среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:41
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: КАРАЂОРЂЕВ ГРАД

Престоница српског вожда

У разним периодима рушен и уништаван, и од Турака и од Срба у устанцима, династичким обрачунима и државним превратима, затим обнављан, ове године навршава се два века његовог постојања
Аутор: Драгољуб Стевановићпонедељак, 02.05.2011. у 15:04

Топ гласоноша, виљушке и кашике – поклон руског цара, портрети, архивска документа, и још штошта изложено је данас у конаку Карађорђевог града у Тополи који ове године навршава два века постојања. Убраја се у најпосећенија историјска места јер га је до сада видело око пет милиона људи, сто хиљада до двеста хиљада годишње од када је крајем шездесетих година отворен за посетиоце.

– Карађорђев град је био највећи грађевински подухват устаничке Србије који су подизали неимари из Ваљева, Београда, Смедерева, Ужица... Карађорђе је војевао, Први српски устанак је још трајао, али у паузи битака и сам је суделовао у зидању града, не само да је правио нацрте и надзирао зидање већ је и помагао мајсторима, није се устручавао физичког рада иако је био врховни вожд и владар. Он је подизао град да би ту примао представнике страних држава, међу првима сазидао је цркву посвећену Пресветој Богородици, али и школу јер је схватао колико је просвећење народа важно за нову државу, каже Миладин Гавриловић, директор Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу.

Историчари наводе да се вожд настанио у Тополи око 1791. године. У подножју брда Опленац, подигао је брвнару која је срушена на почетку устанка. Недалеко од ње изградио је нову, са споредним зградама и опколио је пушкарницама, а од 1811. до 1813. године подигао је утврђење тада названо Тополски град, опасано зидовима и кулама. Унутар зидина сазидао је конак, а преко пута конак за госте и кућу за послугу. Дебљина утврђења била је метар и шездесет сантиметара, а висина зидова два и по до три метра, одмах испод утврђења подигао је прву касарну у ослобођеној Србији за обуку стајаће војске и његове личне гарде.

Карађорђев град завршен је у лето 1813. године, а већ у јесен, после пропасти устанка, претрпео је већа оштећења јер су се Турци вратили у Тополу. И данас се могу видети оштећења на фрескама од турских сабљи. Од тада па све до краја друге половине прошлог века смењивали су се периоди подизања, рушења, обнављања... Карађорђев син кнез Александар, који је владао Србијом 1842. до 1858., обновио је порушене зграде, али кнез Милан, да би угушио Тополску буну коју је покренуо Други лепеничког одред, 1877. године срушио је град до темеља. Једино је поштеђена црква Пресвете Богородице и мањи део конака, док је већи део од око 17 метара разрушен.

Како каже Миладин Гавриловић, у наређењу је писало да не сме остати ни камен на камену, сељаци су одвозили цигле, али им је било наређено да могу узети само по једна кола, како се ништа ново не би могло сазидати јер би то одмах постало свето место.

Крунисањем краља Петра Првог Карађорђевића 1904. године долази време обнове, српски краљ је све до 1912. године, док се није преселио у кућу на Опленцу, боравио у конаку Карађорђевог града. И данас се на улазу у конак налази топ из 1812, године који је изливен у београдској ливници. Називали су га гласник или абердар јер је служио за оглашавање важних догађаја, његов пуцањ чуо се до београдске вароши. Са топа је скинута десна ручка и од ње изливена круна са позлатом и синтетичким драгим камењем којом је у Саборној цркви 21. септембра 1904. године крунисан краљ Петар.

После Другог светског рата уследила су поново велика оштећења, партизанске јединице су испалиле неколико граната чак и на цркву, али је Карађорђево утврђење преживело и овај период. У конаку су била смештена ратна сирочад све до шездесетих година, када се обнавља и 1968. године преуређује у музеј са сталном изложбеном поставком.

– Последњом реконструкцијом руководио је Милорад Панић Суреп, својевремено министар и културе и директор Народне библиотеке. Овогодишњи јубилеј могао би бити повод да се изведе још једна реконструкција, поднет је захтев, а која ће средства бити додељено одлучиће Министарство културе. На конаку се појавила влага у темељима па очекујемо да ћемо моћи нешто да урадимо. То би свакако допринело да се ово благо српског градитељства сачува и да пред свима који га походе сведочи о једном историјском времену на које се увек гледа са поносом – каже Гавриловић.

Једна од посебних карактеристика утврђења јесте високи споменик Карађорђу, дело вајара Предрага Палавичинија, који је по мишљењу многих најлепши икада подигнут српском вожду. Занимљиво је да никада није званично откривен због скорог почетка великих страдања које је означило и крај династије Карађорђевић.

-----------------------------------------------

Од слуге до вожда

Ђорђе Петровић је потицао из сиромашне, надничарске породице, често се селио у потрази за послом. Године 1787. године ступио је у српски добровољачки одред аустријске војске. Рођен је у Вишевцу, живео је на више места, у Жабарима, Загорици, у Срему да би Топола била његово коначно одредиште. Тек уочи устанка стекао је богатство захваљујући трговини свињама, као што је и Србија напредовала захваљујући тој врсти трговине са Аустријанцима

 -------------------------------------------------------------

Портрет

Највернији Карађорђев портрет урадио је руски сликар Боруковски који је насликао вожда током његовог боравка у Русији после пропасти Првог српског устанка. У конаку Тополског града изложена је добро позната копија овог дела. На неким цртежима Ђорђе Петровић је проћелав са перчином, али ретко ће који Србин таквог Карађорђа моћи да прихвати, иако се сматра да су и они верни оригиналном Карађорђевом изгледу у једном периоду његовог живота.

------------------------------------------------

Амерички етнолози

Познато је да су пре више од два века Шумадију насељавали  Срби из разних крајева који су претрпели највеће зулуме, па је због те мешавине овде настао посебан српски карактер, трпељив до неке границе, али и врло бунтован. Зато није чудо што су ови крајеви увек били устанички, а у последњем рату ту је настао и четнички и партизански покрет у Србији. У жељи да што боље разумеју менталитет српског народа, средином педесетих година овде је дошла група америчких научника, етнолога, који су годинама истраживали обичаје овог подручја како би проникли у менталитет српског народа. До половине осамдесетих амерички научници су објавили неколико књига о народу Тополе, Аранђеловца, Орашца… 


Коментари0
27fa3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља