уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Одлазим из власти али настављам борбу

Аутор: Славко Трошељнедеља, 24.04.2011. у 22:00
Нисам роб своје науке, јако волим живот, друштво, опуштање...: Василије Крестић Фото Д. Јевремовић

Василије Крестић, историчар, универзитетски професор, члан Српске академије наука и уметности (дописни од 1981, а редовни од 1991), своја уверења брани ставом да „ништа не сме да се кривотвори и ништа, у име истине, не сме да се прећути”.

У трагању за истином увек је, истиче, ишао до краја.

Рођен је 20. јула 1932. у Ђали, на северу Баната. Предавао је националну историју новог века. Један је од оснивача и почасни члан Удружења државних репрезентативаца Србије. Од 1951. је био одбојкаш Партизана, па Спартака и репрезентације. Спортску каријеру завршио је 1957. кад се посветио науци.

У браку с Браниславом има сина Петра (47), историчара, и ћерку Јелку (40), филолога, а од њих једну унуку и тројицу унука.

Колико се сад предајете спорту?

Играм стони тенис с пријатељима у Београду и у викендици на Космају, где свако вече шетам по пет-шест километара, а волим и пливање. Пре шездесетак година, кад сам ишао у гимназију, у Зрењанину, био сам ватерполо голман Пролетера.

А кад сте „упливали” на одбојкашки терен?

Играо сам одбојку у школи. После неких предавања на факултету отишао сам на Калемегдан да гледам тренинг одбојкаша Партизана. И баш тада их је на терену било једанаест. Недостајао им је један. Понудио сам им своју помоћ. И више се нисмо растајали шест година...

Виђате ли клупске другове?

То се, нажалост, догађа углавном на сахранама. Кад неко умре, онда се сви окупимо. А неке срећем и у Удружењу репрезентативаца Србије.

Шта је дужност академика?

Чланови Академије наука и уметности морају, изнад свега, да се баве науком која служи интересима нације и државе. Нисам за то да се академици баве дневном политиком. Они не смеју да се мешају у страначки живот и да буду слуге политике. Али, не могу да се оглуше о неке проблеме који притискају нацију и државу.

На пример?

Најсвежији је проблем регионализације Србије. То је врло крупно питање. Може да се каже да је то, с једне стране, добро да се средства распоређују равномерније, па регије напредују брже... Али, поставља се, истовремено, и питање да ли је у овом тренутку, у овом духовном стању српске нације, у оваквом распореду становништва, у Рашкој области, у источној Србији, у северној покрајини ова регионализација и пут ка могућем цепању државе. Зато би било добро да Академија ово преиспита. То је политичко гледиште које и те како може да буде и научно.

Шта је друго?

То је проблем нуклеарних електрана. Ми се налазимо у окружењу земаља у којима ничу ове централе, па се питамо да ли и ми то да градимо. Одговор на ово питање би требало да припреме стручњаци Академије који су у контакту с научницима из целог света. Политичарима би потом било много лакше да одлучују о судбини градње атомских централа у Србији.

А треће?

Кад је Хашки трибунал оптуживао Србију за великосрпску политику Академија је, у одређеним својим одељењима, сматрала да би требало да се огласи и да о тој теми да своје, научно мишљење. Али, руководство Академије било је уплашено, није желело у то да улази. Другим речима сагласили смо се са оним што је рекао Хашки трибунал... Ово је став који заступам ја, а на другој страни је група академика владајуће гарнитуре, која бежи од свега тога.

Шта мислите о српској политици?

Мислим да се сувише подастиремо свету у жељи да уђемо у Европску унију. Брине ме та цена. У целини гледано мислим да би требало више да водимо рачуна о државном и националном достојанству, а оно није на нивоу на коме би морало да буде. Сувише желимо да се прикажемо да смо добри, па смо спремни на сарадњу и по цену државних интереса. Другим речима, морамо бити доследни у томе да се политика, што је више могуће, води на основу реципроцитета – колико даш, толико мораш и да добијеш.

Која уметност је Ваша?

Увек сам волео музику, посебно добар стари џез. Свирао сам саксофон у току школовања. Био сам члан више џез оркестара. Тако сам се, повремено, мало и издржавао свирањем. Свирао сам и у војсци. Касарна је била на уласку у Боку, на Превлаци, а мој војни оркестар свирао је на игранкама у Херцег Новом. У то време, а то је било 1957, цео Нови се тресао од наше свирке и песме „Хуанита банана”... Волим и класичну музику, као и уметност сликања, а ту посебно ценим Петра Омчикуса.

Шта Вас доводи пред ТВ екран?

Сви квалитетни спортски догађаји, али немам интерес за гледање и слушање разговора за „округлим столовима” зато што се ту појављују исте особе за које знам шта мисле и шта ће рећи, па ништа ново од њих не могу да сазнам. Волим да погледам и неке од нових серија. Гледао сам, са уживањем, одређене серије Радоша Бајића. Кад хоћу да се одморим гледам и „Шојића”, односно пародију на наш политички живот и стање у друштву...

Шта Вам смета у српској култури?

Смета ми одсуство истинских вредносних критерија. Бојим се да је и култури, у целини, примарно да ли припадате некој политичкој странци или сте, можда, чак у опозицији. То је једна од наших сакатости које ће нам се осветити.

Ко Вам је био узор у науци?

За мене је Никола Тесла један од најгенијалнијих људи свих времена кад је о науци реч, али приватно је био особењак, све је подредио раду, за разлику од Михајла Пупина који је, такође, изузетан научник, али и човек који се предавао и животу. То су велике личности. Они су понос нашег народа. Мој животни став је, по свему, ближи Пупиновом. Ни ја нисам роб своје науке. Јако волим живот, друштво, опуштање...

Како реагујете на завист, интригу?

Врло оштро. Смета ми завист, смета ми љубомора, посебно интрига, а о цинизму да не говорим. Мислим да су то и неке врсте оптерећења, да не кажем болести људи са таквим особинама.

Које вредности посебно поштујете?

Веома ценим породицу. Срећан сам што имам децу и што имам унучад. Јако сам им посвећен и брижан као родитељ и деда. Исто тако брижно приступам научном раду. Гледам да се не огрешим ни о људе ни о чињенице.

Шта Вам је најважније?

Хармонија коју сам упознао у музици, а од тада је развијам и у животу. У свим односима. Хармонију ми даје и став да су ми жеље у складу са могућностима.


Коментари7
ca967
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ана марија Алексић
@. Ninoslav Ninoslavic. Поштовани господине,наравно да је Миланковић,а не Миленковић,како сам погрешно откуцала.Извињавам се ,пре свега нашем великану ,чије име носи новобеоградски булевар у којем станујем.
Ninoslav Ninoslavic
Pa valjda je Milutin Milankovic, a ne Milenkovic . Sve je tacno, osim za Pupina,koji je dao te telefonske kalemove, Ali kad ga je Tesla posetio na samrtnoj postelji, posle duzeg vremena , jer nisu pricali, Pupin je briznuo u plac, Nakon posete u odlasku Tesla je rekao ," Ipak je kod gospodina Pupina proradila savest", Zasto je veliki Tesla do tada smatrao, da kod Pupina nema savesti,na sto se to moglo odnositi,sta je to mogao uciniti da o tome nije bio svestan,ovaj veliki profesor?
Aна Марија Алексић
Поводом писања о нашим великанима Тесли и Пупину,у интервјуу академика Крестића и коментару Мр Радише Новаковића,желела бих да истакнем и следеће. Политика је у последњем додатку "КУЛТУРА УМЕТНОСТ НАУКА",објавила интервју са веома познатом нуклеарном научницом ( првом женом деканом на Факултету за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета у Берклију,рођена у Лозници) Јасмином Вујић. Поред осталог она истиче: "Моји јунаци су,такође,Никола Тесла, Михајло Пупин и Милутин Миленковић.На Берклију сам увела предмет о Николи Тесли.Уместо да се на овим светлим примерима васпитава наша омладина,она је приморана да гледа "Великог брата" ". Шта друго рећи већ "Србијо опамети се и уз помоћ својих најумнијих "
Историчар неакадемик
Велика је срећа за нашу историјску науку што се у њеним редовима нашао василије Крестић. Посебно што је он стварао у време када је већини историчара наше новије историје био туђ његов фудаментални став,који и овде понавља, да "ништа не сме да се кривотвори и ништа у име истине,не сме да се прећути". Нажалост,многе његове колеге доста су тога кривотворили и још више прећутали, посебно оно што није било повољно за победнике који су стварали ту,по много чему трагичну,прошлост и историјски приказ исте. Млађи историчари,посебно група у Институту за савремену историју, често су на удару(са више страна) оних који одступање од кривотворења и прећуткивања , карактеришу као недозвољену ревизију историје.
Мр Радиша Новаковић
Већина наших грађана свсана је величине и значаја наших великана Тесле и Пупина. Академик Крестић с правом истиче: "То су велике личности.Они су понос нашег народа." Пупин је ,поред величине научника,одиграо и изузетно значајну улогу за Србију у току и после првог светског рата,максимално користећи за то своје пријатељске односе са амаричким председником Вилсоном. Србија се одужује својим великанима,поред осталог,и давањем њихових имена значајним објектима и улицама. Мене посебно радује што два велика и прелепа булевара на Н.Београду(између којих станујем) носе њихова имена,уз то иду паралелно целом својом дужином и почињу од исте раскрснице код "Ушћа". Радујем се што су ти фамнтастични булевари добили имена наших највећих великана,а са истих нестала имена Е.Кардеља и Лењина. Захвалан сам Политици што ми је својевремено,када надлежна комисија(СПС) није прихватала предлог за промену имена објавила ми писмо,под називом "Лењин им је милији и дражи".,али су дошле нове власти и

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља