петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Брионски записник у Хаг долетео са Галбрајтом

понедељак, 02.05.2011. у 22:00
Аутор Драган Стојановић

Први амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт није могао бити изненађен хашком пресудом генералу Анти Готовини, како је ових дана изјавио у интервјуу за ХТВ, који су пренели сви српски и хрватски медији. Галбрајт каже како га је изненадила пресуда у Хагу јер „не зна на основу којих доказа је изведена” и да је „’Олуја’ била легитимна акција”, али да за њу „САД нису дале зелено светло”.

Галбрајт је, упркос оном што данас тврди, знао да је Туђман на састанку Хрватске врховне команде на Брионима 31. јула 1995. рекао да се „Олуја” изведе „тако да Срби нестану”.

Из оверених транскрипта са суђења Слободану Милошевићу, које је на српском језику у 45 књига од по више од 600 страница издао београдски Фонд за хуманитарно право, у едицији „Документа”, може се видети да је амерички амбасадор боравио на Брионима 31. јула 1995. на дан када је Врховна команда којој је председавао Фрањо Туђман донела одлуку о акцији „Олуја”. То је сам Галбрајт потврдио хашким истражитељима који су га по службеној дужности испитали још 9. и 10. децембра 2002, истражујући поводе за подизање оптужница против челника ратних операција и извршилаца злочина у бившој Југославији.

О испитивању Галбрајта постоји званични документ у Хашком суду. Тада је Туђмана и Врховну команду саветовао, како стоји у записнику хашких истражитеља, да „ако крену у акцију, морају да заштите цивилно становништво”.

Већ шест месеци касније, као сведок тужилаштва на суђењу Слободану Милошевићу, Галбрајт је демантовао своју првобитну изјаву и тврдио да је на Брионима био 1. августа, а не 31. јула, значи дан пошто је завршен састанак Врховне команде и два дана пре него што је операција „Олуја” почела. Али није побио да зна за закључке са Туђмановог брионског састанка.

Питања о „Олуји” и састанку на Брионима уз цитирање записника са њега поставио му је Бранислав Тапушковић, тадашњи пријатељ суда на процесу Слободану Милошевићу.

Пријатељ суда Тапушковић – питање: Да ли знате да је завршио, да је отворио дискусију (Туђман) тако што је рекао: „То је сада сврха наше данашње расправе, да нанесемо такве ударце Србима да практично нестану?”

Сведок Галбрајт – одговор: Поново кажем, видео сам тај записник пре два дана. Ја сам био врло свестан да Хрватска планира војну акцију и управо зато сам био толико заинтересиран и толико решен да нађем мирно решење. (Суђење Слободану Милошевићу, транскрипти, четвртак 26. јун 2003. Књига 37, страница 414.)

Записник са седнице Врховне команде којој је председавао Фрањо Туђман на Брионима 31. јула 1995. године Бранислав Тапушковић, тада на месту пријатеља суда, добио је неколико дана пред долазак сведока Питера Галбрајта у Хаг у јуну пре осам година.

„Кад и ја, добили су га и Питер Галбрајт и Слободан Милошевић. По нормалној процедури тужилаштво уз сваког сведока доставља све доказе које је прикупило, нарочито оне који могу да буду од користи за одбрану оптуженог”, каже Бранислав Тапушковић у разговору за „Политику”.

Овај документ у коме црно на бело Туђман оцењује да је сврха „Олује” да Срби „практично нестану”, Тапушковић је одмах оценио као кључан за догађаје у Хрватској. Зато је и очекивао да ће Милошевић, који по реду ствари први унакрсно испитује сваког сведока, кренути свим снагама баш на тај Брионски записник и да за њега неће о тој теми остати ништа. Али, на Тапушковићево велико чуђење, Милошевић, који је сам себе бранио, уопште није поменуо ни Брионски записник, ни „Олују”, мада га је сасвим сигурно имао у руци.

„Записник са Бриона био је велико откровење. Тада, пре осам година, нико живи није ништа знао о томе како се припремала ’Олуја’. У том транскрипту, из кога сам ја због недостатка времена предочавао сведоку Галбрајту само неке фрагменте, децидирано је било наведено да имају `одобрење Америке`, али само да буду ефикасни и да то спроведу исто онако као и претходно ’Бљесак’ у Славонији”, каже Тапушковић.

Пријатељ суда је, дакле, те 2003. прочитао Галбрајту баш део о сврси „Олује”, Галбрајт је са клупе за сведоке и сам рекао да има Брионски записник и да га је добио „пре два дана”. То значи: иако није био упознат са током састанка на Брионима када се он дешавао и када је и сам боравио на истом острву, Галбрајт је о свему томе сазнао припремајући се за наступ у улози сведока тужилаштва, пре осам година, резонује Тапушковић. „А ја тврдим, пошто сам му то предочио на суду, да је по исказу који је дао истражитељима шест месеци пре него што се као сведок појавио у Хагу, и где је рекао да је `тога дана када је хрватски војни врх заседао` он био на Брионима, морао знати шта је тамо договорено.”

Свеједно да ли је о свему сазнао тек 2003, или још далеке 1995, не може данас да каже да „не зна” који су то докази који терете Готовину.

У сваком случају, документ, који данас зову окосницом за квалификацију о хрватском „удруженом злочиначком подухвату” у првостепеној пресуди Анти Готовини, уведен је у званичне хашке списе тог јунског дана на суђењу Милошевићу пре готово осам година.

Каква је у свему томе улога Стјепана Месића, некадашњег председника Хрватске? Он је био један од првих сведока оптужнице против Милошевића, када је после Косова почело извођење доказа за Хрватску.

Испитиван је у септембру 2002, девет месеци пре Галбрајта, дошао је председничким авионом са великом групом хрватских новинара. Док га је Милошевић унакрсно испитивао, одговарао је погледом упртим у судско веће, никад у оптуженог који је био сам свој бранилац.

Брионски записници тада нису били презентирани никоме, нити се о њима разговарало.

„Можемо да претпоставимо, и по ономе што се сада зна, да је по Месићевом одобрењу Брионски записник достављен Хашком суду негде у том периоду између Месићевог и Галбрајтовог сведочења (септембар 2002. – јун 2003)”, каже Тапушковић.

Он подсећа да су истражитељи Хашког суда од почетка тражили доказе за извршене злочине и да је свака држава бивше Југославије на себе преузела обавезу да им све расположиве документе достави. Али то није ишло глатко и многи папири су задржавани у матичним државама.

„На почетку, у Хрватској, држава није била спремна да достави било шта, а онда је испоручила Брионски записник након што је Месић већ сведочио”, каже некадашњи пријатељ суда. Да је Хаг поседовао Брионски записник, Месић би као председник државе морао да у Хагу одговара на врло непријатна питања.

Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------------

О Галбрајту

Бранислав Тапушковић објашњава да је његова улога била да указује суду на питања и документе, уколико их је Слободан Милошевић на претходном унакрсном испитивању сведока пропустио. Могао сам само да указујем суду на доказе или документа који оптуженом или суду могу да буду од користи. Не и да износим своје мишљење. Да сам имао улогу класичног адвоката или браниоца, сигурно бих рекао Галбрајту да не говори истину, а можда бих употребио и грубљу реч. Јер он је у свом сведочењу променио исказ који је шест месеци пре тога дао хашким истражитељима.

-----------------------------------------------------------

О Милошевићу

Тапушковић каже да га је изненадило то што Милошевић није у унакрсном испитивању Галбрајта покренуо питања из Брионског записника. „Касније сам много о томе размишљао и имао неке личне разговоре. Али не бих сада о томе да причам јавно”.

-----------------------------------------------------------

Галбрајт и Најс

Тапушковић се сећа да је Галбрајт почео да се окреће према тужиоцу Џефрију Најсу када је почео да му предочава Брионски записник. „Као да се чудио одакле мени тај документ. А ја сам му рекао, али то није ушло у транскрипт суђења: „Немојте се окретати тужиоцу, одговарајте суду.”


Коментари3
38d96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cira ciric
a nas su ubedili, mi smo prihvatili i sve do sada smo nosili kolektivnu krivicu o tome,kako je srpski narod pokretao i vodio ratove u tri bivše YU republike.kakva naivnost i površnost!!!!
Dr.Rade Pajovic,Florida
Nema nikakve sumnje da je Galbrajt znao sta se sprema!Znao i odobrio po nalogu sa viseg mesta!Zato sve ovo tuzno deluje.Moralna i svaka druga beda!Moramo da se zapitamo kakvi su to ljudi koji donose odluke o nasim zivotima?Njihova rec ocigledno ne znaci nista.Ne moze da im se veruje!A zauzimaju visoke polozaje i obracamo im se "Ekselencijo!"Kakav je ovo svet u kome zivimo?
Milorad Mrdjan
Dakle i amerikanci su deo zločinačkog poduhvata !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља