четвртак, 29.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:35

Време је за брендирање српског спорта

субота, 30.04.2011. у 22:00

Недавно је Државни савет за спорт подржао идеју о установљавања заједничких симбола под којим би на међународним такмичењима наступали сви репрезентативци Србије. Данас су њихови дресови различити до непрепознатљивости.

Љубитељи спорта, без икаквих тешкоћа могу по дресовима да препознају Французе, Италијане, Бразилце, Мађаре, Немце, Грке... али кад су у питању репрезентативци Србије, поготово у индивидуалним спортовима, морају да се добро загледају. Ни у екипним споровима ситуација није много боља. Некад су „плави” били препознатљиви, по дресу, грбу, натпису. Били су прави спортски бренд по изгледу, обележјима и резултатима.

По раздвајању Србије и Црне Горе 2006. почео је период сваштарења. У неким спортовима до краја 2006. државни тимови су се такмичили под именом СЦГ, иако су их чинили само спортисти из Србије, јер су тако започели такмичарски циклус.

Дресови и симболи били су свакојаки. Неки су задржали плаве дресове, неки су пожурили да стечену самосталност обележе црвеном бојом. Спортски савез Србије није реаговао на то шаренило ни препоруком, Олимпијски комитет Србије је надлежан само за олимпијска такмичења под окриљем МОК, а држава се није оглашавала. Уосталом нико није знао ко је и када одлучио да југословенски спортисти носе плаве дресове.

Прећутно, прихваћено је мишљење да опрема за такмичење треба да буде у некој од боја које се налазе на застави (црвена, плава, бела), а комбинације су препуштене челницима спортских савеза.

Први су фудбалери, одмах по осамостаљењу, променили боју дресова и симболе. Тадашњи председник је чак најављивао да ће химна „Боже правде” заједно са црвеним дресовима на којима ће бити национални грб са двоглавим орлом, а не грб Фудбалског савеза, плавим шорцевима и белим штуцнама „вратити победнички морал на терен и трибине”. Да ли су нова обележја допринела новим успесима знате и сами, а убрзо је државни грб остао без орла и круне. Остао је само штит са белим крстом, оцилима и убаченом фудбалском лоптом и многи су тврдили да личи на скандинавске грбове, а кад је црвени дрес добио велики бели крст, истина с помереним средиштем на леву страну, блогери су га прогласили копијом данске заставе...

Тек на инсистирање Олимпијског комитета Србије, који је наручивао опрему за наше олимпијце за Игре у Пекингу, Влада Србије је 10. јануара 2008. донела „ЗАКЉУЧАК” којим се „ПРЕПОРУЧУЈЕ” начин употребе државних симбола на међународним такмичењима. Застава и химна нису били спорни, а препоручено је да се „на дресовима репрезентативаца користи Мали грб Републике Србије” а да „боје дресова јесу боје заставе Републике Србије (црвена, плава, бела, што значи:
црвени дрес, плави шортс и беле чарапе, али треба поступати и у складу са правилима и праксом одржавања спортских такмичења (правила међународних федерација), тј. употребљавати резервни бели комплет опреме”.

У земљи у којој се често не поштују ни обавезујуће Владине уредбе, није поштован ни „закључак”, не само због правила међународних федерација, већ и због другачијих ставова спортских савеза, или беспарице која је присиљавала савезе и спортисте да користе старе комплете дресова, или спонзорску опрему која није одговарала препорукама Владе.

Савези су посебно маштовити били када је у питању грб на грудима. Коришћене су све могуће варијанте државног грба – с круном и без ње, са црвеном, белом и плавом подлогом. Грб је штампан, нашиван или везен. Често се уместо грба користила и државна застава, или знак спортског савеза, а опрема и симболи мењали су се од такмичења до такмичења...

Државни савет за спорт подржао је и предлог Олимпијског комитета Србије да распише јавни конкурс за дизајнирање спортске опреме у којој ће на 30. летњим олимпијским играма у Лондону наступити наши спортисти, као и за идејно решење симбола под којим ће у будућности учествовати наши репрезентативци у свим спортовима на међународним такмичењима. Наравно, уз поштовање прописа међународних спортских федерација, која се односе готово искључиво на дресове. Тренерке и остала одећа могу да имају истоветне боје и симболе.

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Разликују се и пливачке капице

„Црвени, црвени”...

Скандирање „Плави, плави” протерано је са спортских арена, а поклич „Црвени, црвени” никад се није заорио са трибина. По свему судећи ни неће, јер га спортска публика не осећа као свој, а ту су и практични разлози. И Црногорци су црвени, Македонци такође, као и Албанци, да поменемо само суседе...

Због тога многи људи у спорту заступају повратак плавом дресу у којима су наши спортисти, без обзира да ли су наступали за СФРЈ, СРЈ или СЦГ, постизали највеће успехе на светској сцени и били препознатљиви као „плави”.

Теза, коју је „препоручила” и Влада, да боје троделне опреме прате три боје заставе је сувише „праволинијска”. Многе земље не прате бојом опреме редослед боја на застави, а многе се такмиче у дресовима чија боја се ни не налази на државној застави. Новозеланђани су црни, Холанђани наранџасти, Италијани азурни, Словенци зелени, Немци бели, а тих боја нема на њиховим заставама. Наравно, употреба дресова другачије боје од заставе има логично објашњење, везано за традицију (нпр: Виљем Орански утемељивач холандске краљевске династије презивао се буквално речено „наранџасти”), а наши спортисти су у плавим дресовима остварили највеће успехе. Уз то српски спорт је и сукцесор југословенског спорта и има право на плаву боју.

Међутим, много важније од боје мајице је да убудуће државне репрезентације и спортисти Србије на међународним такмичењима наступају у опреми и симболима који неће остављати дилему о коме је реч.

-----------------------------------------------------------

Одбојка круто, кошарка лабаво

У већини спортова спортисти и државни тимови могу да се такмиче са државним грбом на грудима, или грбом националног спортског савеза, обично изведеног из државног грба. Многе федерације немају ништа против ни ако спортисти носе мале државне заставе на дресу, а Међународна одбојкашка федерација (ФИВБ) има врло крута правила.

Одбојкаши морају да имају на левој страни груди националну заставу и – тачка. Та „тачка” постоји и у кошарци, али на поштовању прописа се не инсистира. Међународна кошаркашка федерација (ФИБА) прописала је да је на репрезентативним дресовима обавезан знак ФИБА, високо на левој страни груди, а да се уместо националних симбола користи искључиво име земље исписано на грудима изнад назива главног спонзора.

Пре две године на Европском првенству наши кошаркаши су на дресовима имали државни грб, а прошле на Светском првенству само знак ФИБА. Међутим пет земаља на шампионату света у Турској је на дресовима имало и државни грб и нико их није спречио да изађу на терен.

Ове године Европски шампионат у кошарци биће у Литванији и КСС је већ набавио плаве и беле дресове (без црвених!) са грбом на десној страни груди. На левој предност има знак међународне кошаркашке организације...

-----------------------------------------------------------

Владин закључак

Закључак наше владе о употреби грба, заставе и химне Србије на спортским такмичењима објављен је у „Службеном гласнику” (бр. 03/08 од 11. јануара 2008), а потписао га је тадашњи потпредседник Божидар Ђелић. Донесен је на основу трећег става 43. члана Закона о влади и гласи:

„1. Препоручује се спортским савезима да се на спортским такмичењима на којима учествују репрезентативци, односно репрезентације Републике Србије грб, застава и химна Републике Србије употребљавају на следећи начин:
1) на дресовима репрезентативаца користи се Мали грб Републике Србије;
2) као застава Републике Србије користи се Државна застава Републике Србије;
3) химна Републике Србије „Боже правде” изводи се свирањем, певањем или свирањем и певањем, и у тексту и мелодији химне не могу се приликом извођења вршити никакве измене;
4) боје дресова јесу боје заставе Републике Србије (црвена, плава, бела), што значи: црвени дрес, плави шортс и беле чарапе, али треба поступати и у складу са правилима и праксом одржавања спортских такмичења (правила међународних федерација), тј. употребљавати резервни бели комплет опреме.”

 


Коментари3
96352
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pjer vukelic da
molim vas dami pojasnite sta znaci brend i otakle ta rec dolazi. zahvalan Pjer
Милан Јанићијевић
Неке особе изгледа још увек нису свесне да Југославије више нема и да прва боја на нашој застави више није плава, него црвена. Чињеница да БЈР Македонија, Албанија и Црна Гора имају црвену боју на својој застави и дресовима, нас не треба да занима, јер треба да гледамо себе и своју традицију, а које ће националне боје имати те државе, њихова је ствар. Не бих никога да вређам, али државност Србије је много старија неголи државност БЈРМ и Албаније, док хтео то неко да призна или не, са Црном Гором имамо вишевековну заједничку историју. И Србија и Црна Гора су кроз поједине периоде имале идентичне заставе, а црвена боја датира још од времена Немањића и Црнојевића, када су обе владарске породице имале за грб белог двоглавог орла на црвеној подлози. Такође се грб са четири огњила ( четири „С“), већ више векова приказује на црвеном штиту. Хоћу да кажем да су ми у лепом сећању остали сви успеси наших спортиста у плавим дресовима, али да је држава Србија папрено платила своје учешће у пројекту званом „Југославија“ и да мора под хитно одбацити све симболе који је везују за ту творевину.
Vojkan Antic
Nadam se da ce na dresovima i celokupnoj opremi stajati natpisi na cirilici kao autenticnom i jedinom srpskom pismu ili na engleskom jer cemo jedino tako ispravno i istinito pokazati ko smo i odakle smo i kakva nam je tradicija jer latinicu na srpskom jedino cita ex yu a cirilica pokazuje nasu jedinstvenost i autenticnu tradiciju i jedina je u potpunosti prilagodjena srpskom jeziku kao i njegovim fonetskim glasovima dok bi engleskim pravopisom i fonetikom postigli da sve mogu da procitaju vide i prepoznaju ko smo i odakle smo jer engleski jezik jeste univerzalni svetski jezik dok nasu(hrvasku)latinicu niko ne razume a cirilicom bi prikazali nasu tradiciju i autenticnost u kombinaciji sa engleskim pravopisom.Dovojlno je da pogledamo da sve EX YU zemlje koriste engleski jezik u predstavljanju svojih naroda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља