субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:00

Од наших из света 3,1 милијарда евра

петак, 22.04.2011. у 22:00
Новица Коцић

Од наших људи из света у Србију је 2010. стигла 3,1 милијарда евра, податак је Народне банке Србије. Иако су нам „драги наши” из туђине лане послали за 100 милиона евра мање него у рекордној 2009, та пошиљка, као и све протеклих година, била је драгоцена. Како онима на чију је адресу стигла, тако и свим грађанима и држави. По статистици НБС, од 2000. закључно са 2010. годином укупни девизни прилив од дознака из иностранства достигао је 27,6 милијарду евра.

Годишње у просеку готово двоструко више од очекиваних 1,4 милијарде евра од продаје „Телекома Србија”. Да би се стекла представа „колике су то паре”, прошле године Србија је извезла робу за 7,4 милијарде евра, а очекивани мањак у овогодишњем државном буџету је око 1,5 милијарди евра.

По евиденцији Светске банке, Србији је од 2000. године од њених људи из расејања стигло много више. Статистика ове међународне финансијске организације је забележила да је од 2000. до 2010. године око четири милиона наших људи из света у земљу послало укупно 42,96 милијарди долара, каже др Владимир Гречић, сарадник Института за међународну политику и привреду. У прошлој години 5,580 милијарди долара.

– Према резултатима најновијих истраживањима аналитичара Светске банке, по просечном износу пристиглих дознака по становнику од 2000. до 2009. наша земља је на петом месту међу рангираних 155 држава – каже Гречић. – У том периоду у Србију је укупно стигло 37,38 милијарди долара, у просеку 736.053 долара по становнику.

Ако је веровати аналитичарима Светске банке, од 2000. закључно са 2009. годином, сваком житељу Србије у просеку је из света у новцу и роби стизало по 73.605 долара годишње, или 6.133 долара месечно.

На Међународној конференцији о новчаним дознакама српске дијаспоре, одржаној крајем априла прошле године, вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић казао је да су дознаке из иностранства 2009. износиле 3,2 милијарде евра, односно 4,6 милијарди долара, и да су имале вредност 40 одсто извоза Србије. Објаснио је да се подаци разликују од процена Светске банке због другачије методологије.

Сви се слажу да би се без девиза наших грађана на раду у иностранству у протеклих десет година, као и у другој половини прошлог века, живело много скромније. Колико бисмо данас плаћали евро да су пошиљке девиза наших људи из белог света биле, на пример, само за трећину мање? Ту рачуницу нико није извео, али граница од 100 динара за евро сигурно би била прекорачена много раније. Према рачуници економиста, у протеклих десет година у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали. 

– У 2010. потрошили смо за 16 одсто више него што смо зарадили, што је око 4,8 милијарди евра, а то се добрим делом покрило дознакама наших грађана из дијаспоре – указује др Горан Николић, сарадник Института за европске студије. – Што је најважније, те паре нисмо морали да враћамо.

Николић подсећа да су управо дознаке наших људи биле најважнији фактор раста девизних резерви НБС после 2000. Дознаке су битан чинилац и повећања девизне штедње (са једне милијарде 2003. на више од седам милијарди евра на крају 2010.) Знатан део унетих девиза се штеди у банкама, које нуде и двоструко веће камате од уобичајених у Европи и свету.

Према подацима НБС, удео трансфера у прошлогодишњој укупној суми дознака као што су ренте, пензије, инвалиднине и остала социјална давања, износио је 395,6 милиона евра.

Иначе, дознаке физичких лица преко девизних рачуна у Србију највише долазе из Немачке, затим из Швајцарске, САД, Француске и Аустрије.(/slika2)

– Само мали проценат девизних дознака је коришћен за штедњу и за оно што се назива продуктивним инвестицијама, које доносе доходак и отварају нова радна места – указује Владимир Гречић.

Да би се тај новац улагао у производњу и запошљавање, од чега би сви имали користи, Министарство за дијаспору израдило је електронски каталог инвестиционих пројеката за улагаче из дијаспоре са понудом 193 конкретних инвестиционих пројеката из 68 општина и градова, који је у октобру прошле године представљен Влади Србије.

Пројекти су припремљени у сарадњи с локалном самоуправом, Привредне комором Србије и центрима за дијаспору при Регионалним привредним коморама. Циљ је да се у што већој мери искористе велики економски капацитети нашег расејања и да се охрабре да инвестирају у много већој мери него што је то случај био до сада.

Највећи део, 40,6 одсто инвестиционих пројеката, односи се на могућност улагања у постојеће или нове капацитете у туризму, 20,3 одсто на улагања у индустријске зоне, 18,7 процената у инфраструктуру, 9,3 у екологију, а 10,3 одсто су пројекти у области аграра и производњи здраве хране.

За оне градове и општине чија се понуда инвестиционих пројеката не налази на овом мултимедијалном ДВД-у, предвиђена је могућност објављивања путем интернет презентације Министарства за дијаспору, као и могућност ажурирања постојећих пројеката новим подацима и пројектима.

Министарство у је овај мултимедијални инвестициони каталог до сада представило у Аустрији, Кини и Јужноафричкој Републици. У наредном периоду биће представљен нашим пословним људима и њиховим иностраним партнерима у свим већим центрима српске дијаспоре.

Овај инвестициони каталог биће дистрибуиран на више од 5.000 адреса наших пословних људи, на адресе  клубова, организација и асоцијација у дијаспори, као и дипломатско конзуларним представништвима у иностранству.

Од 2000. године до данас, дијаспора је, кажу у овом министарству, директно инвестирала 550 милиона долара у српску економију и оснивањем малих и средњих предузећа запослила око 25.000 људи, али су могућности много веће.

Александар Микавица


Коментари34
bc308
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Pejic
citajuci komentare vidim da je algrbra generalno teska svima svi period od 200-2010 god dele sa 10 a to je ipak 11 godina. Kako da radimo bila sta ozbiljnije kad to nismo savladali???
MP Njujork
Mi koji smo rasejanje moramo da se bolje i drugacije organizujemo i tako razgovaramo sa drzavom Srbijom. Nama ne trebaju "projekti" koje ce nam nametati ministarstvo za dijasporu ...cemu to? Mnogi koji rade u tom ministarstvu ne znaju sta je rasejanje ni emigracija. To je jedno vrlo kompleksno i cesto tesko iskustvo; tacno je prva generacija slace novac ali naredna vec nece ...i cela situacija u koju je svesno jedna deo razvijenog sveta gurnuo Srbiju bio je zamisljen sa namerom da raseli i iseli najbolje i najuspesnije, a sistem uravnilovke u zemlji onemogucava nas da svoje znanje i umece bolje i efikasnijeugradimo u Srbiju ...jedan izuzetak je B Djelic ...dok se mnogi bore za Srbiju, B Djelic je u Srbiji nasao "obecanu zemlju" ...nikom nije jasno sta je doprineo Srbiji a naplatio preko 20 miliona evra ...stoga odnosi su slojeviti; uglavnom losi i gubitnik na dugi rok je Srbija. Rasejanje mora da se drugacije organizuje i dobije nekoliko predstavnika u srpskom parlamentu i to sto pre
Zoran Jovičić
Uočljivo je da kao i uvek ,nema ni jedne izjave nekog iz dijaspore. Sada za Uskrs je došlp stotine hiljada dijasporaca, ali ni jedan predstavnik dijaspore neće dobiti šansu da nešto kaže za medije. Ali zato će ljudi iz Ministarstva dijaspore i eksperti za dijasporu prepuniti medije ,kao da je dijaspora umobolna ili maloletna pa joj treba staralac da govori u njeno ime. Za očigledni organizovani embargo ,je dokaz,da me ministarstvo dijaspore zatvorilo za javnost sednice Saveta Skupštine dijaspore i Srba u regionu koji su se održali u organizaciji i u zgradi Ministarstva dijaspore 21 aprila 2011. sa celodnevne sednice četrdesetak dijasporaca Ministarstvo dijaspore je dalo samo kratko saopštenje, u kome nije navelo da su izabrana 4 izvestioca-koordinatora Saveta.Medju njima su predstavnici srpske dijaspore iz Austrije,Australije,Francuske i Rusije. Time su predstavljene germanske zemlje, anglosaksonske, romanske i Istočne. On će prikupiti do 5 jula sve sugestije disapor i maticeza Skupšt
Rale Raca
Zato nas docekuju korumpirani carinici, na aerodromima i carinskim prelazima.Htjeli su da mi uzmu pare, carinici na beogradskom aeordromu, jer nisam imao potvrdu da sam ih unijeo u zemlju. Trik je u tome sto nije bilo nijednog(!!!) carinika kad sam stigao. Kazem zeni:"Vidjeces kad se budemo vracali." I tako je i bilo. Morao sam da se svadjam za svoje pare. Kad kupite avionsku kartu u inostranstvu, aerodromska taksa je placena za sve aerodrome na koje cete da sletite, makar i u prolazu. To samo ne vazi za beogradski aerodrom. Samo tu morate da platite ponovo taksu koju ste vec platili u okviru karte. I to u dinarima. Gospoda postuju drzavu i zakon pa stoga ne primaju strane valute. Jedini problem je to sto u sest ujutro ne radi mjenjacnica na aerodromu i jedina vam je sansa da razmijenite pare, gospodja sto prodaje virsle. Sam ju je Bog poslao. Da ne pominjem policajce po putevima Srbije koji zaustavljanju samo auta strane registracije. Zato nas na zapadu smatraju lopovima. Sramota!
tanja n
Gde je ta lista projekata? Ja je ne nadjoh na sajtu ministartsva za dijasporu. Ako je i ima, dobro je skrivena. Drugo, 87.000 dolara je dobra Godisnja (!) plata relativno visoko obrazovane osobe u Americi. Kakve su vam to racunice. Pa i mi moramo od necega da zivimo, cime da damo svakoj osobi u Srbiji vise nego sto i mi sami imamo????

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља