Са вечерашњим плесним триптихом америчке компаније Фестивал балет Провиденс, и Београдски фестивал игре ће, у својој осмој сезони, први пут закорачити на сцену Народног позоришта. После 21 годину, на њој ће поново бити Михаило – Миша Ђурић, некад као играч а вечерас као уметнички директор гостујуће компаније коме ће после представе бити уручено ново фестивалско признање „Вип позива”.
Поводом онога што ће се вечерас догађати у Народном позоришту, али и онога што је сутра у БДП-у – представа „May B” познате француске компаније Маги Марен, јуче је у Националном театру одржана конференција за новинаре. Њу је отворила Аја Јунг подсетивши да ово јесте „први силазак фестивала на сцену Народног, али да је њихова сарадња, можда невидљива за ширу јавност, и досад била и те како успешна, имали су на располагању салу и техничке услуге”. После је реч узео, лако је обојивши носталгијом, Миша Ђурић, међу играчима своје генерације популарни Жућа, који је на овој позорници последњи пут био у „Лабудовом језеру”. Вечерас, после изведеног кореографског триптиха Виктора Плотникова – „Предаја”, „Стихови” и „Кома” – он ће у својој старој кући примити поменуто признање, намењено нашим уметницима из света игре чије каријере теку изван Србије.
О компанији Фестивал балет Провиденс, највећој у најмањој држави у САД – Род Ајленд, рекао је како броји 25 играча, или мало више, када је више и финансија за које морају сами да се боре, те да су на њиховом репертоару и класични и савремени плесни комади. Представио нам се и Виктор Плотников, родом из Украјине, али који је пре више од две деценије променио континент. Његова „Предаја” ће вечерас у Народном имати светску премијеру, док је за „Кому” Ђурић испричао како је настајала у тренуцима када је његова мајка заиста била у коми и да је у тај комад уграђен и један њен сан који је томе претходио. И још нешто, сасвим лично, од Ђурића: последњи пут играо је на сцени да би тако прославио својих 50 година, а у комаду „Бре”, урађеном на музику Горана Бреговића.
Сутра ће се, у Београдском драмском позоришту, фестивалској публици представити играчи компаније познате уметнице Маги Марен, „француске Пине Бауш”, како је зову, и некад балерине славног Мориса Бежара. Она неће бити ту, баш као што није био ни Јиржи Килијан: обоје познати и по свом „страху од летења”. Али, на прес-конференцију дошла је Софи Барде, аташе за културу Француске амбасаде, која је рекла да зна да се дуго чекало да се на програму фестивала нађе представа „May B”, веома значајна у историји савремене игре. Инспирисана Бекетовим списима, она већ 30 година одушевљава публику, не престајући да буде „млада”.
М. Шеховић
