понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Дигитална галаксија

Аутор: Маја Херман-Секулићпетак, 15.04.2011. у 22:00

I. Уметност нових комбинација

Маsh

Интернет миксује, меша, на нов начин, све што знамо о култури. Веб је створио mash.

Нова култура чедо је нових комбинација одломака, навода, фрагмената, парчића, бриколажа, колажа.

„Глад за стварношћу”, намерно провокативна и дубоко нихилистичка књига Дејвида Шилдса манифест је тог новог тренда. Шилдс тврди да је фикција, проза измишљеног, потпуно маргинализована, да роман „никада није био толико удаљен од средишта културе као што је данас”. Уморан је, каже овај аутор, од измишљених заплета, од измишљених прича: интересује га стварност, уметност стварног. Reality show. Исповест.

Његова књига је артефакт нове уметности „поновног комбиновања”, или присвајања. Књига се састоји од 618 фрагмената и цитата из дела других аутора, али извађених из контекста и прилагођених потребама њеног аутора за конзистенцијом, сажетошћу, или просто изабраних по његовом ћефу. „Ко поседује речи?” – пита Шилдс. „Ко поседује музику и осталу културу? Сви ми”, одговара он. „Стварност не може да се заштити ауторским правима.” Књижевност се последња предала. Дуго се борила, али је посустала пред навалом Интернета. Књижевност није дуго прихватала културу „присвајања” туђег текста знану као „плагијат.” Преписивање одломака другог аутора без фуснота сматрало се великим грехом. Данас то постаје само једна од техника књижевног стварања.

Напади на појмове као што су ауторство и оригиналност су у последње време учестали. Многи тврде да су то само буржоаске категорије засноване на култури индивидуалности. По тој истој логици сви текстови су само палимпсести ранијих текстова.

Угледни амерички теоретичар Стенли Фиш у тексту под насловом „Плагијат није велико морално питање” иде дотле да тврди да плагијат не само да није велико ни морално, ни филозофско питање, него је само питање професионалне етике и конвенције. Правило да не треба да се користиш туђим речима без навода извора мање личи на општу заповест да не крадеш, него на кршење правила, рецимо, за играње голфа, којуФиш изабира као пример, јер су правила ове игре много строжа него у другим спортовима.

Немачка тинејџерка Хелен Хегелман, која има пуних 17 година, објавила је књигу („Аxоlotl Roadkill”) о берлинској нарко-диско-сцени. Њена књига  је пуна навода, па и читавих страна, преузетих из друге књиге („Strobo”). Уместо да буде оптужена за плагијат, она не само да је предложена, већ и добија важну књижевну награду лајпцишког Сајма књига 2010. године. Ауторка отворено каже да је присвајање из других ненаведених извора био њен план, битни део концепта књиге. Хегелманова се тако нашла у средишту сукоба између књижевног естаблишмента и културе младих која удише нов живот у старе форме. „Оригиналност ионако не постоји, постоји само аутентичност“, каже она самоуверено и без покајања.

Ипак, није рекла ништа ново, зар не? Теренције је још у другом веку старе ере рекао: „Не постоји ништа што већ раније није речено.” А у Библији је то речено још раније и боље.

Музика то већ одавно ради. Миксује, меша све. Хип-хоп уметници „рeпују” уз музикуБитлса, или Бетовена. Џеј-Зија.Или преко ње. Битлси су потка за „Сиви албум” групе „Дејнџер маус”. То је освежило и ликовну уметност. Види Ворхолову конзерву за супу, или Џефа Кунса, или савремено позориште.

Књижевност тек сада почиње да миксује, тврди Шилдс.

Зашто књижевност касни? Зашто не иде у корак с временом?

Паштета од џигерице

Ова питања поставља амерички аутор Џејмс Фреј, који се прославио тиме што је свемоћна Опра Винфри прво похвалила његов memoir „Милион комадића” („А Million Little Pieces”), а затим га оптужила да његова књига није memoir, него фикција. Фреј јој је на то одговорио да није ни размишљао да ли је његова књига мемоар, или роман.

„Да мемоари нису баш тада, 2003. године, били у моди, моја књига била би објављена као роман”, лежерно тврди њен аутор. „Да је Пикасо насликао свој портрет у кубистичком стилу нико не би рекао да зато што не личи буквално на њега то није његов аутопортрет.”

Негде сам прочитала да је Маргарет Атвуд рекла како је жеља да упознаш писца зато што ти се свиђа његова књига исто као жеља да упознаш гуску зато што ти се свиђа паштета од њене џигерице. То је упозорење за све оне који хоће да читају мемоаре, посебно мемоаре писца.


Коментари6
47d57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nesa D
U trećem milenijumu pre Hrista, nepoznati egipatski zapisivač se jada kako u njiževnosti ništa nije novo i kako su "sve teme iscrpene" i ponavljaju se. Pre Ilijade. Pre Biblije. Pre cele svetske književnosti.
nova američka filozovija
Amerikanci koriste novu paradigmu "Nije važno znanje nego mišljenje", što ih vraća tamo gde im je mesto, na dno civlizacije.
Ајра Адамов
У виртуелној стварности је и немогуће могуће али уметност није алетернативна естетска реалност него естетика без алтернативе. Због тога Интернет остаје средство и материјал у стварању уметности али не постоји опасност да сам постане уметност јер би на тај начин изгубио своју примарну сверху постојања. Сажимање естетике у виртуелном простору само је један од много начина креативног испољавања у реалном простору уметности.
Amika Миливој Анђелковић
Није "Веб је створио mash" и то није никаква "нова култура" већ одавно познат поступак колажирања, од Аполинера па надаље. Поменута књига је провокација, да привуче необавештене. Основна новина Интернета је интерактивност и нека нова култура ће се заснивати на томе. А оно "оригиналност не постоји, постоји аутентичност" је из исте серије - оригиналност постоји, а шта је аутентичност зависи од искуства, предзнања - "аутентични "блогови"" шипарица само су за њих аутентични, још од "Јада младог Вертера".
Nada Djordjević
Bitno je da je zamešateljstvo, lepo, simpatično, i da nikog ne vredja. Svaka roba ima kupca samo ga treba pronaći.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља