Цена горива на пумпама у Србији је реална, упркос сталном расту цене сирове нафте на светском тржишту, која је јуче достигла 112 долара за барел (160 литара), а што је најближе максималној цени из 2008. године када се сирова нафта продавала за 128 долара, потврдио је јуче за „Политику” Саша Милеуснић, директор у приватној нафтној компанији Петробарт-Авиа.

Нафта је само од средине фебруара до данас поскупела за око 33 одсто, док је гориво у Србији од 1. јануара до данас поскупело за око 15 динара по литру.

Да је на снази и даље контролисано формирање цена, односно да се формира на основу Уредбе о ценама деривата, гориво би у овом часу било скупље за 15 до чак 20 динара по литру, што би Србију ставило у сам врх земаља с најскупљим дериватима, категоричан је Милеуснић.

Иако би цене горива на пумпама могле дневно да се мењају будући да се и цена „црног злата” дневно мења, Милеуснић каже, да трговцима у Србији иде наруку то што је динар већ дуже време релативно стабилан, као и то што долар пада у односу на евро, а динар јача у односу на евро.

Права је срећа што је дошло и до либерализације тржишта па су наше цене ниже него у БиХ и Бугарској. Све, међутим, забрињава скок цена сирове нафте који би могао да доведе до нове рецесије. Већ су сада много већи финансијски трошкови за набавку нафте која дневно поскупљује, упозорава Милеуснић.

Он подсећа да је новина и то што се код истог прометника, рецимо ако су у питању пумпе НИС-а или Петробарта, цене деривата разликују од пумпе до пумпе. Главни разлог зашто би на пумпама истог газде цене биле шаролике је да ли, каже Милеуснић, он у близини има конкурентску пумпу, или може да буде „монополиста” у свом крају.   

Да приватници, међутим, ни у овим околностима када се жале на мале марже (немају више загарантованих пет динара по литру) не напуштају посао потврђује управо пример Петробарт-АВИА који је недавно у франшизу узео три НИС-ове пумпе, чиме шире своју мрежу. Будући да се очекује да би, истиче Милеуснић, ускоро требало да буде расписан тендер за издавање још 113 НИС-ових пумпи, вероватно ће се ићи на преузимање још неких.

Упитан зашто је све чешћа пракса да мале пумпе преузимају велике, те да се сазнаје и да би Лукоил ускоро могао да понуди још неке своје пумпе у франшизу, Милеуснић каже, да је уговор с НИС-ом врло повољан у смислу коректности НИС-а према малим играчима, па је тако ономе ко преузима пумпу дозвољено да стави и свој лого, не мора да ради под НИС-овим именом. Осим тога сигурност снабдевања свим врстама деривата је загарантована, каже Милеуснић.

Љубинко Савић, самостални светник у Привредној комори Србије каже за „Политику” да поједине пумпе и дневно мењају цену горива, те да не треба занемарити чињеницу да се однедавно из малопродајне цене горива 0,5 одсто издваја и за Фонд за ванредне ситуације што је раније била обавеза буџета, (односно опет грађани кроз гориво плаћају овај намет), што је на гомили врло велики новац.

Поред акциза и ПДВ, малопродајну цену горива оптерећује и накнада за упис хемикалија од око 20 пара по литри што је такође новина, а што улази у цену деривата на пумпама. Савић каже да је тачно да све чешће мале пумпе у франшизу узимају објекте Лукоила или НИС-а за које те компаније сматрају да нерентабилно послују. Пракса је показала да је, када се домаћински води пумпа, ситуација сасвим другачија, јер је закупац свестан да живи од тог објекта и да на све начине мора да се бори за потрошаче, закључује он.

Јасна Петровић