четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:36

Динарски или девизни кредити

Кредит са валутном клаузулом је кредит код кога се целокупан износ дуга и износ сваке рате изражава у страној валути, а при исплати кредита и плаћању сваке рате износ у страној валути прерачунава у динаре.
Аутор: kamatica.comсреда, 27.04.2011. у 22:00

У нашој земљи пословне банке поред динарских кредита нуде кредите изражене у страној валути (ЕУР и ЦХФ), тј. кредите са тзв. валутном клаузулом. Кредити са валутном клаузулом чине око 80% свих кредита којима су задужени грађани Србије. Међутим, задуживање у валути која није идентична оној у којој се прима месечна зарада носи велике ризике.

Кредит са валутном клаузулом је кредит код кога се целокупан износ дуга и износ сваке рате изражава у страној валути, а при исплати кредита и плаћању сваке рате износ у страној валути прерачунава у динаре.

Са друге стране, динарски кредити представљају врсту задужења код кога је укупан износ дуга и месечне рате изражен у динарима и код кога померање курса динара према страним конвертибилним валутама нема утицаја на висину месечне рате. Ово је и највећа предност динарских кредита у односу на кредите са валутном клаузулом.

Кретање курса евра према динару може бити и повољно по кредитно задужене грађане, када динар јача према евру, што је у претходним месецима било карактеристично за домаће тржиште. Међутим, раст евра према динару, који је био карактеристичан у периоду 2008. до краја 2010. године, показао је да у овим случајевима у само неколико месеци рата може бити увећана и за 50%. Динарски кредити не носе овакве ризике, а то је од посебног значаја за све запослене чија су примања у динарима, јер њихове зараде не прате кретање курса евра.

При одобравању кредита израженог у страној валути, исплата кредита од стране пословне банке се врши у динарској противвредности, а рата одређена у еврима биће прерачуната у динаре по курсу на дан доспећа сваке појединачне рате. Као што одобрени кредит добијате у динарима, тако ћете и обавезе по том кредиту, тј. рате, враћати у динарима. Износ динара које ћете добити од банке и висина рате коју ћете плаћати банци утврђују се применом одређеног девизног курса, који може бити куповни, средњи или продајни.

Који ће се курс применити за прерачун стране валуте у динаре одређено је Уговором о кредиту. Обратите пажњу на тај део Уговора. Није редак случај да банке при исплати кредита примењују куповни (нижи) курс, а при обрачуну висине рате продајни (виши) курс. То представља додатни скривени трошак за вас приликом сваке отплате. Ове врсте трошкова код динарских кредита нема.

 Девизни курс се мења свакодневно, што утиче на висину ваше рате у моменту када доспева на наплату. То значи да курс који је примењен при исплати кредита готово никада неће бити једнак курсу који се примењује код отплате кредита у ратама.

Кредити са валутном клаузулом могу бити, на први поглед, привлачни пре свега због ниже каматне стопе него што је то случај код динарских кредита. Међутим, они истовремено носе значајно већи ризик и подразумевају веће трошкове због непредвидивих валутних кретања. Оно што је уочено у земљама средње и источне Европе у периоду 2004–2008. јесте растући тренд задуживања у валутама као што су швајцарски франак и јапански јен. Разлог томе је што се кредити индексирани у тим валутама нуде са нижим каматним стопама у односу на кредите индексиране у еврима. У нашој земљи банке су углавном одобравале кредите индексиране само у еврима и швајцарским францима. Својевремено су гувернери неколико земаља у јавност излазили са саопштењима у којима позивају грађане да се врло опрезно задужују у кредитима који су индексирани валутном клаузулом. Слична упозорења смо добијали и од Народне банке Србије.

Сем ризика промене девизног курса, кредити са валутном клаузулом носе и ризик промене референтне каматне стопе за конкретну валуту. Код евра, референтна каматна стопа је ЕУРИБОР, док је код швајцарских франака то ЛИБОР. Ове каматне стопе се могу мењати независно од услова пословања у нашој земљи, што је и највећа опасност за кориснике кредита са валутном клаузулом. Треба имати у виду да су ове каматне стопе тренутно у растућем тренду. Због тренутно ниског нивоа ЕУРИБОР-а и ЛИБОР-а, може вам изгледати да су каматне стопе на кредите са валутном клаузулом ниске, али имајте у виду да уколико су те каматне стопе везане за кретање ЕУРИБОР-а или ЛИБОР-а, вероватно ће у наредном периоду доћи до њиховог раста.

Примере ових ризика најбоље смо могли видети у протеклих неколико година. Од 2005. до 2008. године ЕУРИБОР и ЛИБОР су готово сваког месеца расли, а потом је курс динара према евру нагло депресирао, што је довело до јако великог раста месечних рата кредита са валутном клаузулом.

На крају је битно упоредити и степен задужености код коришћења динарских кредита и кредита са валутном клаузулом. Наиме, код задужења динарским кредитом однос месечне рате и примања дужника се неће мењати сем у случају промене месечних примања или каматне стопе кредита. То значи да задуженост од 30% месечних примања остаје готово идентична од почетка отплате до краја отплате кредита при непромењеној каматној стопи или месечној заради. Када су у питању кредити са валутном клаузулом, овај однос се мења сваког месеца током отплате због промене курса. Тако се може десити да рата буде већа 10% у току само једног или два месеца уколико је кретање курса турбулентно и да будете доведени у ситуацију да уместо 30% издвајате 35% месечних примања за отплату кредита. Ризик промене каматне стопе и висине месечне зараде остаје исти као и код динарских кредита.

Недостатак динарских кредита према кредитима са валутном клаузулом јесте виша каматна стопа која се обрачунава. Међутим, у нашим условима кретање курса врло често надмаши ову разлику у каматној стопи, те се генерално динарски кредити могу сматрати бољим избором. Посебно је значајно имати у виду да су кредити са валутном клаузулом ризичнији у ситуацијама када је курс динара према евру необично низак, те се може очекивати његов раст у наредном периоду. 


Коментари0
e6223
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља