четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.05.2011. у 22:00

Скромна активност улагача уз раст тржишта

Протекла четири трговачка дана донела су релативно скромну инвестициону активност улагача док су реперни индекси акција забележили благо јачање након три везане седмице пада. Укупна реализација у трговању акцијама износила је 4,8 милиона евра, у великој мери захваљујући неколицини блок трансакција, док су редовни промети били испод овогодишњег просека. Индекс најликвиднијих акција, Белекс 15, добио је на вредности непуних један одсто, окончавши седмицу на нивоу од 745,6 поена. Ова корпа најликвиднијих акција са домаћег тржишта капитала од почетка године носи позитиван принос од 14,4 одсто.

Акције – Најпрометнија хартија у редовном трговању током протекле седмице била је Нафтна индустрија Србије (НИИС) која је поткрај недеље поново стигла до нивоа од 520 динара, након краће корекције када су се акције ове највеће компаније на Белеxу спуштале и до нивоа од 500 динара. Укупан промет у трговању НИС-овим акцијама износио је 58,9 милиона динара, док је на недељном нивоу забележен раст од 2 одсто. НИС ће до средине маја објавити пословне резултате за први квартал текуће године што ће вероватно бити прва наредна тачка на којој ће бити тестиран потенцијал раста ове, тренутно, најликвидније хартије домаћег тржишта. Остале хартије из реалног сектора нису бележиле велике промете. Аеродром „Никола Тесла“ (АЕРО) је окончао недељу на нивоу 511 динара уз реализацију од 15,1 милион динара и појачан притисак на страни тражње. Бечејски Сојапротеин (СЈПТ) забележио је миноран промет на нивоима око 1.010 динара, али пре свега услед веома слабе понуде ових хартија на тренутним ценовним нивоима. Највећи домаћи грађевинар Енергопројект (ЕНХЛ) забележио је промет од 8,1 милион динара, углавном на нивоима око 940 динара. Ова компанија је објавила да је зависно предузеће Нискоградња уговорило посао у Казахстану вредан 26,8 милиона евра што би требало да поправи прилично тешку ситуацију у овој компанији увелико погођену кризом. Најпрометније хартије из реалног сектора у протеклој седмици, захваљујући блок трансакцијама, била су пољопривредна добра Златица (ЗЛТЛ) и Равница (РВНЦ) где је ИМ Матијевић, након раније спроведених понуда за преузимање, консолидовала власништво међу повезаним лицима.

Од банкарских акција доминирала је Комерцијална банка (КМБН) која је остварила промет од непуних 41 милион динара, углавном на цени од 3.200 динара. Ова банкарска установа је објавила да ће у среду инвеститорима представити резултате за И квартал што ће бити први емитент са листинга који ће обелоданити пословање за прво тромесечје. Нишка АИК банка (АИКБ), након почетног шока инвеститора изазваног објавом финансијских резултата за прва три месеца, постепено се опоравила током седмице стигавши до нивоа од 3.700 динара. Укупна реализација у трговању овом хартијом износила је 16,5 милиона динара, док су приоритетне хартије овог емитента забележиле промет од 15,8 милиона динара. Остале банкарске хартије нису регистровале веће промете. Београдска Агробанка (АГБН) је са реализацијом од 5,8 милиона динара пала на ниво од 8.400 динара, док је Јубмес банка (ЈМБН) уз невелики промет окончала седмицу на коти од 16.443 динара.

Обвезнице старе девизне штедње – Обвезнице старе девизне штедње забележиле су промет мањи од 0,2 милиона евра, док су цене на већини серија забележиле солидан скок. Тако су приноси на најпрометнијим серијама, А2012 и А2013, падали крајем недеље и до нивоа од пет процената, док су се друге серије спуштале до нивоа који одговарају приносима и испод пет одсто.

Трезорски записи – Велико јачање курса динара није умногоме променило ситуацију на пољу емисије државних дужничких хартија од вредности у протеклој седмици. Тромесечни трезорски записи номиналне вредности пет милијарде динара реализовани су са успешношћу од 85,6 одсто док је приносна стопа износила 13,1 одсто. Двогодишње дужничке хартије државе, номиналног обима 10 милиијарди динара, продате су са успехом од 41 одсто уз приносну стопу од 13,5 процената.

Ненад Гујаничић, Синтеза инвест груп

-----------------------------------------------------------

Вести са берзе

Инвеј мањинским акционарима Витала нуди 1.200 динара по акцији – Земунска компанија Инвеј која је већински власник уљаре Витал објавила је понуду за преузимање преосталих акција од стране мањинских акционара ове компаније. Понуђач намерава да стекне 280.331 акција (36,7 одсто од укупног броја) по цени од 1.200 динара по акцији. Понуда је отворена од сутра 29. априла а траје закључно са 19. мајом текуће године. На овој цени тржишна капитализација Витала износи 916,7 милиона динара (9,2 милиона евра). Ова понуда стигла је само неколико дана након што је Инвеј купио сопствене акције од саме компаније по цени од 1.102 динара. Иначе, контролни пакет акција Витала Инвеј је купио октобра 2005. године по цени од 4.100 динара, плативши 18,5 милиона евра за 50 одсто плус једну акцију.

Телефонија планира раст прихода и профитабилности – Београдско предузеће за промет и инжињеринг телекомуникационе опреме и услуга, Телефонија, објавила је план пословања за текућу пословну годину у којој се очекује раст реализације и профитабилности. Неконсолидовано посматрано, Телефонија очекује остварење пословног прихода од 1,7 милијарди динара и пословног добитка од 275,3 милиона динара. Протекле године, ова компанија је забележила пословни приход од 1,55 милијарди динара док је пословни добитак износио 152,9 милиона динара. Посматрано са зависним друштвима, менаџмент ове компаније очекује пословни приход од 2,68 милијарди динара и остварење пословне добити од непуних 376 милиона динара. Телефонија још увек није објавила консолидовани финансијски извештај за протеклу година па није познат крајњи резултат овог система, док је неконсолидована нето добит у 2010. години била веома скромна и износила је 39 милиона динара.

Добит АИК-а мања 67 одсто а – Нишка АИК банка је објавила да је у прва три месеца текуће године остварила добитак пре опорезивања у висини од 572,1 милион динара што је 67,4 одсто слабије у односу на исти период протекле године. Главни разлог значајно нижем крајњем резултату јесу билансне позиције које се тичу промене вредности имовине и обавеза. Приходи по основу промене вредности имовине и обавеза смањени су 53,7 одсто на 766,9 милиона динара док су расходи увећани за 155,6 процената на 778,3 милиона динара. Ове две билансне позиције, у односу на протеклу годину, „појеле“ су скоро 1,4 милијарде динара добити. Када је приход у питању, АИК је наставио тренд раста. Приход од камата је порастао 2,8 одсто на 3,1 милијарду динара док су приходи од накнада и провизија повећани чак 48 одсто на 255,4 милиона динара. Актива АИК банке на крају марта износила је 142,5 милијарди динара што је повећање од 0,6 одсто од почетка године.

-----------------------------------------------------------

Акционарски буквар

Како изабрати инвестициони фонд

Пре него што се инвеститор определи за улагање у инвестициони фонд мора идентификовати сопствени инвестициони циљ, а такође и размотрити склоност коју има ка ризику (да ли је конзервативан улагач, има ли већу или мању аверзију ка ризику). Даље, мора сагледати временски хоризонт ове инвестиције односно антиципирати потребе за ликвидним средствима у ближој и даљој будућности. Након овог општег приступа, који важи и за друге врсте инвестиција, прилази се избору врсте фонда у складу са њиховим генералним карактеристикама (фонд раста, балансирани фонд, фонд очувања вредности имовине итд). Потенцијални члан фонда мора размотрити и провизије које зарачунава друштво за управљање фондом, те на крају оценити какви су резултати ове финансијске институције били у прошлости, нарочито у поређењу са конкуренцијом и поредбеним индексима.

-----------------------------------------------------------

Добитник недеље

Београдски складиштар и трговац огревом и грађевинским материјалом „Копаоник“ порастао је протекле седмице 26 одсто, стигавши на крају седмице до нивоа од 1.700 динара. Ова компанија је објавила да је у протеклој години забележила пословни приход од непуних три милијарде динара (скок од 10,4 одсто), док је нето добит била 35 већа у односу на лани и износила је скоро 47 милиона динара. „Копаоник“ се налази под контролом домаћег бизнисмена Ђорђија Ницовића и једна је од ретких његових компанија која успешно послује и чији рачуни нису били блокирани у протеклом периоду.

-----------------------------------------------------------

Губитник недеље

Крагујевчка Креди банка, која више од годину дана послује под контролом словеначке НКБ Марибор, изгубила је протекле седмице на вредности 10,4 процента уз прилично скроман промет што је главна карактеристика ове хартије. Креди банка је у протеклој години забележила огроман губитак од 841,6 милиона динара у великој мери као последица реструктуирања ове банкарске установе предузетог од новог већинског власника који је обећао позитивно пословање банке почев од 2012. године.

Коментари0
c3162
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља