понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:18

Подмлађивање Академије

Аутор: Станко Стојиљковићсубота, 09.04.2011. у 22:00

Академик Никола Хајдин не одустаје од подмлађивања Српске академије наука и уметности. И у трећем четворогодишту председниковања, које му је великом већином гласова поверено у четвртак, потрудиће се да најугледнија научна установа у нас своје редове појача младим и доказаним ствараоцима.

Није имао времена за славље, похитао је да у петак, у заказано време, предусретљиво одговори на „Политикина” питања, листа који, како каже, чита од најраније младости.

Да ли сте изненађени исказаним поверењем, и то приличном бројем гласова присутних (81 „за”)?

Исход је увелико сличан ономе од пре четири године када сам по други пут био изабран за председника САНУ. И сада сам добио готови исти број гласова. Самим тим, није се променило ни мишљење које су чланови у то време о мени имали.

Која бисте дела у протеклих осам година председниковања прибројали у своје успехе? По чему ћете остати упамћени?

Пре свега, не сматрам да успеси које је Академија постигла припадају мени. Далеко од тога. Претежни део остварили су сами чланови, па Извршни одбор и, на крају, председник. У протеклих осам година постигли смо запажени успех у међународној сарадњи. У значајној мери то, разуме се, одговара величини наше земље у спољнополитичким и научним условима. Отприлике смо у истој равни са земљама које нас окружују, можда нешто изнад.

Сматрам да смо добро радили и у својој земљи. У минулих неколико година утицали смо више на развој науке и уметности у Србији, тако да можемо да кажемо да је Академија сада на неки начин постала веома позната установа у својој области.

Као најбољи доказ нека послужи да готово нема дана да нас у штампи по неколико пута не помену у лепом светлу, што се раније није догађало. Заслуге за то припадају појединим програмима и подухватима које смо предузели.

Иако сматрам да је наш утицај порастао у протеклих осам година, нисам сасвим задовољан. Верујем да можемо више допринети науци и друштву. Како ћемо то да остваримо, зависи од наших способности и воље, а најпре од времена које ћемо утрошити. Наука треба, пре свега, да утиче на високо образовање јер прави научни подмладак, заправо, налази се на универзитету. Ако пођемо од те чињенице, мора се обратити посебна пажња научном раду међу младима, да магистарске тезе и докторати буду у већој мери од користи за нашу земљу.

А у неуспехе?

У сваком раду има неуспеха, а за мене лично, ако могу тако да кажем, јесте то што нисам убедио чланове да оснујемо академију младих. Наишао сам на велики отпор и повукао се, што не значи да сам коначно одустао. Има и других: на пример, још нисмо на универзитету ставили науку и научно стваралаштво на право место. Другим речима, универзитет заслужује боље место него што му припада, а један од разлога је што се не подстичу истраживања која би могла више да допринесу животу и високом образовању.

С којим се то најкрупнијим изазовима САНУ суочава на почетку 21. века?

На известан начин мења се карактер појединих академија у Европи, јер се у 21. веку све више баве крупним глобалним питањима која, сама по себи, не спадају у одређену научну област. Поменимо загревање, енергију, сировине, наталитет, храну... Све су то крупна питања с којима се човечанство суочава. На крају крајева, наука је ту и да опомене да живимо на немирној планети на којој се дешавају неочекиване појаве, на неки начин неприметљиве у току људског живота, али дугорочно утичу на бројне генерације. И добро је што се то уочава, али ја сам против тога да се обичан свет застрашује свакојаким катастрофама које се неће ни десити, бар не у догледно време.

На шта мислите?

Узмимо за пример све што се дешава у јапанској нуклеарки „Фукушима”. Застрашују људе нечим што се неће десити или барем не у догледно време. А тек што то нема битног утицаја на нашу земљу. Разуме се да ће се на нашој планети свашта догађати, суочаваћемо се с тежим искушењима. Али поједина предвиђања нису заснивана на поузданим научним чињеницама; мада су могућа, то не значи да ће се остварити.

Одраније сте препоручивали да се високо образовање и наука обједине под једним министром?

На основу тога шта је недавно учињено, имам утисак да је погрешно протумачено. Одувек сам предлагао да се високо образовање, које је представља темељ научног истраживања, споји са самом науком, а не да се цела просвета (основно и средње образовање) утопи у науку или наука у просвету. Мислим да ће то увидети када буду састављали следећу владу.

Мислите да Србија нема пречег задатка од подстицања науке и високог образовања?

Свакако.

Како је подмладити чланство које је, видело се то на изборној скупштини, већином у поодмаклим годинама?

Не смемо да кажемо да ништа нисмо урадили на подмлађивању чланства. Ако погледате садашњи састав, видећете да је он, у просеку, нешто млађи од претходних. Али можемо учинити више ако будемо привлачили и примали младе истакнуте научнике. Данас је знатно више кандидата за пријем него пре стотинак година. Ми, у ствари, живимо у време експлозије науке. Вероватно ће за 50 или 100 година сваки четврти или трећи човек на планети бити научник.

Потребно је наћи људе који су способни да нам се придруже, а таквих има. Грешка је у томе што је приличан број наших чланова у поодмаклим годинама, изгубили су везу са својим наследницима. Чак не знају шта се догађа на појединим факултетима, па ни колико има таквих који заслужују да нам се придруже.

Које мере предузети да се ублажи незаустављив одлазак младих даровитих високошколаца и истраживача из Србије?

То није изводљиво на кратак рок, а јавља се у свим земљама. Када сам крајем педесетих дошао у Швајцарску, гро гастарбајтера чинили су Италијани, углавном интелектуалци и мајстори. Данас то готово да није случај јер у Италији има посла и за једне и за друге. Исто се може рећи за друге земље.

Значи Србија мора да ствари услове за останак младих и даровитих људи с високим образовањем?

Тако је. А створити услове није нимало лако, из простог разлога што то подразумева да имате добру привреду. И поред свега, ја сам оптимиста. Сада је, можда, стање најгоре: има образованих, а нема где да се запосле. На први поглед чудновато је да нема посла за машинске инжењере, а некада су их примали чим заврше студије. Зашто? Зато што је на некадашње фабрике стављен катанац.

Ви кажете да у европским земљама постоје академије за младе. Наведите нам неку?

Имате Аустрију у којој се људи бирају у академију младих до своје четрдесете. Када прерасту те године, улазе у надметање за националну академију јер претходним чланством нису стекли никакво право да буду непосредно примљени. Ми сада под Академијиним кровом на разним програмима окупљамо око хиљаду сарадника, када бисмо имали академију младих тај број би се учетворостручио.

Откуда толико опирање?

Зато што на крају избор младих, који једни друге међусобно бирају, потврђује национална академија. Мислим да ћемо припремити услове да то спроведемо у дело. Ви у својим питањима нисте поменули нешто што је важно за будући развој науке.

А шта је то?

Многе земље су увеле академијине награде. Као у Немачкој, за почетак би требало да постоји награда за физику, хемију, техничке науке и медицинске науке. И да се испод сваке напише ко је даривао новац (на пример, за физику НИС, за хемију ЕПС и тако даље).

Почетком прошле године сте у разговору за „Политику” наговестили да нећете остати на том положају. Због чега сте се предомислили?

И даље сматрам да су два мандата била сасвим довољна, али су ме, на неки начин, секретари појединих одељења наговорили да се прихватим и трећег. То ми, можда, није било потребно, могао сам нешто да радим у својој области. Свако послеподне, иначе, посвећујем пројектовању мостова.

Доживљавате ли трећи избор заредом изјашњавањем чланства против недавних оптужби академика Василија Крестића?

Академик Василије Крестић ме је оклеветао, то нема никакве везе са стварношћу. Срамота је да се нас двојица такмичимо у томе ко је већи Србин. Није лепо да о томе говорим, али дозволите да сам ја српска избеглица из Хрватске.

Шта су рекли у породици на вест да сте још једном победили?

Супруга је била против тога. Што се сина тиче, он се, као што знате, из иностранства вратио у нашу земљу и предаје на Грађевинском факултету.

А унуци?

Веома су задовољни што су дошли да живе у Београду, иако најмлађи од тројице, Матија, са 18 месеци још нема своје мишљење. Најстарији је Никола, а средњи Лука.


Коментари9
67dd8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

istinoljub pravdic
Ni stida ni srama! Akademija je vec odavno zarobljenica sujeta prestarelih osoba... tavori na margini naucnog i drustvenog zivota! Tako se i moglo desiti da po drugi put bude od inata produzena njena agonija. Nisu metuzalemi sposobne da se suoce sa potrebama zivota srpskog naroda. Samozivi starci su Akademiju pretvorili u klub penzionera, trecerazredni! Zato se toliko i plase hrabrih i pozrtvovanih ljudi poput Krestica! Vasilije, ne kloni duhom, bice izbora pre kraja manadata! Bog se pita.
Милан Савић
Ко мало боље прати збивања у Академији и понашање њеног Извршног одбора, у којем је кључна личност председник, уочиће да је из Академије смишљено протерана свака српска политика, а да је заведена политика прећутног саглашавања са свим оним што чини актуелна власт.
A sada objavite
Novinaru Stojiljkoviću, a sada napravite i objavite razgovor sa akademikom Vasilijem Krestićem.Da čujemo preostalih 50% istine.
slobodni strelac
Zašto neki ljudi ne shvataju kada im je vrijeme (da odu)? Da li imjau unučad, kućne ljubimce, da li znaju šah, tablić....?
Сретен Ивић
Чему нам служи академија када нам упропастише језик увођењем свакодневно страних речи а писмо су увели страно које се у свакодневној употреби користи.Тако ни један народ не ради на свету.Чему ви постојите.Ми смо као народ готови,нестаћемо културно, језички а и физички

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља