среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:43

Лепотице грађанског Београда

петак, 29.04.2011. у 21:58
Вила Томића: Дани пуног сјаја Фото Д. Ћирков

Одликују се раскошним екстеријером и ентеријером. По правилу, пројектовали су их познати архитекти, а углавном су имена добијале по својим власницима. Од 25 вила које су заштићене као споменици културе у Београду, само четири су заиста „куће у пољу” што изворно значи латинска реч вила. Окружене су вртом или баштом и не наслањају се на друге објекте. Три од ове четири саграђене су у заштићеној просторној целини Дедиње – Топчидерско брдо – Сењак.

Вила Душана Томића

Пре осамдесет година, у Румунској улици (садашња Ужичка 8) саграђена је вила Душана Томића, професора Техничког факултета, према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића. Коштала је 25.000 ондашњих динара.

Здање, које се сматра највишим дометом зрелог модернизма, има сутерен, приземље и спрат. На фасади нема орнамената, доследно стилу у коме је грађена.

Професор Томић био је велики љубитељ архитектуре и утемељивач „Награде за најлепшу фасаду”.

– Петар и Бранко Крстић спадају у ред најзначајнијих српских архитеката, а кућа Душана Томића сматра се једним од њихових најбољих дела. Значајно је то што су успели да здање модерне, кубичне структуре, уклопе у амбијент Топчидерског брда – истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

Вила се тренутно реконструише, а како кажу у заводу, инвеститор је од њих добио сагласности и конзерваторске услове, како не би нарушио аутентични изглед здања које је проглашено спомеником културе 2001. године.

Шкаркина вила

Кућа чешког инжењера Рихарда Шкарке, директора филијале Прашке кредитне банке у Београду, изграђена је 1927. године, као репрезентативна градска вила у Делиградској 13. Пројектовао ју је Драгиша Брашован, једна од водећих личности српске архитектуре између два светска рата. Коштала је 900.000 тадашњих динара, а припада периоду Брашовановог предмодернистичког стваралаштва.

Вила представља пример архитектуре карактеристичне за београдско грађанско друштво. Украсни елементи фасаде су у стилу романике, венецијанске готике и барока. Изнад улазних врата и прозора су мотиви биљака и животиња, а пажњу привлачи и монументална дворишна капија.

– Спољну раскош прати исти такав ентеријер. На плафону хола приземља, који је кружног облика, сачувана је зидна слика непознатог аутора. Уз Генчићеву кућу, Шкаркина вила представља најуспелији пример Брашованове архитектуре градских вила и заузима изузетно место у београдској међуратној архитектури – објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе.

За споменик културе вила је проглашена пре девет година.

Вила Стевке Милићевић

Вила Стевке Милићевић подигнута је 1930. године у Ужичкој 54, једној од најстаријих улица резиденцијалне зоне Дедиња. Пројекат су потписали архитекте Петар и Бранко Крстић, а ово здање заузима посебно место у њиховом стваралачком опусу. У контексту београдске архитектуре између два светска рата, представља пример тежње ка модерном изразу. Смештена је на пространој парцели, а око здања је уређен врт.

– Као власница виле уписана је Стевка Милићевић, рођена Николић, супруга адвоката Милића Милићевића. Милићевић био је родом Ваљевац, а са Стевком је имао сина Јована – каже Бранислав Вучковић, из Историјског архива Београда.

Вила Олге Мос

Према пројекту архитекте Светомира Лазића, чешког ђака, вила је подигнута 1938. године у Толстојевој улици 29. Сматра се једним од најрепрезентативнијих Лазићевих дела. Имала је приземље и спрат. У приземљу се налазио простор за пријеме, дневни боравак и радни кабинет.

Здање је проглашено спомеником културе 2001. године, али од првобитног изгледа није остало ништа. У Заводу за заштиту споменика културе кажу да је вила Олге Мос у потпуности преправљена 2001. године, без поштовања конзерваторских услова и сагласности завода.

– Олга Мос, рођена Хиршман, у време градње водила се као власница виле. Она је била жена трговца Ђорђа Моса, рођеног у Петрограду, који је имао руско држављанство. Ђорђе се више пута селио. Становао је и у Улици цара Душана, у Босанској (данашња Гаврила Принципа), Толстојевој. У Историјском архиву нема податка да су имали деце – објашњава Вучковић.

Б. Васиљевић – Д. Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Корени у старом Риму

У старом Риму, виле су биле отмене куће земљопоседника за одмор и забаву. Имале су један или два спрата и биле окружене вртом.

Посебан тип грађевине биле су субурбане виле: подизане су у предграђима, али су имале све оно што је одликовало градски комфор.

Осим античко-римског типа виле, историја архитектуре познаје средњовековне виле (налик утврђењима и замковима), ренесансне виле које је половином 16. века пројектовао архитекта Андреа Паладио (отуда и назив паладијанска вила), француске куће за уживање и виле карактеристичне за епоху модернизма.


Коментари9
98b95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир Д
Тврдња да радови на вили Душана Томића не нарушавају њен оригинални изглед ја вређање памети грађана Београда од чијег се новца Завод за заштиту споменика издржава. Још једна брука.
miroslav sabljić
Porodici Tomić, demokratska država mora vratiti otetu vilu, jer su je oteli Brozovi komuznistički sledbenici. Porodica Tomić , jedinoi zna kako o svom naslestvu treba voditi brigu. Koliko još vila, zgrada, fabrika, njiva i šuma, čeka na svoje stvarne vlasnike ? Gospoda koja sad vlada i kune se u demokraciju ,neka to svoje opredelenje pokaže na primeru povrata otete imovine. Oteto prokleto.
Ana Nebitno
Zavod za zastitu spomenika!? Pa oni mozda selektivno rade posao, jer pravi primer je Milosev konak u Sokobanji, koji izgleda kao da se vasar odrzava na njemu, svako je dodao i prepravio sta je hteo, toliko je komercijalizovan i natrpan raznim "dodacima" da se uskoro od svega toga nece ni videti! Zalosno! Ali stvarno! Izvinjavam se sto pravim digresiju, ali ovo je apel!
Dusan Tomic
Postovani, zelim da vam dam objasnjenje slucaja vile Tomic. Ja sam Dusan Tomic, unuk profesora Tomica, koji je vilu gradio sa zeljom da Beograd obogati modernom arhitekturom izmedju dva rate. Moj otac je sezdesetih godina morao pod prisilom i pretnjama vilu da "proda" drzavi. Trenutno je vlasnik Dipos, agencija koja se bavi upravljanjem objekata republike Srbije. U stanje rusevine je vila stigla u procesu pripreme za Milutinovica, ali je onda dosao Hag. U zadnjim godinama je Dipos sa "investitorom" pokusavao da dovrsi promenu i sagradi jos par kuca na placu, ali se Zavod za zastitu spomenika zaista intenzivno borio protiv toga i donosio resenja koja su to zabranjivala. Zato je i za mene novo da ponovo postoji "investitor" koji postupa po nalogu Zavoda. Porodica Tomic je pokrenula spor za povratak onoga sto je represivni komunisticki rezim na silu oteo. Hvala na lepim komentarima i zelji da Beograd sacuva lepe predstavnice svoje savremene medjuratne arhitekture.
verun verunovic
To sam i ja primetio. Kako je moguce menjati izgeld spomeniku kulture? ovde nisu u pitanju sitnice, vec citav sprat. posle ''rekonstrukcije'' to vise nece biti ista vila. Eto materijala za istrazivacko novinarstvo! Ovo je sramota!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља