понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:29

Пензије мале, а расходи велики

Аутор: Јасна Петровићуторак, 03.05.2011. у 22:00
Гордана Матковић

Око 1,6 милиона пензионера Србије у току маја требало би да добије повишицу од 5,5 одсто. Скромно, али и тај издатак је за сиромашан пензиони фонд, па и буџет, поприличновелик. Многи прстом упиру у нови закон о пензијама који је почео да се примењује од Нове године. С правом или не, „Политика” је разговарала са Горданом Матковић, директором Студија социјалне политике и бившимминистром рада и социјалне политике у влади Зорана Ђинђића.

АлбертЈегер, шеф мисије Међународног монетарног фонда, недавно је изјавио „да су пензије у Србији као воћна салата”. Шта то заправо значи, будући да је нови закон о пензијама почео да се примењује од 1. јануара?

Мислим да је господин Јегер на овај начин пре свега коментарисао захтеве да просечна пензија не треба да падне испод 60 одсто одпросечне зараде. Да су сви пензионери радили пун радни век, на пример, онда би имало смисла да се постави захтев да просечна пензија не сме да падне испод одређеног нивоа просечне зараде. Ако је у систему много пензионера који су радили кратко, а уз то је многопородичних и инвалидских,онда оваква једна мешавина (коју он назива воћном салатом), чини неадекватним захтеве да се просечна пензија пореди са зарадама. 

Да ли и Ви мислитеда су нам потребни амандмани за Закон о пензијама и у ком делу?

Већина пензијских система у свету је стално под „лупом“, отуда и код нас постоји потреба даље анализе и утврђивања неадекватних елемената у том систему. Промене вероватно можемо да очекујемо после анализе радне групе која је зато и успостављена. По мом мишљењу, има разлога за даља преиспитивања у домену бенифицираних пензија и промене формуле како би се дестимулисали они који се раније пензионишу. Остаје и нерешен проблем пољопривредних пензионера.На средњи рок можемо очекивати и померање старосне границе за жене, као и преиспитивање индексације општег бода.

Колико су оправдане констатације ММФ-а да висину српских пензијатребазауздати на разумном нивоу? Да ли то значи да су и у садашњим околностимапревисоке или је топоследица политичког популизма и који би то разуман ниво пензијатребало да буде у Србији?

Пензије свакако нису превисоке и за највећи број пензионера оне једва да обезбеђују задовољење основних потреба, али је удео расхода за пензије у нашем домаћемпроизводу врло висок, нарочито последње две године. Непосредно пре почетка кризе пензије су повећане десет одсто. Када је БДП пао удео расхода за пензије је 2009. годининадмашио је 13 процената. То је заиста врло високо, међу највишим у Европи. У закону који регулише фискалну одговорност као циљ је постављено учешће пензија у БДП-у од десет одсто.Ако анализирамо пензијске системе у свету,који су на сличан начин постављени (тзв. пензијски системи Бизмарковог типа) у њима се ово учешће креће око 11 одсто. Дакле онолико колико је и код нас билопре повећања 2008. године. 

Шта би у пракси значио предлог Јегера хоћу систем у којем неком ко 40 година ради и зарађиваопросечну плату могу да обећавам да ће по пензионисању имати пристојна примања у односу на његовудотадашњуплату?

Јегер је говорио о једном индикатору у оквиру пензијског система, такозваној нето стопи замене, која је бољи показатељ адекватности пензијског система од односа просечне пензије и просечне зараде. Овај показатељ у Србији износи преко 70 одстои на нивоу је европских земаља. Има међутим и развијених земаља у којима је ова стопа свега 50 процената, када се рачуна само за државни пензијски систем, а пензионери више пензије остварују добровољном штедњом у приватним пензијским фондовима. У таквом систему,дакле,неко ко је радио 40 година и зарађивао просечну плату по пензионисању добија пензију која је свега 50 одстопросечне зараде. На нама је дакле да се определимо на дужи рок посматрано и да дефинишемо ка ком нивоу стопе замене тежимо. Да ли ћемо да кажемо: нама је циљ да се кроз државни пензијски систем обезбеде нивои накнада који ће само да омогуће људима да могу да обезбеде основни животни стандард (а ко жели више нека штеди приватно). Или ћемо да кажемо: наш државни пензијски систем треба да омогући и да животни стандард појединца после пензионисања не падне многоиспод нивоа који је имао док је радио. Наш систем у прошлости је био постављен тако да обезбеђује и релативно високе стопе замене, па је у том смислу садржао и неку врсту обећања за оне који уплаћују доприносе да ће њихове пензије бити на адекватно високом нивоу. Прелаз са једног концепта на други представља великиизазов.

Да ли би то и у којој мери аутоматски умањило многе пензије, јер имамо велики број оних који су се пензионисали превремено, односно мало оних који су радили 40 година?

По мом мишљењу, тоје више питање дугорочних одлука о правцу у коме желимо да се крећемо и евентуалних концептуалних промена државног пензијског система. То се неће одразити на смањење пензија већ на њихов спорији раст, ако идемо на стопу замене од 50 одстоу односу на систем у коме бисмо циљали стопу замене од 70 процената.

Зашто у оквиру претходне реформе пензијског система није решен овајгорући проблем, већ се сада поново враћамо на исту причу иформулуза обрачун?

Ако су у питању они који су се пензионисали превремено, значи пре него што су достигли старосну границу за пензионисање, очито да из различитих разлога није једноставно да се формула промени нагло, јерманеварски простор није велики у условима када су малтене све пензије ниске.   

Како коментаришете и то што смо мимо ММФ-а, иако је то било договорено с њим,одлучили да одложимо померање старосне границе жена за одлазак у пензију?

Ја нисам докраја упућена како су изгледали ти договори. За мене је неприхватљиво да се договори не испоштују. Не треба,међутим,изгубити из вида ни да се од владе са свих страна и са разлогом очекују и усклађивања са синдикатима. Изгледа да ови различити договори нису на најбољи начин синхронизовани.

Шта би још требало урадити по питању оних који имају право на бенефицирани радни стаж?Да ли ту још пооштравати ситуацију?

Актуарски посматрано, бенефициране пензије су и даље један од проблема у систему. Можда је делимично решење да се за раднике на тим радним местима плаћају знатно виши доприноси, али даља преиспитивања су свакако потребна. Они који оду у пензију знатно пре старосне границе много дуже примају пензију, па за њих мора да се уплаћује више или да касније остварују ниже пензије.

Да ли је старосна граница за одлазак у пензију и даље ниска и да ли треба изједначити старосну границу за мушкарце и жене?Шта би то променило у пензијском систему и како би се то одразило на тржиште рада и огромну незапосленост у Србији?

Старосна граница у Србији данас у поређењу са другим земљама није ниска. У просеку у земљама у ЕУ старосна граница за мушкарце је 63,а за жене 62 године. Неколико земаља се већ креће постепено ка границама од 67, па чак и 68 година. У овим земљама је,међутим,и очекивано трајање живота знатно дуже него у Србији. Дакле,ми смо са старосном границом од 65 година за мушкарце превазишли ниво који је за нас примерен, али се може очекивати даље померање старосне границе за жене. На дужи рок посматрано, добра вест је да ће и у Србији људи живети све дуже, али се морају проналазити нове равнотеже између броја година током којих доприносимо и броја година током којих примамо пензију. Има земаља које су се определиле за неку врсту аутоматског прилагођавања оваквим демографским кретањима и о томе би требало размислити.  

Колико је, по Вама, овакав пензијски систем одржив и бојите ли се да би издвајања за пензије могла да достигну и пуних 50 одсто буџета?Шта се у том случају догађа?

Ми смо се свесно определили за пензијски систем који је у неравнотежи и који зависи од буџета. И сама чињеница колико буџет доприноси плаћању пензија није толико забрињавајућа колико је забрињавајуће учешће пензија у БДП-у. То је индикатор који морамо да пратимо и на који треба да реагујемо.


Коментари6
ada70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Nikolic
Nije neko kriv sto je otisao u prevremenu penziju a ima manje od 40 godina staza ako je zaista bolestan,a po ovome bi mu trebalo jos i smanjiti bedu od penzije.Krajnje je vreme da pitate penzionere o penzijama,a ne da slusate MMF i ostale svetske mocnike.Vratite penzionim fondovima ono sto im je oduzeto pa niko od vas nece ni traziti penziju.Sta je sa novcem koji je godinama uplacivan u ponzioni fond?
милутин милутин
Типичан пример замене теза новокомпонованих "либералних" стручњака и политичара.Њих једноставно не занима због чега је БДП низак и ко је за то одговоран, а то је КЉУЧНО ПИТАЊЕ у овоме.Ко је одговоран за бесрамну распродају друштвених предузећа?Ко је одговоран за стотине хиљада незапослених?Ко дозвољава тајкунима да не плаћају раднике?Да не плаћају доприносе?Како је могуће да Закон о стечају омогућава да газде прво ојаде своје фирме лично се богатећи а терет дугова сносе запослени и повериоци?Зар је могуће да у приватном сектору преовлађује минимални лични доходак а ради се онолико колико газда хоће 10-12 сати дневно,често и субота и недеља?О каквом тржишту радне снаге говоре наши званичници?О стотинама хиљада обесправљених који морају да раде на црно јер немају за хлеб?Десет хиљада евра (наших пара) за једно радно место даје странцу један наш мудрац, који десет година води(у пропаст) српску економију, и још им уреди инфрастрктуру.Госпођо Матковић где су доприноси?
Daleko smo stigli
"Наш систем у прошлости је ..садржао и неку врсту обећања за оне који уплаћују доприносе да ће њихове пензије бити на адекватно високом нивоу...Пензије.. за највећи број пензионера једва да обезбеђују задовољење основних потреба... "
Miloš milošević
Cela priča ekonomski nije korektna. Gleda se posledica i rešenje koje, objektivno, ne postoji jer znači svođenju penzija na smešne iznose koji vode velikim socijalnim nemirima. Problem je u tome što Srbija ima preko milion zaposlenih manje od broja koji je neophodan za izvršenje normalnog budžeta države. Od 3,4 mil. radno aktivnih, radi i u sistemu plaćanja doprinosa je manje od 1,8 mil. Zbog toga se ne puni fond PIO, pa mora da se interveniše iz budžeta. Ovo niko od političara ne spominje jer je ogromni pad broja zaposlenih rezultat vrlo loše ekonomske politike koja se vodi 10 god. Umesto nemogućih rešenja, treba drastično promeniti ljude koji srpsku ekonomiju i dovesti one koji to umeju da rade. Eliminisati neoliberalne tržišne manipulatore i privatizacione mahere koji su nas doveli dovde. To je rešenje i za budžet i za pentije, da više ne bude debalansa.
Alexa Alexov
Nekada je penzijski fond bio pun para,pa su se vlasti setile da ga iskoriste za gradnju Sava centra i jos desetine skupih objekata.Dali se toga jos neko seca. kada bi se sada taj ulozeni novac nekim cudom vratio penzionerima,nema brige za povecanje i ovih pisljivih 5.5 posto.G.Matkovic je cesto,kada je bila ministar,nazivala penzije SOCIJALA.Kako moze biti socijala nesto sto je svojim mukotrpnim radom zaradjeno?Sada je promenila vokabular.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља