петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:59

Хоћемо ли тражити оно што је наше

субота, 09.04.2011. у 22:00
Опљачкани и уништени Институт за експерименталну физику Београдског универзитета

Директор Универзитетске библиотеке „Албертина“ у Лајпцигу, Урлих Јоханес Шнајдер, рекао је на 70. годишњицу нацистичког бомбардовања Београда 6. априла да „враћањем онога што нам не припада показујемо да другачије мислимо и деламо у односу на претходне генерације“ и у то име вратио 793 дела различитих едиција славног београдског издавача Геце Кона, на чијим су се књигама однеговале овдашње небројене генерације.

У атмосфери захвалности, али и некој врсти еуфорије због оваквог геста, у јавности као да су промакле Шнајдерове речи да је његова библиотека тек 2009. покренула пројекат „истраживања отетих добара из времена националсоцијализма“, који финансира Савезни повереник за културу и медије Немачке.

Иако не знамо да ли се он односи и на друге тамошње установе, несумњиво би било врло драгоцено када би се у такав пројекат укључиле и земље из којих су нацисти отели огромно благо у периоду 1939–1945. године, што потврђују и чињенице из окупиране Југославије, односно Србије.

После 1945. домаћи експерти су сачинили прилично прецизан каталог те беспримерне пљачке школа, универзитета, научних института, архива, библиотека, музеја и других установа културе, историјских споменика и уметничких дела, манастира и цркава, здравствених и хигијенских установа, свих оних институција које чувају сећање народа и тим чуварством ослобађају његове енергије да се суочи са истином о сопственој прошлости и зналачки гради своју будућност.

Само у октобру 1944. године, пре ослобођења Београда, окупатор је уништио 60 научних универзитетских института, од тога на Филозофском факултету 13 таквих установа. Опљачкане су институтске библиотеке, рукописи најугледнијих домаћих професора, предмети, предметни каталози и најразноврснија опрема.

Физички завод, основан 1885. био је са својим училима и библиотеком од 8.000 свезака дика и понос Београдског универзитета. Нацисти су похарали све, укључујући и елитну библиотеку из домена физике.

Зоолошки завод је имао изванредно вредну библиотеку и збирку анатомских, хистолошких, ембриолошких и цитолошких цртежа, збирку линолошког материјала с балканских језера професора Синише Станковића, збирке морске фауне и овдашњих језера, збирке многих професора али је све то – похарано.

Географски завод, основан 1893. бригом Јована Цвијића, опремљен ондашњом најсавременијом техником, изванредно вредним инструментима и збиркама рељефа, фотографијама и другим материјалима – похаран.

Похаран је и семинар за математику славног професора др Михајла Петровића, укључујући часописе на многим језицима и изванредну збирку математичких модела.

Библиотека Семинара за филозофију, основана 1894. имала је 6.500 књига, а у библиотеци Етнолошког семинара основаног 1907. било је 5.500 штампаних радова са свих страна света – похарано.

Словенски семинар основан 1922. имао је око 9.000 свезака, укључујући дела највећих руских писаца – похарано.

Нацистички експерти су опљачкали из Ботаничке баште 85 микроскопа, седам прибора за микроскопирања, шест пројекционих апарата, збирку дијапозитива, збирку лишајева, небројене хербаријуме, збирке биљака, слике и инвентар.

Из Астрономске опсерваторије однели су 1944. тражилац комета, велики рефлектор, разне астрономске инструменте и готово све електричне инструменте.

Похаране су богата збирка и библиотека Археолошког семинара, а остаци збирке додатно су намерно оштећени.

Библиотеке Српског семинара за лингвистику, Семинара за експерименталну психологију, Општег педагошког семинара, Семинара за педагогију, са књигама и рукописима – девастиране.

Само на Пољопривредном факултету у Београду, нацисти су опљачкали инвентар и опрему 30 института и семинара.

Однели су и богату библиотеку Богословског факултета, основаног 1920. а једнако су прошли и сви семинари овог факултета.

Из Српске академије наука нацисти су однели 228 ћириличних и 227 латиничних повеља, 1.400 турских докумената и разне друге, уникатне, изванредно ретке рукописе који су завршили на некој локацији где је такав плен складиштио Трећи рајх.

Све оно што је током 40 година постојања радио Војногеографски институт, геодетски и картографски материјал, алати, прибори и готово цео инвентар, пребачени су у Немачку.

Слично су прошли Сеизмолошки завод, Геолошки институт и Централни хемијски завод у Београду, са својом опремом, научним збиркама, библиотекама, архивама и научним радовима својих сарадника.

Штошта би могло да се напише и о нацистичкој пљачки и уништавању овдашњих архива, музеја и других установа културе.

У светлости изнетих података искрсава питање да ли ће и када ће неко од представника наших власти са свим тим чињеницама упознати колеге из Немачке који раде на пројекту „враћања онога што нам не припада“, о чијем нас је постојању ових дана обавестио Урлих Јоханес Шнајдер.

Слободан Кљакић


Коментари11
d2237
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prosrpski Hrvat
A Semjonov | 10/04/2011 00:06 Ma gdje bi oni, nego sta mislite tek sta su radili po svojim kolonijama, a i Njemci su ih imali.
Jovan Pavkovic
Procitah negde da je nakon bombardovanja Biblioteka ostavljena od strane Beogradjana da tinja i dogoreva jos 3 naredne nedelje. Ako smo od Nemaca mogli ocekivati zlo, zasto smo ga i sami sebi cinili?
Marko Vrcelj
Trebalo bi i iz Hrvatske, Mađarske, Bugarske i Italije tražiti sve ono što su tadašnje vlasti opljačkale iz manastira, crkava, muzeja, ustanova kulture i iz zbirki pojedinaca.
N N
ukrali ali sa čuvali. Hvala im. Da je ostalo kod nas već bi ionako sve propalo.
Aлекса А
Тако се није говорило нити писало у то доба - Нацисти опљачкали, бомбардовали, отели, похарали, однели... Испаде да Немаца уопште није било у Београду за време другог рата, а ако је и било, само су нацисти били ти који су чинили зло. Сва та добра су завршила тада у Немачкој и добар део се и даље вероватно налази у Немачкој...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља