четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.04.2011. у 21:00

Дан када је умро Припјат

Напуштен забавни парк у Припјату

Већ четврт века украјински град Припјат је – мртав. На сутрашњи дан, пре 25 година, тачно у 1 сат и 23 минуте после поноћи, у оближњој нуклеарној електрани у Чернобиљу одјекнула је снажна експлозија. Четврти блок електране је потпуно уништен, у првом удару је страдало тридесетак људи, а у атмосферу је неконтролисано грунуло убиствено зрачење. Била је то највећа мирнодопска нуклеарна катастрофа до данашњих дана.

Све се догодило, практично, у трену, док су житељи Припјата, њих око 50.000, већ увелико спавали, а дежурна смена обављала планирани експеримент на четвртом блоку нуклеарке, пуштеном у рад две године раније. Тешко да је ико тада могао да претпостави у какву ноћну мору ће се претворити наредни сати. Јер Чернобиљска електрана је била понос совјетске технологије, пример за цео свет.

А размере несреће биле су ужасне. У следећим данима, недељама и месецима озрачено је око 5 милиона људи. Више од 145.000 квадратних километара територије Украјине, Белорусије и Русије ја дугорочно заражено, а на том простору налазило се око 5.000 мањих и већих насеља... Нуклеарни талас ширио се и даље. Наткрилио је Пољску, Бугарску, Немачку, Шведску, Швајцарску, Белгију, Холандију, Велику Британију...

Погођени су и Финска, Југославија, Румунија, Аустрија, па чак и САД. На отклањању последица хаварије ангажовано је 250.000 совјетских грађана. Како казују подаци, у последњих 10 година умрло их је 70.000, а око 150.000 су постали инвалиди. Последице Чернобиљске катастрофе могле би да се осећају у наредних 300 година, сматрају лекари.

Али шта се дешавало у Припјату и околним насељима у непосредној околини хаварисане нуклеарке. Већ увече истога дана почела је хитна евакуација људи, жена и деце. Ангажовано је 1.200 аутобуса којима је до сутрадан, 27. априла, из града исељено око 47.000 грађана. У другом таласу расељена су сва села у кругу од 10 километара од нуклеарке. Потом је радијус евакуације проширен на 30 километара. Остали су само они коју су били ангажовани на спречавању даљег цурења радиоактивног материјала у атмосферу. Иако су били свесни да тиме срљају у сопствену неминовну смрт.

Информације о трагедији у Чернобиљу стизале су у јавност са закашњењем. Из два кључна разлога: Чернобиљска нуклеарка је била једна од највећих и најмоћнијих у свету, и било каква хаварија на таквом објекту значила је бруку не само за њене конструкторе него и за совјетску науку и државу уопште. У то време, уверење да је нуклеарна енергија најчистија и најбезбеднија за коришћење (наравно уз све неопходне мере опреза) било је преовлађујуће широм света. Ипак, треба напоменути, да је у првобитним плановима ова нуклеарна електрана требало да буде изграђена на свега 25 километара од украјинске престонице Кијева. Тек на инсистирање опрезних научника, премештена је на локацију на којој се трагедија и десила.

Са друге стране, пуштање у јавност вести о размерама несреће сигурно би изазвало панику међу становништвом, и у околини Чернобиља, и много шире. Такав развој догађаја, једноставно, нико није смео да дозволи. Ћутало се докле се могло...

Па и касније, информације које су се односиле на узроке трагедије нису одговарале истини. Тако је званично саопштено да је до хаварије је дошло услед– грубих нарушавања правила за експлоатацију реактора“. Укратко, кривица за погибију људи и штету вредну 2 милијарде тадашњих рубаља, пала је, искључиво, на запослене у станици и њихове руководиоце. Директор Виктор Брјуханов, изузетно угледан научник, депутат и носилац више одликовања, осуђен је на 10 година робије. У затвор је отерано и његових пет непосредних сарадника. Тек много касније, после обелодањивања протокола са заседања Политбироа ЦК КПСС, 3. јула 1986, испоставило се да је четврти реактор Чернобиљске нуклеарне електране, серије РБМК-1000, имао више конструкционих недостатака.

Последице чернобиљске катастрофе осећају се и данас. Припјат је мртав град, у њега може да се уђе само уз специјално одобрење. Чернобиљској нуклеарки може да се приђе тек на 5 километара... Тако ће остати – до даљег.

Али поменимо на крају и речи Николаја Чечерова, једног од научника који су пуних 20 година радили на истраживању узрока чернобиљске катастрофе:

– Човечанству у целини, конкретним државама и великом броју људи који су се нашли погођени хаваријом, успело је да преживе нуклеарну катастрофу. Уз велико залагање, губитке, огромне моралне и психолошке тешкоће, али – преживело се. Ово је важно стога што је чернобиљски реактор био један од највећих, и што страшнија катастрофа нуклеарног типа на планети, у принципу, не може да се догоди“, закључио је Чечеров. А онда се десио разорни земљотрес у Јапану, још разорнији цунами и – Фукушима.

-----------------------------------------------------------

Проглас о евакуацији Припјата

„Пажња, грађани Припјата. Градско веће обавештава да је, због акцидента у Чернобиљској нуклеарној електрани, радиоактивност у граду Припјату појачана. Комунистичка партија, њени званичници и оружане снаге предузимају неопходне мере у борби против настале опасности. Ипак, у настојању да у највећој могућој мери сачувамо здравље и безбедност људи, а имајући на уму, пре свега, децу, морамо привремено да евакуишемо становништво у најближе градове у Кијевској области. Због тога, а са почетком 27. Априла 1986. у 2 сата после подне, сваки апартмански блок добиће на располагање аутобус, који ће контролисати полиција и градски званичници. Веома је важно да са собом понесете личне документе, најнужније ствари и одређену количину хране, за сваки случај. Највиши званичници у граду и руководиоци индустријских погона направили су списак запослених који ће остати у Припјату како би погоне одржавали у добром радном стању. Све куће током евакуације чуваће полиција. Другови, када будете привремено напуштали своје станове, водите рачуна да искључите осветљење, електричне уређаје, да сте заврнули славине и затворили прозоре. Молимо вас да током процеса ове краткотрајне евакуације сачувате мир и ред“.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

Колико још „Чернобиља” може свет себи да дозволи

Како наводе експерти, нови саркофаг над чернобиљском електраном, којим би сада постојећи требало да буде покривен, биће изграђен до 2015.

(/slika2)Више од пола милијарде евра сакупљено је на прошлонедељној међународној конференцији у Кијеву посвећеној 25. годишњици хаварије на Чернобиљској нуклеарној електрани. Према речима Тобијаса Минхајмера, једног од експерата „Гринписа“, Чернобиљ ће представљати опасност по човечанство и у будућих хиљаду година. А Европу ће, како каже, коштати све више.

Како је изјавио недавно у интервјуу немачком часопису „Шпигел“, конференција у Кијеву имала је парадоксалан карактер. „С једне стране међународна заједница сакупља паре за изградњу новог саркофага којим би се онемогућило цурење опасних материја из уништене нуклеарке у природу, а са друге, пред непосредним узроцима трагедије, пред нуклеарном енергијом, као да се затварају очи. Шта више, други део конференције, био је посвећен, управо, будућем развоју ове врсте енергије“.

Свет, објашњава Минхајмер, троши стотине милиона евра на уклањање последица хаварије на Чернобиљској нуклеарки, а у исто време, у Кијеву, разговара се о развоју овог енергетског сектора. Неопходно је из чернобиљске и сличних трагедија извући поуке за будућност, каже експерт. Упечатљиво делује чињеница да се, после четврт века од једне велике трагедије, догодила друга, ништа мања, она у јапанској нуклеарки „Фукушима“. Колико још „Чернобиља“ може себи свет да дозволи, пита се Минхајмер. По проценама стручњака, опасност која и данас прети од Чернобиља и даље је изузетно висока: чак 95 процената радиоактивног горива остало је у рушевинама реактора после експлозије. У наредних десетак година ово гориво требало би да буде похрањено у специјална склоништа. Али, нигде на свету таква склоништа још увек не постоје. Сем тога, опасност по околину представљају и машине и грађевински материјал сакупљени у Чернобиљу после катастрофе и закопани у на брзину ископане јаме.

Како наводи експерт „Гринписа“, нови саркофаг, којим би сада постојећи требало да буде покривен, требало би да буде изграђен до 2015. Изузетно висока цена изградње правда се чињеницом да је реч о до сада невиђеном градитељском подухвату, и специфичној конструкцији какве нема нигде у свету.

Конференције сличне овој одржаној прошле недеље у Кијеву биће одржаване и у будућности, можда и кроз сто година. – Чернобиљска хаварија била је катастрофа европских размера. И ако говоримо о јединственој Европи, не смемо да оставимоУкрајину да се сама носи са тим проблемом“, закључио је Минхајмер у интервјуу „Шпиглу“.

С. С.

Коментари0
82ae8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља