среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Ускрс, Васкрс и Воскресеније

Аутор: Рада Стијовићсреда, 20.04.2011. у 14:47

            Приближава се највећи хришћански празник. Пре нешто више од две године објавили смо на овом месту чланак о поздраву Христос васкрсе или Христос воскресе, који хришћани упућују једни другима поводом Ускрса, односно Васкрса. Скренули смо пажњу и на то да се не би требало поздрављати са Христос васкресе, Христос воскрсе, Христос васкрс и сл. Како се ови облици и даље чују (чак се по новинама налазе и погрешна упутства читаоцима), решили смо да поводом управо актуелних ускршњих празника (хришћани се васкршњим поздравом обраћају једни другима све до Спасовдана), поново напишемо нешто о томе.

            Облици Васкрс, Васкрсеније, васкрснути, васкрсе (у значењу ускрсну) припадају старом српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у српској средини, односно у свим крајевима под управом Српске православне цркве. То је тзв. српскословенски језик – српска редакција старословенског језика (језика превода богослужбених књига са грчког на језик солунских Словена, средином IX века). Српска редакција старословенског језика (изговор старословенског у духу српског језика, тј. на српски начин) настала је у време када су Срби у својој средини примили словенско богослужење и словенску писменост (током X, а најкасније до првих деценијаXI века). Од тада па до првих деценија XV века Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног в, а од XV века па надаље изговарају их са а.

            Српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII века заменили руским црквеним језиком (тзв. рускословенским). Од средине XVIII века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин (са о у првом слогу): Воскресеније, воскреснути, воскресе.

            Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, па се данас може чути и Васкрс(еније), васкрснути, поред Воскресеније, воскреснути  и сл.

Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно у добијено од старог почетног в (иза кога је следио тврди полуглас). Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено). У поздраву се није уобичајио народни изговор Христос ускрсну. Сачувано је старо српско црквено (српскословенско) Христос васкрсе и данашње црквено (рускословенско) Христос воскресе.

            Остали облици који се чују, а које смо помињали (Христос воскрсе/васкресе/васкрс) не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику.


Коментари12
8cc6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

максум велики
Лијепо што смо добили увид како се све и гдје како говори, али нисмо добили одговор како треба. У херцеговини и источној босни се увијек говорило Васкрс, док је ускрс празник Шокаца (Срба католика). Ускрс није никакав народни назив, већ мода гурана кроз медије, и обично назив који је популаран у крајевима попут Дрвара који су до кости комунистички. Да се не би даље шизофренисали, Васкрс и Христос Васкрсе.
Јеротије
У Поморављу и источним деловима Шумадије се празник васкрсења Христовог назива Ускрс или Великдан. А поздрав који се упућује је "Христос васкрс" а одговор је : "Заиста васкрс". Ваистину и Васкрс је у овај крај дошло одскора и старији људи то тешко прихватају.
Препоручујем 0
Krajina
U Drvaru žive mnogo veći Srbi nego u Beogradu ...i ostatku Srbije...
Препоручујем 0
R. Stijovic
Када је реч о језику писмености код Срба, постоји старословенски, српскословенски и од 1726. године рускословенски језик (као језик богослужбених текстова). Истовремено, паралелно са овима, пише се и на српском народном језику (приватна писма, уговори, правни документи, закони - Душанов законик, Закон о рудницима деспота Стефана, нпр., итд., итд.). И да се вратим поздраву: рускословенска варијанта гласи - Христос воскресе! Воистину воскресе! српскословенска варијанта је: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
R. Stijovic
Премало је простора за коментаре изнетих тврдњи. На странама Политике пишем само о књижевном језику, а не и о народним говорима, којима се иначе бавим. Облик Велигдан среће се и на Косову, и у Левчу, у Темнићу, у Ријечкој нахији... Облик се јавља од 14. века (са а или са полугласом у речи дан). Облик Велигден (тешко да ће га ико изговорити као Великден, српски језик у свим народним говорима безвучно к испред звучног сугласника претвара у г), дакле, Велигден (можда се некоме и неће допасти), али утицај је бугарског и македонског језика - Срби немају е на месту некадашњег полугласа (имају сачуван полуглас или имају а, а понегде и глас између а и е). У источним крајевима Србије се као поздрав чује и Христос Васкрес и Кристос (са к) воскресе. Читаоцу који говори о руском изговору да кажем да овде није реч о руском поготово не савременом руском, већ о рускословенском језику, и то у српској црквеној средина, што се донекле разликује од рускословенског у руској цркви.
P33X p33x
Postoje i dogmatske dileme vezane za ovu problematiku...iz tog razloga pravilno je reci "Vaskrs" a ne "Uskrs" iako je teoretski i fonetski ili vec kako to isto...ali ipak nije, bar ne sa dogmatske strane... Hristos voskrese!
Миле Пироћанац
Имам само мало објаснити нешто у вези изговора Христос воскресе или Христос васкресе као и одговори на исте. Колико се сећам из гимназије, руско "о" ако је наглашено се озговара као "о" али ако није наглашено се изговара између "о" и "а". Примера ради реч "он" где је "о" наглашено се изговара као "о" тј "он" а реч "она" где акцент пада на "а" "о" се изговара између та два гласа. Али како ми немамо двогласне изговоре појединих слова то га ми изговатамо као "а" па је изговор "ана" са нагласком на последње "а". Мислим да нетреба више траћити време да ли је птавилно "Христос воскресе" или "Христос васкресе" што важи и за одговоре. Срећан Васкрс (Ускрс, Воскресение) свим верницима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља