначиште добио је у порти манастира Свети Сава у Либертивилу. Шездесетих година прошлог века група српских интелектуалаца: Миодраг Павловић, Зоран Гавриловић, Борислав Михајловић Михиз, Живорад Стојковић, Пеђа Милосављевић, покушала је да испуни песникову жељу и његове земне остатке врати у Требиње.

То се догодило 57 година касније, 23. октобра 2000. године. Из порте манастира у Либертивилу, тело песника Јована Дучића пренето је у Херцеговачку Грачаницу, на Црквини, брдашцу изнад Требиња, у Благовештенску цркву, коју је пројектовао архитекта Предраг Ристић.

Јован Дучић је, као што је познато, написао три тестамента. У првој опоруци, написаној 16. јануара 1930. године, пише: „У случају да умрем ван Требиња, места мог рођења, желим да се моје тело пренесе у Требиње и сахрани... Гробница да се озида и поплочи бетоном, а место сваког другог споменика желим да се на гробници постави један велики блок црног гранита и да на том граниту ништа друго не буде написано него име: Јован Дучић, песник”.

(/slika2)У Риму, пет година касније, Дучић пише: „Треба ме сахранити у Требињу, одмах после смрти, у гробници коју ћу претходно сам направити, али нипошто на гробљу него наврх каквог мањег брда у околини са великим гранитом из Јабланице (дебели блок 60 цм висок, 1,20 широк, и 2,5 метара дуг) са једним натписом урезаним: Јован Дучић, песник”.

У последњој опоруци, писаној 15. јула 1941. године, две године пре смрти, песник тражи да се његова новчана заоставштина подели на два једнака дела: једним да се помогне рад Српског културно-уметничког друштва „Просвјета” у Сарајеву, а други да се употреби за изградњу „Красне Православне цркве у Требињу у стилу оне у косовској Грачаници и да се моје тело пренесе и сахрани у истој”.

Захваљујући добротвору Бранку Тупањцу, нашем земљаку из Чикага, који је уложио 2,5 милиона долара, изграђена је црква, конак и звоник. У Херцеговачкој Грачаници Јован Дучић почива пуних 11 година.

Али, његова тестаментарна жеља није испуњена до краја. Уместо плоче од црног гранита, постављена је браон плоча, на којој не пише ништа, која је у равни пода. На зиду, на плочи од сивог мермера, пише: Јован Дучић – песник. Догађа се да браон плочу, гробно место, верници и посетиоци храма – нагазе, не знајући да ту почива тело великог српског песника.

Остаје нејасно зашто жеља Јована Дучића није испоштована до краја, зашто плоча није од црног гранита, зашто на њој не пише: Јован Дучић – песник, и зашто није мало издигнута изнад пода, како би била јасно уочљива.

Ексхумацији тела Јована Дучића у порти манастира Свети Сава у Либертивилу (САД), присуствовао је и песник Рајко Петров Ного. Остало је његово драгоцено сведочење: „Тело Јована Дучића било је смештено у три ковчега: један гвоздени и два бакарна. Тело је потпуно очувано, на грудима Јована Дучића лежала је његова ’лирика’. Књига је, такође, неоштећена, само је мало повукла влагу. Чин ексхумације снимила је камера ТВ Београд”.

Очекивало се да се око свега овога изјасни Српска православна црква и стручњаци, јер се причало да је Дучићево тело било балсамовано, али су разјашњења изостала. Остаће вечито тајна како је тело песника Јована Дучића остало тако сачувано пуних 57 година.

З. Радисављевић


Коментари7
bcccf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dopke Danilović
Posle Tesle, za mene je Dučić najveći um u Srbina.
Trebinjka Trebinjka
Kao što je autor teksta već napisao, Hercegovačku Gračanicu je projektovao arhitekta iz Beograda Predrag Ristić. Njen pod je umjetnička izrada Vladana Bankovića iz Beograda i, kako piše na portalu Zahumsko-hercegovačke eparhije SPC, kopija je poda iz Zadužbine cara Dušana, Crkve Svetim Arhandjelima u Prizrenu. Možda gospodin Banković ima odgovore na pitanja iz teksta. Ili Mato Uljarević, inženjer koji je rukovodio radovima. Da je u pitanju nemogućnost da se, tek nakon rata (1995. potpisan Dejtonski sporazum) nabavi granit iz Jablanice (drugi entitet u BiH), do sada je greška mogla biti popravljena.
Ilarion Ruvarac Zivot onoga koji peva nije pesma
@Dusan Pajic | 10/04/2011 03:39 Dao bih svoj život za samo jedan dan ovog čovjeka, iako znam da su rijeci i želje sve ono što nismo i što bi smo željeli biti... Ne daji nista,ni jdan cas.minut....,sem vracaj svoj dug Bogu. Nije sve kako pise..... Ponekad je to i (mnogo) drugojacije. Moje reci su bazirane na apodikticnim podacima njegovih savremenika. Nije sve kako pise (pocivsi i sahranjen u Aleji velikana,AVAJ!) Dragomir Brajkovic i novokomponovani Rajko Nogo....
pd859 -
na žalost svima onima koji posjete Trebinje biće jasno da je Dučić ovdje samo još jedan izgovor za Grigorijeve biznis poduhvate (nešto slično kao što su komunisti širom zemlje gradili vile "za Tita" koji ih nikad nije ni vidio ali su zato oni u njima uživali). Grigorije i crkva danas u Hercegovini posjeduju hotele, kafiće, vinograde, hotelsko-rekreacione komplekse, helikoptere itd. a Hercegovci još uvjek samo drač i kamen.
zaharije gligorijevic
@@@@ Остаје нејасно зашто жеља Јована Дучића није испоштована до краја, зашто плоча није од црног гранита, зашто на њој не пише: Јован Дучић – песник, и зашто није мало издигнута изнад пода, како би била јасно уочљива. MOZDA BI na ovo pitanje autora mogao da odgovori Grigorije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља