четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.05.2011. у 22:00

Галеријев едикт увод у Милански

Литургија на темељима хришћанског здања из 6. века Фото С. Тодоровић

Зајечар – Првог дана маја у римској царској палати Ромулијани, код Зајечара,догодило се што се врло ретко догађа. Патријарх српски Иринеј, са још пет српских епископа и зајечарским свештенством, одржао је Свету архијерејску литургију на темељима хришћанске базилике из шестог века, и тако овај божији храм поново освештао после 14векова.

Тиме је, у ствари, обновљено сећање на дуго хришћанско наслеђе Ромулијане, чији је градитељ цар Галерије, паганин и највећи и најкрвавији прогонитељ хришћана у римском царству, 30.априла 311.године, у Никомидији, у Турској, само пет дана пре смрти, донео први едикт о толеранцији вера. Тај документ, чуло се на научном скупу, дан раније, био је својеврстан увод у чувени Константинов Милански едикт 313.године, чије ће доношење 2013.године славити цела Европа, обележавајући 17 векова хришћанства. Миланским едиктом хришћанство је постало званична религија Римског царства, а прогоњеним хришћанима враћена је сва отета имовина и све њихове богомоље.

Научним скупом „Хришћанско наслеђе Феликс Ромулијане“, 30.априла у гамзиградској палати, председавао је проф.др Михаило Милинковић, који је у име Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, ујесен 2009.године непосредно изнад зидова Ромулијане, открио три ранохришћанске базилике. Поднето је укупно десет реферата о задатој теми, а највише их се односило на писање римског хроничара Лактанција о раном хришћанству. Овде је и званично промовисан први српски превод Лактанцијеве књиге „О смрти прогонитеља“, која се недавно појавила у издању Српске православне цркве.

У саслуживању Свете архијерејскелитургије, у присуству готово хиљаду верника и посетилаца из Зајечара и околине, учествовале су владике Амфилохије, Атанасије, Јустин, Теодосије и Јоаникије. Патријарх српски Иринеј обратио се пригодним поздравом и учесницима научног скупа на Ромулијани и окупљеним верницима, после завршене литургије. Рекао је да управо прошлост Ромулијане сведочи о непобедивости хришћанске вере.

А директор зајечарског Народног музеја Бора Димитријевић, домаћин прославе, са градском управом Зајечара и Српском православном црквом, рекао је новинарима да ће ускоро бити обновљена прва од седам хришћанских базилика на Гамзиграду. Тиме се, рекао је, указује прилика да зајечарска Ромулијана и нишка Медијана постану и центри за развој верског туризма.

С. Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Помоћ зајечарској култури

Свечаностима у Ромулијани присуствовао је и српски министар културе Предраг Марковић. Он је са представницима зајечарског музеја и овдашњег архива и библиотеке потписао уговоре о финансирању десет пројеката, укупне вредности 4,146 милиона динара. Сви ће добити новац из буџета републичког Министарства културе.

Коментари5
b4f60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lokalitet u srbiji
Stočići, posluženjce, bina sa razglasom, sve kako treba na zaštićenom lokalitetu u Srbiji. Ako je rimska bazilika, šta ima da osveštava PC?
mala ispravka
Nije milanskim ediktom hriscanstvo postalo zvanicna vera rimskog carstva (to je bilo za vlade cara Teodosija, malo kasniju 4. veku, nego je proglasena tolerancija hriscanske vere i dat im je legitimni status u carstvu.
Ниш Нишлијама
Фамозна прослава 17 векова од едикта која би требало да буде одржана у Нишу, зачудо није премештена у Београд, но, на жалост свих Нишлија, Срба и целе Европе, биће само једна велика брука за град Ниш, челнике града, а пре свега Србију! Толико година се говори о прослави а да ништа, али ништа конкретно није урађено! Чувени крст који је требало да буде изграђен, наводно као заштитни знак града Ниша, а кога већ имају Краков, Рио де Женеиро, Мостар, Скопље, који треба да буде крст над гробом који се зове Ниш, сахрањен онога тренутка када су локални моћници заједно са престоницом дигли руке од другог по величини града у Србији. А најгоре од свега је то што је реч о католичком крсту а не православном! Довољно имамо проблема у самој СПЦ, па нам је још потребно да дедињски патријарх крене да преговара о екуменизму са Римом. Али ту је погрешио, Срби се неће одрећи праве вере зарад шаке римског новца! Једноставно, Ниш клизи у безнађе, а нема Онога који може да га извуче и поведе на прави пут.
Konstancije I Hlor
Ja - Flavije Valerije Konstancije, Vam se obraćam posthumno, rodjen u Nišu, kao i moj sin Konstantin Veliki. Jeste on bio moje najmilije dete, od voljene Jelene, u vezi iz ljubavi. Zato je moj uticaj i usmerenje, kako Jelene tako i Konstantina, bilo u duhu imperatora. Takodje sam svoju blagonaklonost, prema hrišćanima, prenosio na njih. Za Vas, su moji voljeni, sada sveci izato očekujem, da se svekoliki hrišćanski svet, sakupi u našem Nišu, na dan donošenja "Edikta o verskoj toleranciji" 2013.g.
Dušan Prskalica
Ne bih da komentarišem tekst već sliku. Fotelje postavljene na zidovima iskopine, bina podignuta unutar lokaliteta, masa ljudi... Šta li će UNESCO reći na ovo?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља