Нови Сад – Чланови новоформиране деветочлане Радне групе за доношење закона о својини Републике Србије добили су задатак да, до краја празника, проуче неколико већ припремљених докумената у вези са враћањем имовине покрајини и локалним самоуправама и да на први следећи састанак дођу са припремљеним предлозима, најавио је у интервјуу за „Политику” председник те радне групе Бојан Костреш.
Као нулта верзија будућег предлога закона узета је верзија коју су раније урадиле стручне комисије Владе Србије, а међу документима која се такође разматрају јесу предлог Сталне конференције општине и градова, странке Г 17 плус, као и попис имовине који је урадила Влада Војводине. Костреш очекује да ће коначну верзију закона припремити до краја маја, након чега би требало да је усвоји влада и по хитном поступку упути парламенту.
За разлику од рокова које су утврдили, о томе шта ће садржати будући предлог одлучиваће представници странака ДС, ЛСВ, Г17 плус и СПС и стручних служби влада Србије и Војводине, које су чланови комисије.
– Лично сам на становишту да овим законом морају да се анулирају последице Милошевићевог пуча из 1988. године и да се Војводини врати све чиме је до тада управљала: железнице, путеви, пошта, лутрија, електропривреда, статистички завод...
На моју велику жалост, усамљен сам са оваквим ставом, тако да имам прилично велики отпор од осталих чланова комисије. Надам се да ће ме колеге из Војводине, којих је у радној групи још четворо, подржати бар у неким предлозима, без обзира на то којој странци припадају. Мислим да се до нацрта закона не сме доћи прегласавањем јер нас такав предлог никуд не би одвео.
Зар заиста очекујете да ће и представник СПС-а подржати идеју да се „демонтира” Милошевићев систем?
– Пробаћу да их убедим снагом аргумената, мада мислим да човек који живи у Војводини не мора да буде убеђиван у то шта је шира аутономија значила за покрајину и за квалитет живота у њој.
Не можемо занемарити политичку припадност чланова комисије, али морамо покушати да нађемо заједнички став. Да је то лако, закон би био усвојен пре годину и по дана, када му је било време.
Зашто очекујете да ћете успети у ономе што, рецимо, претходна комисија није?
– Свестан сам погубних последица које по функционисање и квалитет живота у покрајини и локалним самоуправама, али и у погледу европских интеграција има недоношење овог закона, и зато сам оптимиста.
Цела та прича у вези са доношењем Статута Војводине, враћањем имовине, па и децентрализацијом и регионализацијом државе траје тако дуго, што само потврђује да око тих питања постоје велике политичке несугласице у држави, не само на релацији власти и опозиције, већ и у владајућој коалицији, али и унутар самих странака. Сматрам да је улога Лиге социјалдемократа Војводине да покрене ствари, када оне већ запну у ћорсокак. Сетите се да је исто били и када је усвајан Статут Војводине, а и ова комисија је формирана после састанка лидера ЛСВ Ненада Чанка са премијером Цветковићем. Нажалост, тај закон сигурно неће изгледати онако како бих ја желео, али је добра вест да ћу успети да га доведем до краја.
Значи, Ви сте већ спремни на компромисе. Од којих захтева ћете одустати?
– Не могу унапред јавно да говорим о стратегији, јер би то ослабило моју преговарачку позицију. Сачекајмо да чујемо какве предлоге ће изнети остали чланови радне групе.
Како коментаришете то што сте Ви, као представник странке која је често означавана и као сепаратистичка, сада постали носилац приче о децентрализацији?
– То само говори да су оптужбе како је Ненад Чанак вођа сепаратистичког покрета биле лажне и да су служиле томе да се ЛСВ дискредитује. На сву срећу, истина пре или касније побеђује, а премијер Цветковић је препознао капацитет ЛСВ да предводи овај део реформи нашег друштва.
Да ли ми говоримо о истом оном ЛСВ-у који има програм Војводина република?
– Ако прецизно прочитате шта пише у програму Војводина Република, и избаците тај назив „република”, видећете да он подразумева децентрализацију Србије на шест организационих јединица које поред Војводине и Косова подразумевају још град Београд, Шумадију, југоисточну Србију, Санџак или Рашку област, што је данас мање-више консензусни приступ свих странака које се залажу за регионализацију и децентрализацију Србије. Видећемо да ли ћемо у припреми закона којим ће бити прецизирана републичка, покрајинска и локална имовина успети да помиримо различита политичка гледишта. Ја сам, признајем, оптимиста.
Александра Поповић
