петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.04.2011. у 22:00 Јасмина Вујић

Српске термоелектране убедљиво боље од америчких

Желим да захвалим др Браниславу Симоновићу који је у својој критици (,,Нуклеарне и друге централе”, од 7. априла) мога текста („Пред новим мерилима сигурности”, од 2. априла) изнео да су на српским термоeлектранама већ уведене изванредне мере заштите које омогућавају да се на минимум сведу емисије штетних гасова, тешких токсичних метала, као и радиоактивног материјала, те веома мало загађују околину, и немају никаквог утицаја на здравље становника Србије. Пријатно сам изненађена, то заиста нисам знала.

Зато ћу се у овом тексту усредсредити само на америчке термоелектране, које су у вези са овим питањем, изгледа далеко лошије од српских (коначно смо у нечему бољи од Американаца!). Пошто немам приступ српским изворима података које је користио др Симоновић, ослонићу се на званичне податке америчких агенција за заштиту околине (EPA) и заштиту од радиоактивног зрачења (NCRP), Америчког удружења за борбу против плућних болести (ALA) и Америчког геолошког друштва (USGS).

NCRP је у својим извештајима 92 и 95 (из 1987) и 160 (из 2009) изнео детаљну анализу озрачивања становништва у САД. У најновијем извештају из 2009. године наводи се да средња годишња доза по становнику САД износи око 6,2 mSv (милисиверта), од чега је 50 одсто допринос природних извора озрачивања, а 48 одсто је допринос разних медицинских процедура. Пре више од десет година та доза је била дупло мања, од чега се 83 одсто односило на природно зрачење, а само 15 одсто на медицинске процедуре. Од укупне средње годишње дозе од 6,2 милисиверта, 37 одсто се односи на радон и торон, 13 одсто на остале природне изворе зрачења, 24 одсто на CT (Computed Tomography), 12 одсто на нуклеарну медицину, исто толико на радиографију и флуорографију, и око два одсто на све остало, укључујући и енергетске изворе.

Према овим подацима јасно је да су озрачивања становника који живе у близини нуклеарне електране и термоелектране занемарљиво мала, с тим да остаје податак који сам раније навела да је ниво радиоактивног зрачења у близини термоелектране око 100 пута већи него у близини нуклеарне електране, због присуства природне радиоактивности у пепелу.

У току сагоревања угља, сва количина радона се испушта у ваздух. Насупрот томе сав уранијум, торијум и већина осталих продуката њиховог распада задржавају се у пепелу и чврстом отпаду.

Пепео и остали отпадни материјал са термоелектрана у САД се одавно користе у грађевинске сврхе. У NCRP извештају из 2009. процењује се да је у 2002. години произведено око 130 милиона тона отпада на термоелектранама, од чега је око 35 одсто искоришћено за цемент, бетон и друге грађевинске материјале. Процењено је да је годишње повећање дозе за оне који станују у зградама направљеним од ових материјала око 135 наносиверта. Оно о чему треба посебно водити рачуна су емисије радона и торона из зидова зграда које користе ове материјале, јер 37 одсто од укупне средње годишње дозе у САД управо потиче од удисања радона и торона у домаћинствима.

Природни уранијум је слабо радиоактиван те као спољашњи озрачивач не представља опасност. До проблема долази у два случаја. Ситне честице уранијума са летећим пепелом могу путем удисања да доспеју до плућа. Распадом уранијума у плућима се формира низ алфа-емитера те се драстично повећава ризик од рака плућа. Друго, уранијум на ваздуху оксидише и поједини оксиди уранијума су растворљиви у води, те могу лако да доспеју до подземних вода и преко њих до пијаћих вода. Ако се унесе у организам преко воде или хране, уранијум делује као сваки тешки метал и оштећује низ органа.

Иначе, да би се годишње један град од пола милиона становника снабдео електричном енергијом нуклеарна електрана потроши око 33 тоне уранијумског горива, док је за термоелектрану потребно набавити 2,3 милиона тона угља. Према подацима UGSG у САД је 2001. године на термоелектранама утрошено око хиљаду милиона тона угља, и произведено око 100 милиона тона пепела и осталих чврстих отпадака. Са просечне термоелектране снаге хиљаду мегавата годишње се испусти око хиљаду тона сумпор-диоксида, око пет хиљада тона оксида азота, 1.400 тона разних честица, седам милиона тона угљен-диоксида и произведе око милион тона пепела. Нуклеарна електрана сличне снаге при нормалном раду не емитује ништа од наведених гасова, и годишње произведе око 20 до 30 тона истрошеног горива, што запремински заузима само око три кубна метра.

Према информацијама које имам, у Србији се тек почиње са озбиљнијим планирањем уградње уређаја за одсумпоравање димних гасова, а о решавању проблема живе и осталих тешких метала се још и не размишља. Улазак у ЕУ значи и прихватање њихових веома стриктних прописа у вези са токсичном емисијом са електрана, те Србија мора много озбиљније да се посвети овом проблему, иначе, старијим термоелектранама прети затварање, као што ће се то догодити у САД усвајањем нових прописа за емисију штетних гасова и токсичних тешких метала.

професор на Факултету за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета

Коментари4
95b4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivand
Aha..pepeo iz termoelektrana je radioaktivan i opasniji po zdravlje od uranijuma , ali se u americi koristi u gradjevinski svrhe...???svasta
Stevan Rajevic
Zahvaljujem se na izvanrednom tekstu g-dje Vujic. Molim da se sa komentarom jave strucnjaci iz Elektroprivrede Srbije i da nam svojim komentarom objasne kako stoje stvari u vezi radioaktivnog zracenja pepela iz Termoelektrana Srbije. Pecanac
Игноришимо проблем
Ево живог примера шта бива, кад се неким научницима дозволе да мере и објављују. Онда "узнемиравају јавност", као ти Американци. Код нас, срећом, тога нема. Код нас увек има по неки институт, који ће да измери мирис љубичице на градској депонији и увек по неки експерт да заштити више циљеве. А нуклеарке су тако згодне да се њима вешто плаши народ.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
Radi kakve-takve zastite, mislim da bi nuklearne elektrane trebalo da se grade pod zemljom (npr u napustenim rudnicima), kao sto su i poslednje probe atomskih i nuklearnih bombi bile podzemne. Zasto o takvoj alternativnoj izgradnji ovih opasnih elektrana nema ni reci u medijima?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља