среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

„Бајадера”, слатки балетски залогај

субота, 16.04.2011. у 22:00
Чувена Габријела Комлева поставља нашу прву „Бајадеру” Фото Ж. Јовановић

Није „Бајадера” само онај слатки залогај већ и чувени балет чије сласти наша публика никад није до краја окусила. Скоро девет деценија постоји Балет Народног позоришта, али на његовом репертоару није било овог наслова крупним словима уписаног у светску историју игре. Играни су овде, додуше, фрагменти из представе, али интегрално није никад изведена. Сада се приближио и тај дан: у балетској сали, под руком Габријеле Комлеве и њених сарадника, рађа се та дуго очекивана београдска премијера најављена за 12. мај.

Родно место „Бајадере”, балета Лудвигa Минкусa, јесте Санкт Петербург, или једна од најславнијих кућа у некадашњој руској престоници – Маријински театар. На тој позорници свет су угледали и „Успавана лепотица”, „Крцко Орашчић”, „Рајмонда”, „Ромео и Јулија”, „Спартак”..., а и коначна верзија „Лабудовог језера” ту је први пут изведена. Од 16 балета колико их је написао композитор Минкус – рођени Бечлија чешке крви, који је најбоље године живота провео у Русији – већину је прекрио заборав. То за „Бајадеру”, разуме се, не важи, још мање за Минкусовог „Дон Кихота”, тог најсјајнијег драгуља балетске класике. Оба ова дела поставио је на сцену славни кореограф Маријус Петипа. „Бајадеру” 1877. и она се и данас игра у Маријинском театру управо на темељима те давне поставке.

Из исте куће дошла нам је и примабалерина Габријела Комлева, некад и сама тумач насловне роле – бајадере Никије, индијске играчице – да направи овај балет који нам је недостајао, и опет на бази кореографске оставштине поменутог „руског Француза”. Петипа је, додајмо, и колибретиста балета ослоњеног на причу из древне Индије, на значајно Калидасино драмско дело „Препознавање Сакунтале”, написано на санскриту. Нека уместо нас то публици ускоро „испричају” играчи, а ми ћемо рећи само: главна јунакиња, поменута дворска плесачица, несретно је заљубљена у Солора, ратника коме је намењена владарева кћи Гамзати...

Тој причи Маријус Петипа прокрчио је пут на светској балетској сцени. Она је имала безброј извођења, јер „Бајадером” су се после бавили многи, међу њима и балетска легенда Рудолф Нурејев. Наша гошћа Габријела Комлева, некад врхунска балерина Маријинског, а данас истакнути кореограф, редитељ и педагог, после једне пробе у Народном позоришту, рекла нам је:

– „Бајадера” је моја најомиљенија представа, зато што има све: тешку игру, у 2. и 3. чину, егзотику, драму и лирику. Београдским играчима, чији театар има лепу историју, желим да и ова премијера буде леп догађај. Услови постоје, јер то је представа заиста на високом нивоу. Ако бисмо је мерили према техничкој тежини, онaje свакако балет над балетима.

Ко ће кога у њему играти још се тачно не зна. Комлева је сада одсутна, заузета својим руским обавезама, а ствари ће бити познатије већ наредног месеца када поново буде овде да као балет-мајстор уради такозвану „последњу руку”. Иначе, повратак у Русију за њу је значио: рад на премијери „Успаване лепотице” у Самари, испити на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу, где води катедру за балетску режију, те свакодневне обавезе у Маријинском, а једна је и припрема своје младе ученице за први излазак на сцену у лику Гамзати, баш у овој тешкој „Бајадери”.

Некадашњу Никију, са дугим стажом бајадерским, упитали смо какав би савет најпре дала овим нашим будућим бајадерама. И чусмо од Комлове кратак одговор, међутим ширег значења:

– Моја порука била би: најважније је бити искрен у ономе што радиш, јер то публика брзо препозна. И кад то имаш, онда све лакше иде и – добро се заврши!

М. Шеховић

-----------------------------------------------------------

Прво о парама, после о улози...

Готово читав свој балетски живот Габријела Комлова везала је за родни град Санкт Петербург и његов Маријински театар. Ту је учила, била играчка звезда у време када се чувени театар звао Киров, а и данас је тамо са новим генерацијама балетских уметника. Кад смо је замолили за малу међугенерацијску компарацију, рекла нам је: „Свуда у свету, па и код нас у Русији, млади који долазе пре свега говоре о новцу. Кад им се понуди посао, прво што питају је колико ће зарадити, а не шта ће играти, па тек онда ово друго. То ме, признајем, помало брине”.


Коментари0
52927
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља