уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.04.2011. у 22:00

Један макро на 10 проститутки

Откако су агенције за пословну пратњу отишле у историју, захваљујући изменама закона којима је санкционисано рекламирање и пропагирање проституције путем медија, продавање љубави преселило се у „салоне за масажу” у којима је „масажа” маркетиншко име за пружање сексуалних „услуга”. Али, како истиче Драгана Старчевић, инспектор одељења за јавни ред и мир Полицијске управе за Београд, инспектори у највећем броју случајева долазе у контакт са девојкама које се баве проституцијом на улици и у „салонима за масажу”.

– Макрои су ти који у највећем броју случајева организују посао, јер девојке ретко када раде самостално, па и ако „солирају” дужне су да плате макроу који „испарцелише” улицу и наплаћује „ренту”, тако да се у џеп макроа од сваке проститутке дневно слије између 1.000 и 3.000 динара – каже Драгана Старчевић.

Она објашњава да никада није срела ниједну девојку која је рекла да то ради из задовољства, мотиви су углавном економске природе, с тим што се уличном проституцијом обично баве жене најнижег образовања.

– Има случајева да партнер зна за женино занимање па је подржава, а некада је партнер макро – вози жену на „посао”, стоји близу њеног „радног места” и пружа јој физичку заштиту, а по завршетку њеног „посла” узима део зараде – прича Драгана Старчевић.

Током прошле године београдска полиција поднела је 246 захтева за покретање прекршајног поступка због одавања проституцији, као и 24 кривичне пријаве против макроа због посредовања у вршењу проституције. Дакле, приликом изласка пред лице правде на 10 проститутки долази један организатор, односно макро. Највиша прекршајна казна за проститутке је 30 дана затвора и оне се враћају свом „занату”, јер немају други извор прихода.

Око локација у Београду на којима се окупљају проститутке долазе „клијенти” који стижу аутомобилима. Међутим, у једном комбију налазе се они који желе да помогну проституткама, а не да их искоришћавају или приводе. Реч је о активистима Јазаса који већ осам година спроводе превентивне здравствене програме.

–Узимајући у обзир реалност у којој проститутке ретко када долазе у медицинске установе – делимично због тога што су „испале” из система здравствене заштите и немају потребна документа која би им омогућила одлазак код лекара, а делом и због дискриминишућег односа лекара према „продавачицама љубави”, ми смо одлучили да на лицу места понудимо помоћ особама које раде у сексуалној индустрији. Са задовољством можемо да констатујемо да је данас више од 90 одсто уличних проститутки обухваћено овим програмима. Полна статистика указује да је око 60 одсто проститутки женског пола, 25 одсто су трансвестити, а 15 одсто су мушкарци – каже др Драган Илић, директор Јазаса.

Резултати истраживања ове невладине организације, који су спроведени 2008. и 2010. године говоре да је пренос вируса ХИВ-а у популацији сексуалних радница много мањи него у општој популацији и износи 0,8 одсто, што и не треба да изненађује ако се има на уму да чак 90 одсто њих користи кондом. Међутим, оно што лекаре забрињава јесте трансмисија вируса хепатитис Це, који је неупоредиво чешћи у овој супкултури – чак 23 одсто проститутки има овај вирус, који се најчешће преноси интравенским узимањем дроге. Ако се има на уму да готово свака трећа проститутка користи дрогу, онда не треба да чуди забринутост епидемиолога.

На питање како изгледа пружање медицинске услуге „на терену”, др Илић објашњава да њихова мобилна медицинска јединица, у чијем се саставу налазе посебно обучени стручњаци – социјални радници, гинеколози, дерматовенеролози, неуропсихијатри и лекари опште медицине обилазе проститутке на десетак познатих места у граду и у десетак ноћних клубова.

Наш саговорник додаје да стручњаци Јазаса у највећој мери познају уличну сцену и процењује да на мостовима и у парковима Београда „ради” између 500 и 600 сексуалних радница.

Катарина Ђорђевић


Коментари3
176e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

prezir i gadjenje
O cemu pricate?Pa medju korisnicima usluga ima i medicinara i policije.A sto je jos gore,medju njima su i oni koji te usluge pruzaju!Oni kao nesto primecuju,barataju brojkama,...Da li su i sebe ubrojali?Tinejdzerke zaradjuju od drugova i njihovih prijatelja.Tu nema makroa,cist dobitak!Jadno i zalosno kad takve udju u brak.Zato je 15%parova sterilno!
Inspektor Blagoljub
To je tesko dokazati jer ih devojke uglavnom nazivaju "deckom" ili "prijateljem".
A M
Sa sociološkog stanovišta večno tužna tema, ali se ne može mimoići. Jadan je život "devojaka u trećoj smeni", pogotovu ako imaju porodicu i decu. Bar da imaju zdravstvenu i sigurniju zaštitu, nego ih makroi "štiteći" zloupotrebavaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља