недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Од Мораве до Ковента

субота, 16.04.2011. у 22:00
Слободан Минић, Милија Главоњић и Слободан Стефановић свирају у чачанском ресторану „Тројка” Фото Г. Оташевић

Чачак – Радмила Бакочевић певала је у „Скали”, Метрополитену”, „Ковент гардену”, „Бољшом театру”, у водећим оперским кућама Буенос Ајреса, Беча, Париза, Берлина, Рима, Барселоне, Лисабона, Трста, Напуља, Катаније, Минхена, Палерма, Женеве и још 120 градова Европе, Азије, Африке, Северне и Јужне Америке.

„Примадона асолута” и сопран светске славе заслужила је посебне странице у књизи „Чачански акорди”, као некадашњи солиста овдашњег „Абрашевића”. Ту су, ево, побројани сви градови њене каријере. Аутор тек штампаног споменара у издању Народног музеја у Чачку, Слободан Р. Стефановић, саставио је међу корицама највећи оркестар на свету од хиљаду чачанских музичара из свих епоха, објавио 845 њихових фотографија сликајући, успут, дане којима су припадали.

Тако сада у овом необичном калеидоскопу бораве, поред оперске диве, чачанске перјанице рокенрола, Борисав Ђорђевић и Радомир Михаиловић Точак, славуј из Мрчајеваца Мирослав Илић, знани и незнани хармоникаши, трубачи, текстописци и дискофили, сви заједно са кафанским мераклијама.

Први клавир у Чачак донела је Паулина Крен 1887. године, кад се у овој касаби орила фрула а на европским дворовима свирао Штраус. У следећем веку, овим моравским човечанством царевао је трећи звук, уз строфе из свеске Обрена Пјевовића (1919–1991) („Касним зраком сунце поља љуби, воденице на Морави губи...”).

Тако је почело доба нове народне музике и „шумадијске двојке” чији је најбољи изданак био Драган Алексић. Обренов земљак из Мрчајеваца, самоуки хармоникаш и композитор нанизао је 15 златних и сребрних плоча за „Дискос” из Александровца и 120 синглова за „Југотон” из Загреба. Кад су Загрепчани дошли у Мрчајевце и наговарали га да пређе код њих, нудећи да сам напише колико новца тражи, Алексић је одговорио: „Не могу до јесени, морам да овршем пшеницу”.

Епитаф на споменику Алексићу у Мрчајевцима гласи: „Музика је из мог срца ко Морава тихо текла, што не стигох ја да кажем хармонико ти си рекла”. Стихове је смислио Атанасије – Тасо Савић, песник из Чачка и текстописац који је саставио речи за 300 народних песама, међу њима и „Свирајте само за њу” за Тому Здравковића.

Раде Богићевић из Јежевице код Чачка, један од ретких народњака који је знао ноте, начинио је врстан музички дует са животном сапутницом Босом Овуком, Личанком коју је упознао у Београду. Шездесетих, сустизали су се њихови хитови – „Марамица свиленица”, „Срели смо се било је то давно”, „Шта ћу с тобом толико небројено дана” – па фабрика није стизала да наштампа довољно плоча. У излогу Музичке куће на Теразијама 12, у срцу Београда, једног дана стајао је натпис: Нема на продају плоча дуета Овука–Богићевић.

Кафанама око Чачка где се слушала жива ћирилица годинама је владала лепа Мира Шамовка (уметничко), у збиљи Борка Прањић из Босне. И чачански професор философије, Александар – Лале Јовановић, ишао је у крчму код „Шора” да гледа и слуша речену, па за књигу приповеда да је Мира, једном приликом у Лађевцима, читаве вечери певала за неко шоферско друштво. Они се погостили, поднапили и музику платили па, одлазећи, замолили Миру да им отпева нешто за своју душу, а она пустила глас: „Без мотике и будака узех лову од лудака”.

Петорица „Бећара” годинама су били најбољи сватовски оркестар у чачанском крају, само од једне женске свадбе у Трбушанима сви су купили по нов ауто, а у јесен 1985. године свирали су весеља 17 дана без прекида.

– Током каријере увесељавали смо свирком укупно 3,5 милиона људи. Од посла смо дигли руке почетком деведесетих кад су на свадби у Коњевићима једни гости тражили четничке а други партизанске песме – прича Мишула Петровић, певач и хармоникаш у „Бећарима”.

У свету музике на уво господарили су „Палилулци”, учитеља и примаша Бобана Минића. Кад најбољи спортиста Србије у прошлом веку, Драган Кићановић, дође у родни Чачак, Бобан одмах почиње увек исту песму – „Дуњо моја, јесен пролази”.

Нарочито место у овом музичком свезнадару припада и браћи Радиши и Ратку Теофиловићу, јер двогласи које они певају до њиховог појављивања нису забележени. Данас су амбасадори древне српске музике, док њихов старији брат Ненад, магистар електронике, живи и ради у „Нокији” у Финској и пише одличне романе.

– Прикупљању грађе и података за ову књигу посветио сам пет година рада – каже аутор Слободан Стефановић, иначе гимназијски професор енглеског језика и као хобиста музичар, најдуже у чачанским „Кумовима”, са гитаром. Посебно сам се трудио да у књизи направим место за мање позната имена. Како би се, иначе, запамтило да је Сретен Гајић Гајо компоновао врхунску песму „Поломићу чаше од кристала”, коју пева Мирослав Илић.

Са страница „Чачанских акорда” машу позната имена и необични подаци. Одатле се сазнаје да постоји укупно 165 различитих песама о Морави а да Мирослав – Мићко Брковић, председник компаније „Ратко Митровић” има аудио снимке 84 песме из тог низа. Или, ко би погодио име аутора народњака „Прескочићу тарабу и јарак”, у извођењу Шабана Шаулића? Песму је направио рокер из Чачка Борисав Ђорђевић Чорба.

Гвозден Оташевић


Коментари0
393e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља