среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 11.04.2011. у 22:00 Драгољуб П. Антић

И термоелектране и нуклеарке

Неопходно је, после текста др Бранислава Симоновића (7. април) о термоелектранама и нуклеаркама, елиминисати дилеме пред које су стављени читаоци. Зато, ево неких чињеница.

Познато је да сви енергетски извори утичу на околину, па је и то један од критеријума за планирање стратегије развоја енергетике. При томе се углавном ради о различитој природи тог утицаја, па је неопходно увести параметре за реално поређење.

Термоелектране сагоревају угаљ, који најчешће има виши садржај уранијума него што то има земља око електране. Наш лигнит има два до три пута више уранијума од уобичајеног угља у Немачкој и САД (наши лигнити садрже око шест грама уранијума по тони, око осам грама торијума и око осам килoграма калијума). У пепелу је концентрација уранијума и торијума још неколико пута већа. Према извештајима института „Винча“ и „Карајовић“, пепео сагорелог лигнита „ТЕ Колубара“ и Термоелектране „Никола Тесла“ у Обреновцу садржи 80–160 Bq/kg радиоактивног калијума, 35–50 Bq/kg уранијума и 30–38 Bq/kg торијума. Због тога у околини термоелектрана у близини Београда постоји повећање зрачења за два до пет одсто у односу на природни ниво.

Тај ниво повећања се не може директно мерити, јер је замаскиран флуктуацијама природног фона. За потребе анализе утицаја термоелектране на околину нису потребна тачна мерења тих нивоа додатне дозе, као што је довољан и податак из мерења састава пепела, шљаке и угља, да резултати не одступају битно од сличних резултата у свету (како то наводи др Симоновић). Ипак, давно су познати резултати мерења наших лигнита, који показују да је његов садржај уранијума знатно већи него код каменог угља у свету.

Постоје егзактне методе за поређење утицаја термоелектрана и нуклеарних електрана на околину, засноване на потребним количинама ваздуха за разблажење ефлуената испод дозвољеног нивоа и у односу на природни фон. Овакви прорачуни показују да је утицај ТЕ најмање 100 пута већи него што је то утицај НЕ, а неки глобални параметри, уз укључивање и ефеката других отровних материја у угљу, показују и милион пута неповољнији однос. Глобални мониторинг околине у Србији је на јако ниском нивоу у односу на друге европске земље, али то не може бити оправдање за непознавање ових чињеница. У свету се мери и радиолошки утицај термоелектрана и он јасно показује да се ради о нивоима повишења дозе, који су веома мали у односу на дозвољени ниво, али су вишеструко изнад нивоа доза у околини нуклеарке (и више од хиљаду пута на местима максимума).

Важно је елиминисати разлоге за узнемирење грађана. Наведене чињенице не значе да су термоелектране радиолошки опасне, већ само да је њихов утицај на околину вишеструко већи од утицаја нуклеарки. Уз урачунавање других облика загађења околине, који не постоје код нуклеарке, утицај термоелектране на околину добија још вишеструко неповољнији ниво у односу на нуклеарку. Овоме питању је посвећен огроман број научних и стручних радова.

Што се тиче коришћења пепела из термоелектрана у бетону и шљака блоковима, анализе из литературе, као и моји публиковани прорачуни, показују да становање у таквој згради може довести до осетног повећања годишње дозе услед удисања радона и других гасовитих продуката распада уранијума из пепела. То повећање може достићи и 30 одсто од нивоа годишње дозе из природе. Зато се пепео из електрана у свету све више користи само код бетона на отвореном простору (аутопутеви и слично).

Производња хистерије против нуклеарки није добар пут за планирање развоја енергетике. Србији су неопходне постојеће хидроелектране, неопходне су јој нове термоелектране на лигнит, али су и нуклеарке незаобилазне. Реални аргументи за енергетику на бази ветрењача и соларне енергије не постоје, ма колико оне деловале привлачно. Ови слабо ефикасни и врло нестабилни извори се уз велику муку и по веома високој цени експериментално развијају у веома богатим земљама и неминовно ће бити врло ограничено применљиви.

Вишегодишњи сарадник Института „Винча“ (сада у пензији)

Коментари5
89e56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко Петровић
Уместо ,,увоза ветра из Данске'', за почетак би било добро да се прво угледамо и да учимо од народа у тој земљи о њиховом приступу енергетици. Од земље која је увозила скоро сву ел. енергију и горива у време прве нафтне кризе почетком седамдесетих, постали су извозник ел. енергије данас, широком применом доступних обновљивих извора, нових технологија, материјала и енергетских стандарда. Такође цела економско енергетска политика је другачија него код нас, где се струја користи за куповину социјалног мира, где стратешке одлуке доносе нестручни људи, где на све стране влада стихија и хаос. Мапе са расположивим капацитетима ветра у Србији постоје, доступне су на интернету. Мада нисмо изразито богати ветром, био бих срећан да искористимо макар 0,1% потенцијала само да стекнемо прва искуства. Такође Сименс је управо развио нове елисе и ветрогенератор за мале и средње брзине ветра...
@ Бранко Петровић
Da li je moguce da uvezemo vetar iz Danske? Koju lokaciju predlazete u Srbiji za instalaciju vetrenjaca na kojoj vetar duva preko cele godine kao u Danskoj?
Бранко Петровић
Нека чињенице говоре: Према средствима информисања, пре пар недеља је у Тутину пуштен у рад први ветрогенератор у Србији, снаге 600 киловата. Улагање је било око милион евра, значи цена инсталисаног снаге је око 1,7 евра по вату. Цена производње енергије ће бити занемарљива јер је потребно само занемарљиво одржавање и надзор. Нека стручњаци напишу колика би била цена нук. електрана (градња, цена горива, производња, одржавање, надзор, одлагање и складиштење отпада, цена осигурања од несагледивих катастрофа...) Почетком индустрије ветро генератора се сматра 1979 када су Данци почели да их производе серијски. Зашто смо ми чекали 32 године да инсталирамо први ветрогенератор? Док остале земље увелико раде на развоју, производњи и примени обновљивих извора енергије ми и данас слушамо приче стручњака из Винче који још намећу причу из времена хладног рата о ,,неизбежности'' нуклеарних електрана. Још нам само фале бравар, Лека и екпа да то потврде као златних 60-их и дивота...
uzgred budi receno
Verujem da ce proci bar dvadeset godina pre nego sto ce poceti neki ozbiljniji razgovori o tome da li je Srbiji potrebna nuklearna energija iz svojih nuklearki. Zato mi se ne cini posebno vrednim i vaznim to sto javnost sada misli i pogresno zna, jer se sada odluka i ne donosi. Neke stvari u medjuvremenu ce postati mnogo jasnije. Na primer, Srbija ce verovatno kupiti nekoliko vetrogeneratora i nece proci dugo pa se se shvatiti koliko kosta ta evergija kad je ima, i koliko kosta njeno odrzavanje. Isto tako je i sa suncanom energijom, kao i sa biomasom. Optimisti veruju da ce za to vreme Srbija napredovati ekonomski, politicki i obrazovno, i ako tako bude, te nove generacije ce biti u mnogo boljem polozaju da donose vazne odluke, nego ove sadasnje. Sa Srbijom danas, ovakvom kakva je, pisanje u novinama o nuklearnoj energiji od onih koji imaju neka iskustva je pozeljno, jer ce ipak to doprineti nekakvom obrazovanju kod onih citalaca kojima je do njega stalo.
Бранко Петровић
Хвала г. Антићу на добром и стручном приказу ризика из пепела. Колико ми је било задовољство читати податке које је износио толико ме је разочарао последњим пасусом. Као и остали заговорници примене н. технологије у енергетици, тако и он доноси судове о будућој енергетици а да при томе и не помишља на анализу потрошње ел. енергије код нас. Док се други развијени народи увелико пребацују на обновљиве и готово потпуно безопасне изворе, стално нам се натура прича о ,,неизбежности’’ нукл. електрана. У неједначини капацитета, производње и потрошње ел. енергије, нико и не помишља да нам да квалитетну анализу потрошње. Само да видимо ко, колико и како троши (арчи) струју. Наше ,,нуклеарке’’ већ постоје, у никаквој примени обновљивих извора, у непримењивању нових технологија и материјала (пренос, расвета, климатизација, грејање воде, кување, грађевинска изолација...) уместо тога нуди се прескупо самоубиство.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља