четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Зашто штедети у динарима

Аутор: kamatica.comсреда, 13.04.2011. у 22:00

Иако је заступљена у врло малом проценту у укупној штедњи становништва, динарска штедња је у претходним годинама била најисплативији неризични начин улагања средстава. Каматне стопе које су се кретале и преко 15% на годишњем нивоу често су представљале већи принос од оних остварених у много ризичнијим врстама улагања попут улагања у хартије од вредности или чак и сопствени бизнис.

Сведоци смо сталних позива Народне банке Србије да штедимо у динарима и честог сучељавања мишљења у којој је валути боље штедети – еврима или динарима, међутим, ретка су поређења конкретних цифара и навођења критеријума које треба користити при доношењу ове одлуке. Народна банка Србије је недавно објавила анализу исплативости штедње у динарима и еврима у последњих десет година, која јасно и недвосмислено показује да је динарска штедња исплативија чак и у дугом року. Изузетак чини период од почетка 2009. године, који је због великих флуктуација курса фаворизовао штедњу у еврима. Међутим, чињеница је да и даље преко 80 одсто грађана штеди у страној валути.

Предности и недостаци динарске штедње

Динарска штедња је изузимајући крај 2008. и почетак 2009. године, била врло атрактиван, али недовољно искоришћен начин улагања, у последњих 10 година. Предности динарске штедње су: значајно виша каматна стопа у односу на девизне улоге и неопорезиве остварене камате. Главни недостатак динарске штедње је неизвестан курс динара према евру.

У тренутним тржишним кретањима динарска штедња је поново јасно исплативија од штедње у еврима. Ризик од промене курса и даље постоји, али имајући у виду вишеструку вишу каматну стопу у односу на штедњу у еврима, доларима или швајцарским францима и чињеницу да се на остварену камату по основу динарске штедње не плаћа порез, динарска штедња је атрактивнија.

Динарска штедња није препоручљива само онима који штеде са сврхом куповине производа и услуга који се плаћају у страној валути у тачно одређеном временском периоду, због могућих краткорочних депресијација динара. За све остале намене, ово би могла бити исплативија опција од девизне штедње, уколико се у обзир узму такозвани опортунитетни трошкови преласка на девизну штедњу (трошкови конверзије, ниже каматне стопе на девизну штедњу и сл.). Имајте у виду да је ово једина врста штедње код које ћете имати засигурно већу каматну стопу на уложена средства у односу на стопу инфлације.

Поред свих наведених предности, динарска штедња умањује и потребу за конверзијом валута, која носи додатни трошак од 2 до 4%. Државне гаранције за динарску штедњу у противвредности 50.000 евра чине ову врсту улагања готово потпуно неризичном.

Бруто и нето каматна стопа

Пословне банке у својим понудама истичу тзв. бруто каматне стопе на динарску и девизну штедњу. Бруто каматна стопа представља збир нето каматне стопе, коју остварује улагач, и проценат пореза на остварени принос који улагач као порески обвезник плаћа држави. Код динарске штедње је бруто каматна стопа једнака нето каматној стопи, јер улагач не плаћа порез на остварени принос, док је код девизне штедње нето каматна стопа 10% нижа од бруто каматне стопе, за износ пореза који је улагач обавезан да плати. Због тога просечна каматна стопа од 4% на штедњу у еврима доноси улагачу нето каматну стопу од 3,6%, а просечна каматна стопа од 10% на динарску штедњу доноси нето каматну стопу у истом проценту, или чак 2,5 пута више у односу на девизну штедњу. Ова разлика у каматним стопама је још већа када се динарска штедња упореди са штедњом у америчким доларима или швајцарским францима.

Диверсификована штедња

Без обзира на све наведено, препорука је да своју укупну штедњу никада не чувате у једној валути. Курсни, каматни и други тржишни ризици намећу потребу да се штедња подели на две или три валуте, чиме ће значајно смањити ризик зависности од једне валуте и промене њене вредности. Штедња подељена на више валута представља диверсификовану штедњу, која вас штити од непредвиђених догађаја у финансијском свету. Нпр. нагло слабљење евра према осталим конвертибилним валутама или слабљење динара према евру би могли значајно нарушити вредност ваше штедње уколико је она једновалутна. Уколико је подељена на више валута, овакви догађаји негативно утичу на вредност штедње, али у мањој мери. Осим тога, слабљење једне валуте често води јачању друге валуте, те се ствара баланс који неће дозволити потпуно нарушавање вредности штедње и код највећих финансијских турбуленција.

Динарска штедња у 2011. години

Економски аналитичари су поприлично подељени око прогнозе кретања курса у 2011. години, али је генерални став да значајних флуктуација динара неће бити (преко 5% у односу на почетак године). Овај податак чини динарску штедњу јако атрактивном, будући да вишеструко веће каматне стопе у односу на девизну штедњу у потпуности неутралишу очекивано кретање курса динара према евру.

„Динарске штедише“ које су циклус улагања започеле крајем 2010. или почетком 2011. године краткорочном и дугорочном динарском штедњом оствариле су натпросечне приносе до данас.

Народна банка Србије је у 2010. години публиковала студију о исплативости динарске штедње у односу на девизну, у којој се јасно види да је дугорочно посматрано динарска штедња исплативија упркос клизању курса током вишегодишњег периода. Студија је поново проширена у овој години новим подацима у последњих шест месеци. Закључак је само потврђен, а то је да је динарска штедња исплативија од девизне у дугом року, а највећим делом и у кратком року.


Коментари0
c4ec9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља