уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32
ЗАШТИТА КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Место на коме је куга заустављена

После 64 године споменик „Кипови”, који су грађани Руме подигли још у 18. веку у знак захвалности што су били поштеђени опаке болести коначно је обновљен
Аутор: Славица Берићсубота, 07.05.2011. у 22:00
Фото Милан Јанковић

Уз магистрални пут М21, између општина Ириг и Рума, налази се јединствен споменик те врсте у Европи, на месту где је заустављена куга, која је крајем 18. века десетковала становништво Ирига и околних насеља. Спомен обележје су подигли  грађани Руме у знак захвалности што су били поштеђени страшне болести.

Епидемија куге је током историје више пута погађала Европу,Велика мораја човечанства захватила је 1795. године и Срем. Највише је беснела у Иригу и његовој околини, због тога се у литератури и помиње као „иришка куга”.

Кугу су из Турске у Београд пренели турски трговци и војници, а одатле су је бегунци пред страшном болешћу проширили на Фрушку Гору.

Ова заразна болест наступала је изненада и кратко потрајала, а обично се завршавала смрћу. Код оболелог би се прво јавила грозница, несвест и вртоглавица, а по телу би искочиле модре или црне богиње. Болесник би издржао највише три-четири дана и онда би преминуо. Неког ефикасног лека у оно доба против куге није било. Лекари су могли да учине само толико да болесницима ублаже бол. Они којима је за време главобоље спречено избијање богиња, обично би оздравили.

Ћилими криви за епидемију

Болест је најпре захватила нека места близу Војне границе, али је брзо угашена предузимањем енергичних мера које су примениле аустријске војне власти.

Кугу је у Ириг пренела извесна Анђелија која је била на сахрани сестре у Крњешевцима одакле је за успомену донела ћилиме, а са њима и кугу. Убрзо потом се и сама разболела и умрла, 14. јула 1795. године (по старом календару), што се сматра званичним  почетком епидемије. Остало је забележено да је просјакиња Сара пренела заразу у Јазак преко свилене мараме коју је добила на даћи у Иригу. Она је мараму продала за ракију једној жени, а ова је од те свиле направила деци капице, па је за кратко време у овој кући умрло 10-12 укућана. Нерадин је заразио један Крњешевчанин који је ту имао виноград. На сличан начин куга се пренела и у остала насеља иришке општине, као и у остале делове Срема, па чак и у Вуковар.

Да се куга не би даље ширила, бечка влада је наредила да се стражама затворе сва заражена места и блокира цело заражено подручје. Око Ирига, Јаска, Каменице и још неких места били су ископани и широки ровови. Нарочито је јака стража била на граници румског округа. Ко је покушао да бежи и био ухваћен, осуђиван је на смрт.

Са Пештанског универзитета и бечке Војне академије упућено је 15 лекара да се боре против заразе. Али су становници Срема према њима били неповерљиви, па су болесне од њих скривали и због тога их је много страдало. Лекари су у извештају записали да су Ирижани испољавали ретко нежну љубав између мужева и супруга, родитеља и деце, која није забележена код других народа, у доба овако тешких помора.

Куга је у Иригу престала да хара у фебруару 1796. године. Да би се насеље очистило и дезинфиковало и тако спречило даље ширење ове опаке болести срушено је или спаљено 400 кућа, од дотадашњих 912. Према попису који је после тога извршен у Срему је умрло 3.240 лица, од чега највише у Иригу. Пре избијања куге ова „фрушкогорска престоница” , имала је више становника него тадашњи Београд. Од 4.813 житеља оболело је 3.398, умрло 2.548, а 841 је оздравило. После куге се ово, економски јако и напредно место, у чијем атару је осам манастира, до дана данашњег није опоравило.

По узору на Венецију

Када се види како је Ириг трагично страдао, постаје сасвим разумљиво да су румљани имали снажан мотив да се на разне начине захвале што је њих таква судбина мимоишла. Споменик је један од тих начина исказивања захвалности.

„’Кипови’су последњи пут реновирани 1937. године захваљујући донацији румске породице Волф. Зуб времена је учинио своје тако да је реконструкција овог културноисторијског споменика била неопходна”, каже Петар Димитријевић, председник „Ротари” клуба Рума.

– Вредност радова на рестаурацији премашује два милиона динара. Већи део је обезбедио Покрајински секретаријат за културу,део општина Ириг и Ротари клуб Рума, који је иницијативу за обнову Кипова покренуо још пре три године. У том периоду су реализоване и неке акције везане за набавку средстава, као што су аукције слика.

– Велике заслуге за обнову споменика припадају професору др Јовану Максимовићу, истакнутом румском лекару и врсном познаваоцу историје медицине. Он је имао скице, нацрте чак и фотографије споменика од пре 50 година и више. Што је било од велике користи приликом обнове – наглашава Димитријевић и додаје да је Завод за заштиту споменика културе Срем обезбедио услове за обављање радова с циљем да се сачува првобитни изглед овог споменика који је подигнут 1858. године, иако неки историчари говоре и о некој врсти обележја на овом месту након две године од куге.

 – Све је аутентично чак и 800 цигли око споменика које смо узели са старих рушених кућа. Обновљено је све од темеља до распећа, фигуре су рађене испочетка. Зидови су од постојаног материјала који се користи последњих 20 година за обнову грађевина у Венецији, али зато и кошта.

Радови на „Киповима” започети су у септембру прошле године, пре 20 дана су уклоњене скеле, а за који дан ће и званично бити обележен завршетак радова.

– Свечане литије из Руме и Ирига, су се пре 215 година састале на месту где је подигнут споменик и у присуству православних и католичких свештеникаспоменик је освештан.Жеља нам је да ту традицију наставимо, каже наш саговорник напомињући да је ту и граница атара две општине, да до центра Руме има осам, а до Ирига 10 километара, што је дуг пут за литију али би се решење нашло.


Коментари4
4a0d2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Ametović
Odličan tekst, sa puno detalja i istorijskih činjenica. Da nam je više ovakvih tekstova, a manje polugolih pevaljki, kriminalaca i njima sličnih na naslovnim stranama,sve bi bilo bolje! Nekada se dnevna štampa kupovala zbog feljtona, putopisa, reportaža, istorije... danas se sve svelo na kič i šund! Što estradni, što politički!
BaricaŽ Živanović
Spomenik je prelep. Bila sam tamo sa svojim mužem, ali smo imali predznanje o tom mestu inaće putnik -turista nema pojma oćemu se radi jer nigde nema nikakvog obeležja. Trebalo bi postaviti neki pano sa obaveštenjem a i tekst na spomeniku ne može da se pročita.Bilo bi dobro da proradi i neki motel da tursta može popiti kafu
Zmaj sa Homolja
Retko dobar tekst. Pa ostalo je nesto malo i od Vas! Teraj ,,guske za Cacak,, a mi cemo se vec nekako snaci.
Sonja Ristić
Interesantan, poučan tekst. Samo da nam je više ovakvih primera, jer su mnoga zaštićena dobra pred nestajanjem. Svaka čast dr Maksimoviću, ipak sve počinje od pojedinca

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља