понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:34

Тата купио глобус да се оправда за Монтевидео

петак, 29.04.2011. у 22:00
Некад и сад: Милан Андрејевић на „тренингу” с оцем и данас, с глобусом који га већ осам деценија подсећа на Прво светско првенство Фото Томислав Јањић

Дечака је недељама мучило питање на које никако није могао да нађе одговор. Зато је морао да се обрати за помоћ.

– Мама, зашто нас је тата оставио?

Мајка није ни покушала да одговори. Али, кад се тата коначно појавио на кућном прагу подсетила је сина:

– Милане, сад питај тату.

Др Михаило Андрејевић је имао одговоре на многа питања, чак и она која су изгледала нерешива. Рецимо, како да репрезентација Југославије оде на Прво светско првенство 1930. Уругвај је био предалеко, светска економска криза је дивљала, пара ниоткуда, а још су клубови из Хрватске одбили да дају играче, а и селектор из Загреба је поднео оставку. И не само да су „бели орлови”, као само једна од четири земље из Европе, отишли на крај света, него су осветлали образ – стигли су у полуфинале.

Али, како да свом трогодишњем сину објасни шта је то фудбал, колико треба броду да преплови океан, колико је далеко та Јужна Америка, е, за то ни он није имао спреман одговор. Међутим, није одустао.

– Мој отац је отишао у град да купи глобус како бих могао да схватим зашто је толико дуго био на путу. На жалост, вратио се празних руку. Није било ниједног, чак ни у књижари Геце Кона у Кнез-Михаиловој, – и дан-данас памти муке на које је ставио свог оца др Милан Андрејевић, интерниста-гастроентеролог. – На срећу, понудили су да му наруче из Загреба од Стјепана Куглија, који их је правио по материјалу из Немачке. Прихватио је и кад је глобус стигао показивао ми је где је Београд, а где Монтевидео, колико треба да се стигне и врати. Разуме се, све сам „схватио” и све је било у реду, јер је мој тата опет би с нама.

Др Милан Андрејевић је био међу званицама које су гледале прво приказивање филма „Монтевидео, Бог те видео”. Једна од главних улога је посвећена управо његовом оцу:

– Врло сам задовољан како је приказан. А и Војин Ћетковић који га глуми је леп човек.

О томе какав је био пулс Београда док се чекало на извештаје Боривоја Јовановића у „Политици” (једини лист из Југославије који је послао специјалног извештача у Монтевидео) др Милан Андрејевић не може ништа да каже:

– Био сам сувише мали да бих то запамтио. Али знам да смо се касније сви поносили тиме. Догађаји из Монтевидеа су били малтене као чувене битке из Првог светског рата. Ја нисам испитивао оца о томе, а он је и даље често био одсутан због – фудбала.

Поред таквог оца разуме се да је и син заволео фудбал и навијао, за кога би другог него за Београдски спорт клуб (БСК) у коме је његов тата био од оснивања 1911. Најпре као играч подмлатка, онда првотимац, а затим, све до гашења клуба 1945. као алфа и омега. И не само у њему него и у Југословенском ногометном савезу (ЈНС), како се до распада Југославије звала национална федерација, а потом, у доба окупације, Српског лоптачког савеза (СЛС).

– Отац ме је водио на утакмице, упознао ме са свим БСК-овцима, али нисам ни помишљао да будем фудбалер. Мангупи из комшилука су задиркивали мог оца: „Андрејка, овај твој мали није за играча. Можда једино за бека”. Био сам буцко, а и да нисам не бих се посветио фудбалу, јер би ме пратила сенка мог оца.

Др Милан Андрејевић и дан-данас прати фудбал. Када је БСК нестао определио се за Црвену звезду, па је гледао и њен недавни меч с Партизаном.

Иван Цветковић

-----------------------------------------------------------

На коленима сам молио Британце, а ви...

Од некадашњег фудбалера Војина Божовића, који му се обратио за помоћ као лекару, др Милан Андрејевић је чуо занимљиву причу о свом оцу. БСК је као гост Хартса у Единбургу после првих 45 минута губио с 4:0! Др Михаило Андрејевић је љут као рис ушао у свлачионицу:

– Ја на коленима убеђујем Британце да умете да играте, да ће публика да види добар тим, а ви...

Сипа он муње и громове на играче, који ћуте као заливени, док неко од њих не промуца:

– Докторе, немојте нас...

Андрејка стане као скамењен, а онда уследи објашњење:

– Ми нисмо криви. Ми смо резерве.

Ипак, његова вакела је вредела. БСК је поправио утисак у другом полувремену, дао два гола, а није примио ниједан и др Михаило Андрејевић је могао мирне савести да стане пред Британце.


Коментари1
c74d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad S
Volim ovakve tekstove u tom vise sto me podsecaju na moje detinjstvo. Secam se prvog razreda i tata je jurio kroz citav grad da mi kupi Bukvar (Citanka je bila drugi razred) i nije mogao naci nigde sem u jednoj maloj knjizari i kad je done knjigu kuci sav znojav i zadihan nisam mu, kao sedmogodisnjak, mogao reci da je to pogresno izdanje...nisam mu mogao reci odmah ali nakon nedelju dana kad su knjige stigle onda je kupio drugi. A zasto su hrvatski klubovi bojkotovali reprezentaciju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља